I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Poljoprivreda

Imovina nekadašnjih zadruga zajednička tema u ex-Yu republikama

Zakonodavstvo zadružnog sektora u okolnim državama je na visokom nivou. Ipak, stepen razvoja zadruga je različit. Slovenija, preko zadruga ima najveći procenat prometa u poljoprivredi u Evropi. U Hrvatskoj je zadrugarstvo nazadovalo u poslednjih 10 godina. Nekadašnja zadružna svojina u Makedoniji je postala državna. U ovoj zemlji poljoprivrednici stvaraju nove zemljoradničke zadruge. Prioritet u Republici Srpskoj je rešavanje pitanja zadružne imovine. U Srbiji postojeće zadruge usklađuju svoje poslovanje s odredbama zakona koji je stupio na snagu pre godinu i po. Država i podsticajima stimuliše zadrugarstvo i udruživanje.

Razmena iskustava među zadrugarima iz zemalja nekadašnjih jugoslovenskih republika je dragocena. Najsređenija situacija je u zadružnom sektoru Slovenije. Hrvarti kažu da nemaju čime da se pohvale, kada je reč o zadrugama. U Makedoniji i Repubici Srpskoj nastoje da se formira što veći broj novih zadruga. U odnosu na većinu ovih zemalja, srpske zadruge su privredno uređenije i razvijenije. Međutim, dobar zakonski okvir dobile su tek krajem 2015. godine.

Zadružni sektor dobro radi u Sloveniji

U Zadružnom savezu Slovenije tek sada mogu da kažu da dobro rade. Imaju 62 članice, Državnu banku, semensku kuću Semenarna iz Ljubljane i Kmetčki glas, kao i najbitnije poljoprivredne novine u Sloveniji. Slovenačke zadruge imaju više od 80 odsto poslova u poljoprivredi. Ni jedna zemlja u zapadnoj Evropi nema tako veliki procenat prometa u poljoprivredi. Zahvaljujući ovakvom prometu slovenačke zadruge rade tvrdo, a poljoprivredna gazdinstva imaju povrerenje u njih. Ali nikad ne treba reći da je sve lagano i da je sve urađeno. Pre svega, zbog velike konkurencije.

„Zbog bankarskih kriza u Sloveniji je polovina banaka nestala. Naša banka je ostala, dobro radimo, imamo dobre rezultate, a to je jako važno za naše zadruge i seljake, udruženja i regione. Sačuvali smo „Semenarna Ljubljana“, najvažnije i najajče preduzeće u našoj zemlji koje održava vlastite sorte semena. Zbog toga imamo dobu bazu, ali svaka godina ima neke svoje izazove“, kaže Peter Vrisk, predsednik Zadružnog saveza Slovenije.

„Važno je da međusobno sarađujemo. Vidimo da su ova vremena veoma teška, političke krize utiču i na privredu i na poljoprivredu pa moramo da se borimo. Kod nas je možda problem što imamo mala gazdinstva i 80 posto površina na kojima su teži uslovi za rad u poljoprivredi. Dosta radimo na promociji, tako da slovenački potrošač traži slovenačku robu. Mislim da je to normalno da potrošač u Sloveniji traži slovenačku robu, u Srbiji srpsku u Hrvatskoj hrvatsku… Zašto da neku robu vozimo 1000 km daleko ako seljak može da je proizvede u vlastitoj zemlji“, dodaje naš sagovornik.

Peter Vrisk

Hrvati ne mogu da se pohvale zadrugama i zadružnim sektorom

Poslednjih 10 godina zadrugarstvo u Hrvatskoj je jako nazadovalo. Propalo je puno pravih poljoprivrednih zadruga jer je izostala pomoć Vlade Republike Hrvatske i resornih ministarstava. Teza bivših ministara u Hrvatskoj je bila da zadruge imaju prefiks „komunističke“ i zbog toga nisu imali razumevanja za selo i seljaka, a samim tim i za poljoprivredne zadruge. U Hrvatskoj je 80 posto malih poljoprivrednika u ruralnom području i oni drže selo. Propadanjem zadruga prepušteni su sami sebi.

