Žetva suncokreta u regionu Srednjeg Banata krenula je još prvih dana avgusta, što je znatno ranije nego obično. Prinosi su niži od prošlogodišnjih. Suša je izazvala velike štete na soji, a pogotovo na kukuruzu.
U Srednjobanatskom okrugu su tradicionalno najveće površine zasejane suncokretom u čitavoj zemlji.
„Žetva suncokreta koji je posejan u našem regionu na 43.000 hektara je krenula već prvih dana avgusta. To jeste nešto ranije. Razlog tome su visoke temperature koje smo imali u prethodnom periodu. One su ubrzale sazrevanje suncokreta. Imamo situaciju da je od svih prolećnih kultura suncokret najbolje podneo visoke temperature, ali se to odrazilo na pirnos. Iako on dobro podnosi visoke temperature, te visoke temperature nisu dobre ni za koje useve, pa ni za suncokret. Jedno je kad kažemo suvo vreme, a sasvim drugo izrazita suša koja je zabeležena ove godine“, kaže Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
„Prinosi suncokreta su različiti. Ima parcela na kojima se oni kreću oko 1,7 tona do tri, tri i po tone po hektaru. Videćemo kakav će biti prosek. Očekujemo da bude između 2,5 i 3 tone po hektaru, što jeste nešto lošije u odnosu na prošlu godinu“, dodaje naša sagovornica.
Soja loše podnela sušu
Ni ratari koji su ove godine sejali soju ne mogu da se nadaju dobrom rodu.
„Soja se nalazi na malim površinama u našem regionu, tako da su i štete generalno manje. To je nekih 6.500 hektara. Soja, inače, teško podnosi nepovoljne uslove, zato se i manje seje u Banatu. Veći deo soje seju imanja koja imaju sisteme za navodnjavanje. Ove godine soja je loše odreagovala na deficit vode. Niti ima visinu da je mogla da razvije dovoljan broj spratova, a pri ovakvim temperaturama zna i da odbaci mahune. Prinosi će biti veoma loši“, objašnjava Rajačić.
Teško je predvideti koliki će biti prinosi kukuruza, ali će svakako biti manji nego lane
Najveće štete od suše pretrpeo je kukuruz.
„Kukuruz je najzastupljenija žitarica u našem regionu i zauzeo je ove godine 88.000 hektara. Ovo je jedna zaista nepovoljna godina kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja. U Srednjem Banatu najveća šteta je na ratarskim usevima, jer su oni ovde najzastupljeniji. U proizvodnji kukuruza smo ove godine imali nezapamćen deficit vode. Moram da napomenem, da je u periodu od setve do danas na području šireg grada palo svega 90 litara kiše po kvadratnom metru. To je, kažem, nezapamćeno. Usev nije mogao više ni da prinese, niti da se bolje razvija. Ovo nam je u periodu od 10 godina, peta sušna. Pre ove to su bile 2012, 2015, 2017, 2021. To je ono što nas brine za naredne godine. Sve učestalije su godine sa ekstremnim temperaturama. I još kad to bude praćeno deficitom padavina, kao što je ove godine, onda imamo ovakve prinose“, kaže naša sagovornica.
„Na terenu imamo dosta biljaka koje nemaju klip. Isto tako veliki broj biljaka ima puno sitnih klipova. Bukvalno da nemamo klipove koji su normalno razvijeni, sa normalno razvijenim i nalivenim zrnom, već su oni smežurani. Često su klipovi krezubi, što znači da je oplodnja protekla u nepovoljnim uslovima, na temperaturama preko 35 stepeni. Dosta je loša situacija. I tako je u celom regionu Srednjeg Banata“, dodaje Rajačić.
Žetva kukuruza se očekuje za koji dan.
„Vidimo da je kukuruz dobrim delom podgoreo, negde je i izgoreo. Pogotovo najranije FAO grupe zrenja, otpuštaju vlagu. Nezapamćeno je da žetva kukuruza počne u drugoj polovini avgusta“, ističe naša sagovornica.
Prinosi se mogu povećati navodnjavanjem, ali samo ako to prati i unos organske materije u zemljište
Manjak padavina nepovoljno je uticao i na samo zemljište.
„Negde su parcele dobijale kišu i tamo je strnište obrađeno. U najvećem delu padavine su kasno stigle. Reč je o nepredvidivim, pljuskovitim kišama koje zahvate samo deo atara povremeno. Na velikom broju parcela uočavaju se duboke pukotine i te parcele će se teško obraditi i pripremiti za jesenju setvu ako ne bude padavina u narednom periodu. Ono što proizvođači mogu da urade jeste da uzorkuju svoje parcele, da urade hemijsku analizu zemljišta. Da vide koliko đubriva treba da bace, jer na mnogima gde je rađena puna agrotehnika, prinos nije izvukao hranivo. Na taj način mogu i da ušede, jer je cena đubriva visoka. Čak i da ne mogu da uštede, treba da znaju količinu koju treba da unesu u zemljište“, kaže Rajačić.
„Navodnjavanje može da bude rešenje za naredni period pogotovo tamo gde su parcele ukrupnjene. Ali, tome treba prilagoditi ceo sistem proizvodnje. Voda dodatno kvari struktru zemljišta i dodatno ga iscrpljuje. Navodnjavanje bez dodavanja organske materije u vidu đubriva, stajnjaka ne može da se planira. Čujem da su kanali poluprazni, da negde nije bilo vode. Kada je ovakva godina, onda je sve otežano“, zaključuje na kraju razgovora naša sagovornica.