Godinama unazad grad Zrenjanin se trudi da pomogne poljoprivrednicima koji žive na ovoj teritoriji. U agrarnom budžetu novac se odvaja kako za podršku ratarima, tako i za stočarsku proizvodnju. Pre dve godine pokrenut je projekat preko kojeg su stočarima do sada podeljene 93 visokokvalitetne steone junice. Ove godine prvi put raspisan je i konkurs za pčelare. Danas su potpisani ugovori između grada Zrenjanina i 30-oro pčelara koji su dobili po 100000 dinara za nabavku neophodne opreme. Takođe, potpisani su i ugovori sa stočarima o dodeli junica.
Pčelarstvo je perspektivna delatnost, pa ne čudi što se sve više ljudi opedeljuje da se njome bavi.
“Iako smo u poslednje 4 godine imali 3 godine koje su bile nepovoljne za razvoj pčelarstva i za pčelare, broj zainteresovanih za pčelarstvo je u porastu. Meni je drago da se ovo događa. U pokrajini imamo oko 2300 registrovanih pčelara, što kroz vojvođanski savez, što kroz republički. Međutim, postoji i jedan broj pčelara koji se ne angažuju kroz ova dva saveza, tako da nemamo tačne evidencije o tom broju pčelara. U toku ove godine smo pokrenuli akciju u okviru koje ćemo pred kraj godine održati sabor predsednika pčelarskih društava Vojvodine pa ćemo videti koliko tačno imamo pčelara i koja su njihova interesovanja. Tu ćemo čuti njihove predloge za aktivnosti koje bi trebalo da sprovodimo kako bismo unapredili pčelarstvo u Srbiji”, kaže Radomir Vlačo, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine.
Povećani iznosi subvencija za pčelare, lokalne samouprave dodatno stimulišu ovu proizvodnju
Poslednjih godina i republika i pokrajina su povećale iznose sredstava koje dobijaju pčelari. U akciju subvencionisanja ove proizvodnje uključile su se i neke lokalne samouprave.
“Pčelari kroz te mere mogu da konkurišu za povraćaj sredstva i prilikom kupovine društava i košnica i uopšte pčelarske opreme i repromaterijala. Nekoliko lokalnih samouprava je prepoznalo značaj ove proizvodnje i izdvajaju sredstva za pčelare kako bi se poboljšale njihove aktivnosti i uvećao broj košnica. Osim grada Zrenjanina, tu su i opština Crnja, Novi Sad… Ispred svih pčelara pozdravljam akciju grada Zrenjanina. Pčelari su zahvalni što je grad iznašao mogućnosti da odvoji deo sredstava i na taj način pomogne razvoju pčelarstva na ovom prostoru. Nadam se da će ova akcija koja je ove godine krenula prvi put zaživeti i da će u narednom periodu ta pomoć biti mnogo veća”, dodaje naš sagovornik.
Grad Zrenjanin odvojio 3 miliona dinara za pčelarstvo
Za realizaciju konkursa za dodelu sredstva za nabavku pčelinjih društava i košnica za sada je iz agrarnog budžeta grada opredeljeno ukupno 3 miliona dinara. Pčelari su po jednoj prijavi mogli da dobiju najviše 100000 dinara. U ime grada Zrenjanina ugovore sa 30-oro pčelara potpisao je gradonačelnik Čedomir Janjić.
„Godinu dana unazad pričamo da ćemo pomoći pčelarima. Ove godine smo raspisali konkurs i vrlo brzo smo naišli na veliku zainteresovanost naših pčelara. Ta zaintereosvanost je bila tolika da smo i sami bili iznenađeni. Uspeli smo da realizujemo i potpišemo 30 ugovora u ovom periodu. Očigledno je da ćemo neka sredstva morati da obezbedimo i do kraja godine, jer je na našoj teritoriji pčelarstvo u ekspaniziji“, kaže Čedomir Janjić, gradonačelnik Zrenjanina.
Pčelari iz Zrenjanina zadovoljni podrškom lokalne samouprave
Pčelari tvrde da im je novac dobro došao. Veruju da će im pomoći da prošire proizvodnju.
„Pomoć nam znači mnogo. Mogla je malo i ranije da bude, jer smo mi već u sezoni. Ja sam odneo pčele na lipu. Treba nam novac da kupimo košnice, društva, saćne osnove. Pčelari u ovom periodu najviše ulažu. Sve od aprila do avgusta traje period ulaganja u pčelarstvo. Posle se čeka sledeća godina. Ja ću nabaviti 5-6 košnica pčela koje ću kasnije da razrojim. Mi moramo za tri godine da vratimo 5 košnica gradu. Od ovih košnica koje nabavim planiram da sebi napravim svake godine po 5 novih košnica. Da meni ostane nekih 15-20 košnica kada budem vraćao pčele gradu. Trenutno imam 31 košnicu. Početnik sam u poslu i zbog toga dobijamo ovaj novac. Da bismo ojačali i da krenemo ozbiljnije da se bavimo pčelarstvom. Do sada sam koristio samo subvencije koje država daje po košnici, ovo je prvi put za nabavku opreme i pčela”, objašnjava Milan Pajić iz Lukićeva.
“Ovo nam puno znači. Naša porodica je velika. Bavimo se voćartvom i pilićarstvom. Sada ulazimo i u posao sa pčelama. Od ovog novca ćemo nabaviti 8 košnica pčela. Sin zna da se bavi time, jer je već imao pčele. Međutim, propale su nam. Sada ćemo svi zajedno da pokušamo da proširimo proizvodnju. Čim smo počeli da se bavimo voćarstvom shvatili smo da su nam pčele potrebne. Ovaj program je lepo došao i rešili smo da ga iskoristimo maksimalno”, kaže Zorica Simić iz Zrenjanina.
Pčelarstvo će od hobija možda da preraste u ozbiljnu profesiju
“Ovo je krenulo za sada kao hobi, na nagovor dva drugara. Startovali smo zajedno sa nekoliko košnica, što ne znači da jednog dana ovo neće biti i profesija. Trenutno imam 18 pčelinjih društava. Veoma je važno reći da su poslednjih nekoliko godina izuzetno teške za pčelare. Kako zbog pojave lažnog meda na tržištu, tako i zbog krađe košnica. Ove subvencije nam i te kako znače, da bi pčelarstvo opstalo. Dobio sam 100000 dinara koje ću uložiti u kupovinu opreme za pčelarstvo. Košnice, vosak, ramove… Pojedini stari pčelari kažu da se pčelarstvo uči ceo život. U osnove se lako ulazi, ali ozbljnije bavljenje time zahteva stalno učenje i napredovanje“, objašnjava Nemanja Topić iz Zrenjanina.
Potpisani ugovori sa stočarima o dodeli junica
Pčelari nisu bili jedini koji su sa gradom danas potpisali ugovore o subvencijama. Grad nastavlja da pomaže stočare dodelom junica.
“Dve godine unazad imamo dobar program za naše stočare gde smo u prethodnom periodu podelili 93 visokokvalitetne steone junice simentalske rase. U ugovorima je stajalo da je svaki poljoprivrednik koji dobije od grada na poklon junicu dužan da prvo žensko tele vrati gradu, kako bi se ova akcija nastavila i kako bi i drugi proizvođači dobili junice. Danas je stigao red i na to. Poklanjamo tu žensku telad. Vidim da je reakcija naših stočara na ovu meru i te kako dobra“, kaže Janjić.
Junice koje će dobiti od grada trebalo bi da pomognu proizvođačima da unaprede proizvodnju i genetiku na njihovim farmama.
„Imamo dve krave. Ovo je drugi put da smo dobili junicu od grada. Prošle godine smo dobili jednu junicu i sad ovu drugu. To nam mnogo znači za proširenje proizvodnje. Mi smo se bavili godinama unazad mlečnim govedarstvom, ali smo bili prekinuli proizvodnju. Bila je slaba cena mleka. Sada opet počinjemo time da se bavimo. Proizvodimo sir koji prodajemo, a mleko ostavljamo samo za sopstvene potrebe“, kaže Đurđinka Ninković iz Kleka.
„Hoću da vidim da li je mlečno govedarstvo isplativije od tova junadi“
„Imam 20-ak hektara zemlje i 12 junadi. Mogu reći da je tov junadi sada nesiguran posao. Nesigurno je to da li će vam klanice otkupiti stoku, kako će i kada platiti… Kad prodajemo klanicama stoku novac se čeka od 60 do 90 dana. Ukoliko junad prodajemo nakupcima novac se dobija odmah, ali je niža cena stoke. Planiram da proširim proizvodnju i na mlečno govedarstvo. Privatno sam već kupio nekoliko junica i evo sad sam od grada dobio još jednu ili dve junice, tako da ću ih sada imati 5. Neću odustati od tova junadi, ali hoću da probam i ovu proizvodnju, pa da vidim šta se više isplati. Ukoliko se nešto ne promeni, možda ću i prekinuti tov. Dobijam subvencije za junad 10000 dinara po grlu. Sva grla su umatičena“, objašnjava Borislav Dulijan iz Perleza.
Za poljoprivredu se često kaže da je lokomotiva razvoja ne samo Vojvodine, nego cele Srbije. Kako je Zrenjanin poljoprivredni kraj, ne čudi što i grad ulaže velike napore da pomogne proizvođače. Osim ratara i stočara u to su sada mogli da se uvere i pčelari. Prema nekim najavama u narednom periodu u planu je i pomoć i podrška za unapređenje voćarske proizvodnje.