Od setve do sada, pšenica je brže prošla kroz različite faze razvoja, kažu stručnjaci, sve zbog toga što imamo jednu od najtoplijih sezona u novijoj istoriji. Vlage trenutno nedostaje u setvenom sloju, a nešto je bolja situacija u dubljim slojevima zemljišta. Velike glavobolje u prethodnom periodu poljoprivrednici su imali sa glodarima, koji su na pojedinim parcelama ozbiljno oštetili useve, piše RTS.
Poljoprivrenik Dušan Jankov iz Elemira zemlju radi sa sestrićem i zajedno su jesenas pšenicom posejali 90 jutara. Zbog vremenskih prilika deo su sejali u drugoj polovini oktobra, a deo u novembru. Pšenica je, objašnjava za RTS, lepo nikla, ali ubrzo su probleme počeli da prave glodari.
“Na pojedinim potezima našeg atara pšenica je baš dobra. Međutim, na delu od Elemira prema Mihajlovu, Melencima i Zrenjaninu najezda miševa je bila neverovatna. Bacali smo 50 kilograma zatrovane pšenice po jutru. To je bila rupa do rupe od miševa. Na nekim parcelama šteta od glodara je i do 20 odsto. Ono što smo spasili sada ne izgleda loše”, kaže Dušan Jankov, poljoprivrednik iz Elemira.
U ovom trenutku na njegovim parcelama pšenica je u fazi drugog kolenca. Još je nisu tretirali protiv bolesti i korova, jer za to čekaju preporuku stručnjaka.
“Bolesti ima malo. Pojavljuju se rđa i pepelnica, ali nije ništa strašno. Ja zaista mnogo sarađujem sa PSS baš oko zaštite, slušam preporuku struke i mogu reći da sam prezadovoljan. Prošle godine sam imao prinos po jutru oko 4,5 tona pšenice. Imali smo tri tretiranja, ali dalo je rezultate”, objašnjava.
Na zdravstveno stanje pšenice utiču različiti faktori
Ove godine proizvodnja pšenice je, kažu stručnjaci, veoma izazovna, ako se imaju u vidu značajna pojava glodara tokom jeseni i zime, temperaturne oscilacije i razlike u padavinama, kao i pojava korova i bolesti.
“Tokom ove sezone imalili smo dva meseca, oktobar i februar, kada su prosečne temperature prelazile višegodišnje vrednosti. Januar je bio mnogo hladniji u odnosu na prošlu godinu. Ukupna suma padavina je bila manja, a setva je kasnila za oko 10-ak dana. Proizvođači su doneli dobru odluku i sejali nakon padavina, mahom u drugoj dekadi oktobra”, objašnjava Snežana Parađenović iz PSS Zrenjanin.
Za ovogodišnju proizvodnju, kaže, osim pojave glodara karakteristična je invanzivna pojava zimskih korova poput veronice i mišjakinje koji su imali priličnu pokrovnost na parcelama. Zbog toga je bila neophodna ranija intervencija suzbijanja i razdvojena primena od fungicidnog tretmana.
Na teritoriji Srednjeg Banata usevi pšenice nalaze se u fazi porasata stabljike do drugog kolenca. Zdravstveno stanje zavisi od lokaliteta proizvodnje, vremena setve, primenjene agrotehnike i izbora sortimenta.
“Vizuelnim pregledima pšenice na pozicijama praćenja uočeno je prisustvo sive pegavosti lista pšenice na 15 do 20 odsto biljaka. Lisna rđa zahvatila je od 5 do 10 procenata biljaka, žuta lisna rđa od 3 do 5 posto, a pepelnica žita od 10 do 15 odsto biljaka. Prisustvo simptoma pomenutih patogena je izraženije kod useva iz ranijih rokova setve, a uslovi koji trenutno vladaju u proizvodnji pogoduju daljem razvoju i širenju patogena”, kaže Parađenović.
“Kod donošenja odluke za tretman veoma je važna tačna dijagnostika simptoma i intenzitet infekcije od čega zavisi i izbor fungicida”, zaključuje.
Više o ovoj temi možete pročitati ovde.
Izvor: RTS
.gif)
.gif)