„Pre svega, treba organizovati malog proizvođača preko zadruga u proizvođake organizacije koje su u Hrvatskoj zasnovane. Ali, s obzirom na veličinu naših poseda i sela smatram da je Hrvatskoj potrebno maksimalno 10 proizvođačkih organizacija. I to pretežno u oblasti voćarstva. U ratarskom delu dovoljno je pet ili šest. Da bi uopšte mogli da krenemo prema proizvođačkim organizacijama ponovo moramo da povežemo malog seljaka u selu, i to preko zadruga. Aktuelni ministar poljoprivrede je rekao jednu veoma smelu rečenicu, da će nastojati da do 2022. godine izjednači hrvatskog seljaka sa njegovim kolegom u Austriji, Nemačkoj, Italiji itd. To je potkrepio i najavom plasiranja velikih sredstava iz EU koja će preko udruženja i zadruga konačno doći do seljaka“, kaže Božo Volić, upravitelj Hrvatskog poljoprivrednog zadružnog saveza.

Božo Volić

Zadruge u Hrvatskoj slabo povlače novac iz evropskih fondova

„Najavljeno je da će kroz mnogo jednostavnije programe od dosadašnjih novac iz EU biti povučen. Samo u Slavoniju, koja je katastrofalno propala, biće usmereno 2,5 milijarde evra. Ukoliko to uspe, verujemo da će se sve zajedno pokrenuti na dobrobit i sela i seljaka, saveza i zadruga. Od IPARD-a je samo jedna zadruga,  „Čakovec“ uspela  da povuče sredstva. Iz evropskih fonadova do sada je to učinilo svega pet zadruga. To govori zašto je danas zadrugarstvo u Hrvatskoj tu gde jeste“, dodaje naš sagovornik.

Sve zadruge koje su u SFRJ radile na teritoriji Hrvatske su propale, jer su bile prisiljene da se za finansijsku pomoć obraćaju bankama. Nisu nailazile na razumevanje u političkim strukturama. Sa zadrugama je propala i njihova imovina, koja je bila pod hipotekom, jer je postala vlasništvo banaka. Hrvatska najavljuje da će zaštiti domaću proizvodnju, domaćeg seljaka i domaće proizvode. Minimum 50 posto domaćih proizvoda će završavati u velikim trgovinskim lancima i u turizmu.

U Makedoniji postoje dva Zakona o zadrugama

Subina zemljoradničkih zadruga koje su na teritoriji Makedonije funkcionisala za vreme SFRJ mnogo je drugačija od sudbine onih u Srbiji. U ovoj zemlji je 1994. godine donet zakon po kojem je imovina svih postojećih zemljoradničkih zadruga postala državno vlasništvo. Zadruge koje su želele da nastave sa radom uzele su koncesiju na zemljište i to na period od 30 godina. Sada postoji pet takvih zadruga, ali one ne rade u skladu sa međunarodnim principima zadrugarstva, jer tri člana imaju površine od 300 ili 500 hektara zemlje. Oni ni teoretski ne mogu da obrađuju tu površinu, a ne primaju nove članove.

S obzirom na to da je sva zadružna zemlja postala državna, ona se individualnim poljoprivrednicima daje u zakup. Svake godine se raspisuju javni oglasi na koje mogu da se prijave svi zainteresovani poljoprivrednici. Ako je reč o proizvodnji žitnih kultura zakup je na 5 godina, ali ako je reč o voćarstvu onda je zakup 30 godina. Ne postoje specijalizovane zadruge. Sve se vode kao zemljoradničke, bez obzira kojom granom poljoprivrede se bave.

„U ovom momentu u Republici Makedoniji postoje dva Zakona o zadrugama. Jedan je iz 2001. godine i obuhvata sve zadruge koje se formiraju na teritoriji Makedonije. Imamo i noviji zakon iz 2013. koji samo finansijski podstiče zemljoradničke zadruge. U ovom momentu u Makedoniji na osnovu tog zakona funkcioniše samo 39 zemljoradničkih zadruga. Od 2013. 31 zadruga je članica Zadružnog saveza Makedonije. Ipak, zadrugarstvo se u Makedoniji razvija uprkos manjim problemima koji se objašnjavanju zainteresovanim poljoprivredicima, osnivačima zadruga. Kod nas se poljoprivrednici sami udružuju, zemljište ostaje vlastita imovina, zadruge rade u interesu zadrugara da što povoljnije plasiraju proizvode, ali i da nabave repromaterijal“, kaže Mende Ivanovski, predsednik Zadružnog saveza Makedonije.

Mende Ivanovski

Zadruge u Republici Srpskoj se većinom bave rešavanjem imovinskih pitanja

Situacija u zadružnom sektoru Republike Srpske nije na nekom zadovoljavajućem nivou.

„U poslednje vreme najveći deo aktivnosti smo usmeravali ka rešavanju pitanja zadružne imovine. Uprkos tome uspeli smo da organizujemo zadružni sektor u skladu sa zadružnim principima i da damo podršku kod osnivanja novih zadruga. Trenutno Zadružni savez Republike Srpske ima 60 zadruga od kojih 50 čine novoosnovane zadruge registrovane u poslednjh pet godina. One funkcionišu u skladu sa novim principima i tržišno su orijentisane. Dugi niz godina smo suočeni sa problemom osnovne aktivnosti zadruga. Tu, pre svega, imamo značajan broj zadruga osnovanih u predhodnom političkom sistemu koje raspolažu ogromnom zadružnom imovinom. Međutim, ona trenutno nije u funkciji ni poljoprivrede ni zadrugarstva i to je pitanje koje u saradnji sa zakonodavnom i izvršnom vlašću pokušavamo da rešimo. I to kroz izmene i dopune Zakona o poljoprivrednim zadrugama“, kaže Rajko Kulaga, predsednik Zadružnog saveza Republike Srpske.

Rajko Kulaga

„Po Zakonu o zadrugama da bi se zadruga osnovala potrebno je da se okupi pet osnivača i kod novoosnovanih to su sve poljoprivredni proivođači. Postoje zadruge koje koriste imovinu tzv. „starih zadruga“ , ali je reč o veoma malom broju njih. Naši napori su usmereni ka tome da nekadašnje zadruge stavimo u zadružnu funkciju preko postojećih, novoosnovanih i formiranja novih zadruga gde se za to ukaže potreba proizvođača, zadrugara i kooperanata“, objašnjava naš sagovornik.

„Zakonske odredbe se primenjuju različito od zadruge do zadruge“

U Republici Srpskoj ne osporavaju imovinu koju su zadrugama dale društveo-političke zajednice u predhodnom periodu. Ali, insistiraju da se na njih uknjiži imovina koju su zadruge stekle svojim radom i poslovanjem.

„Ovaj posao „škripi“ zbog različite primene zakonskih odredbi od zadruge do zadruge. Iz tih razloga su one prinuđene da sudskim putem traže svoja prava na postojeću zadružnu imovinu tako da još nije definisano stvarno, istinsko pitanje uknjižbe imovine na zadruge. I to nam je jedan od prioriteteta u narednom periodu. Cilj nam je da u Republici Srpskoj uspostavimo zadružni sektor od zdravih zadruga i da brišemo ove neaktivne zadruge iz sudskih registara. Želimo da zadružni sektor predstavljaju samo poslovne, aktivne, novoosnovane zadruge u skladu sa međunarodnim zadružnim principima“, kaže Kulaga.

„Na žalost poljoprivredni proizvođači nisu dovoljno svesni da jedino kroz udruživanje mogu da ostvare svoje interese. Da organizuju proizvodnju i plasiraju svoju proizvode. Zbog neuređenog tržišta slaba je zaštita proizvodnje, a prisutna je i siva ekonomija. Uvođenjem tržišnih politika proizvođači će biti prinuđeni da se organizuju, a to je za sada još na niskom nivou. S druge strane imamo i zadrugara koji su krenuli u pravcu podizanja skladišnih i prerađivačkih kapaciteta. Naš cilj je da buduća saradnja zadruga i zadrugara bude na principima ugovorene, organizovane proizvodnje, sa obezbeđenim tržištem. Zbog toga zadrugama treba obezbediti ne samo da vrše otkup i plasman primarnih proizvoda već i da prerađuju i pakuju poljoprivredne proizvode. I da tako stvaraju novu vrednost“, dodaje naš sagovornik.

Srbija podstiče razvoj zadrugarstva

U poslednje vreme naše komšije formiraju i specijalizovane zadruge. Pčelarske, voćarske, one koje se isključivo bave otkupom mleka, živinarske… Za razliku od ostatka Srbije, Srednji Banat može da se pohvali da je nedavno dobio prvu pčelarsku zadrugu u ovom delu zemlje. To znači da su i kod nas proizvođači shvatili značaj formiranja specijalizovanih zadruga.

U Srbiji su zadruge privredno uređenije i razvijenije, ali su zakonski tek od 2015. godine, donošenjem Zakona o zadrugama, dobile i dobar zakonski osnov. Sada se i u našoj zemlji sve više priča o potrebi jačanja zadruga i zadružnog sektora. Država je pokrenula i projekat 500 zadruga u isto toliko sela. Cilj je da u naredne tri godine 500 sela dobije svoje zadruge, koje će biti osnov njihvog razvoja i opstanka. Predviđeno je da nove zadruge od države dobijaju 50000 evra, a postojeće i do sto hiljada evra.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh