Da bi preživele zimu pčele moraju da imaju dovoljno hrane

Ova proizvodna godina nikako nije bila dobra za pčelarstvo. Zbog lošh vremenskih prilika mnoge paše su zakazale. Sezonu je spasao suncokret. Pčelari se trude da ne razmišljaju o lošim prinosima. Ali to ne znači da su posao u pčelinjacima završili. Naprotiv. Već se spremajuju za narednu sezonu. Da bi za novu proizvodnju imali jaka društva, košnice u toku zime moraju da budu dobro pripremljene. To znači da pčele moraju da imaju dovoljno hrane za prezimljavanje, upozorio je profesor Jovan Kulinčević na edukativnom predavanju u Vraniću, na kojem su bili prisutni i pčelari iz Udruženja Cvet Banata iz Lazareva. Cilj posete koegama južno od Banata bio je da se uz druženje razmene iskustva i kroz edukativno predavanje nauči nešto novo. Jer i najiskusniji pčelari kažu da se o pčelarstvu nikad ne zna sve i da se o ovoj profesiji uči čitav život.

Pčelari iz društva Cvet Banata iz Lazareva posetili su svoje kolege južno od Beograda.

“Mi smo jedno od najmlađih društava u Savezu pčelarskih organizacija Srbije. Postojimo 7 godina. Članovi smo Asocijcije podrinjsko-kolubarske. Družimo se sa pčelarima iz cele Srbije. Naše društvo ima 86 članova. Mahom okupljmo mlade pčelare. Ja i još nekoliko kolega smo člnovi Društva pčelara Beograda. Međutim, da bismo omasovili pčelrstvo i obučili mlade pčelare, nas nekoliko entuzijasta se odlučilo da oformi ovo društvo kako bismo pokrili i ovaj teren koji je izuzetno bogat bagremovom pašom. Imamo dosta mladih koji su nezaposleni ili su ostali bez posla, a koji su počeli da se bave pčelarstvom. Mislim da jako lepo funkcionišemo. Mi stariji se polako povlačimo. Ja više nemam ni jednu funkciju u društvu osim što sam član za dodelu odlikovanja”, kaže Dobroslav Radovanović, iz Društva pčelara Barajeva.

“Pčelari ne jedu sladak med”

Ko želi da uđe u pčelarstvo to mora da shvati veoma ozbiljno, kažu iskusni pčelari.

“Kada počnem da obučavam mladog pčelara, ja ga prvo poslužim medom na mojoj terasi i kažem mu da mu je to poslednji put da mu je med sladak. To je težak posao. Trnovit je tu put. Mi pčelari znamo šta nas čeka na terenu. U poslednje vreme je malo to pčelarstvo procvetalo. Ali, tek ako se suzbije falsifikovani med sa tržišta onda ćemo moći da napredujemo. Ako se nastavi i dalje da se radi sa falsifikovanim medom kao do sada, onda ćemo ugušiti i ovo malo dobrog što smo stvorili”, objašnjava Radovanović.

“Onaj ko želi da počne da se bavi pčelarstvom mora prvo da se druži sa iskusnim pčelarima. Najbolje je da počne sa 3 do 5 košnica. I tako jedno dve godine. Tek kada se stekne iskustvo treba ići na umnožavanje društava. Ukoliko neko hoće da mu samo pčelarstvo bude profesija on mora da ima najmanje 100 društava, jer to je fabrika pod vedrim nebom. Stara izreka kaže da jedna košnica vredi koliko i jedna ovca. Ako čovek ima 100 ovaca onda može da preživi, sa manje ovaca ne može”, dodaje naš sagovornik.

Bagrema ove godine nije bilo, a pitanje je da li će ga biti i sledeće

Sezonu koja se nedavno završila pčelari će se truditi da što pre zaborave. Da nije bilo suncokreta o zaradi ne bi mogli ni da pričaju.

“Bagrem je ove godine podbacio jer je prošla godina bila kišna. Ali, što je još gore bagrem će podbaciti i sledeće godine, jer se nisu formirala rodna okca za sledeću godinu. Tako da se plašim da će i iduća godina biti loša. Možda je negde bilo kiše, pa je bagrem bolji, ali na našem terenu je dosta loš. Prvog bagremovog meda malo jedemo već nekoliko godina u nazad. Kako će biti narednih sezona videćemo. Ne znamo kakva je božija volja. Bagremovog meda nema. On se najviše i traži i ima najbolju cenu. Cena „na veliko“ zavisi od otkupljivača do otkupljivča. Neki plaćaju malo, ali plaćaju odmah. A neki daju više, ali se novac čeka. „Na malo“, ja ovde bagrem prodajem po 1000 dinara. Što se tiče livadskog ili suncokretovog meda, ja nikada ne idem na čist suncokretov med, nego uvek idem pored kanala gde ima i drugog bilja, tako da dobijam kvalitetan med”, kaže Radovanović.

“Ja sam nekada bio jedini pčelar ovde, a sada u Vraniću ima preko 1000 košnica. Ja, na žalost smanjujem proizvodnju. Nekada sam imamo više od 200 košnica, a sada ih imam 90. Nemam nikog ko bi me u ovom poslu zamenio. Sin se bavi elektrikom, a ćerka je ekonomista. Vranić gravitira prema Beogradu. Mi smo udaljeni 30 kilometra od Terazija. Stočarstvo je ovde izumrlo. Koliko sam čuo ovde nema više od 20 krava. A nekada je ovo selo hranilo Beograd mlečnim proizvodima. Nekada su dva autobusa jutarnja išla samo sa ljudima koji su išli i prodavali mlečne proizvode u Beogradu. Sada ne možete da nađete sir u Vraniću”, dodaje naš sagovornik.

Država podstiče pčelarstvo

Pčelarstvo se poslednjih godina sve više razvija. Velikog uticaja na to imaju i podsticaji države na koje pčelari mogu da računaju. A što je još ranije bio slučaj u zemljama Evropske unije.

“Sada su mladi počeli više da se bave pčelarstvom u Srbiji. Kada sam pre nekoliko godina bio u Grčkoj, pčelari su dobijali određene donacije za pčelarstvo. Tamo su mladi ljudi do 37 godina dobijali po 100 košnica besplatno za pokretanje pčelarstva. Ali, pre toga su morali da imaju minimum 30 svojih košnica kako bi na njima stekli iskustvo da bi mogli pčelarstvom ozbilno da se bave kada dobiju 100 košnica. Kao donaciju dobijali su i jedno motorno vozilo da mogu da sele košnice sa paše na pašu. Med su morli da predaju zadruzi koja je na njihovom terenu i koja ih je predložila za donaciju”, objašnjava Radovanović.

Pčele moraju da imaju dovoljno hrane tokom zime

Druženje u Vraniću je iskorišćeno kako bi pčelari razmenili iskustva i saznali nešto novo. Edukativno predavanje održao je profesor Jovan Kulinčević.

“Sada je važno da pčelama obezbedite dovoljno hrane i da hrana bude dostupna. Pčelari moraju da paze da im matica, leglo i pčele ne ostanu dole, a da med bude gore. Kad u februaru ili martu počnu u većoj meri da se legu da ne ostanu bez hrane. Što se tiče gubitaka društatava u toku zime – to može da bude 2 ili 3 matice od 100. Mogu da propadnu i mala, slaba društva. Jer u selekciji ne uklanjamo ta mala društva nego ih ostavljamo, pa ako propadnu, propala su”, kaže profesor Jovan Kulinčević.

Zaštita pčela od parazita je jako važna

Osim dovoljno hrane da bi pčele prezimele potrebno je da budu zaštićene od parazita.

“Onom ko je obezbedio da pčelinja društva imaju dovoljno hrane i ko je suzbijao varou na vreme ne treba da brine. Realan problem je što ljudi ne vode brigu o tome kada varou suzbijaju. Mi ne koristimo nikakva sredstva u proleće i u leto, sve do 5. septembra. Varoa se produžava u poslednjih 5-6 godina. Ako dimite košnice u proleće, pa u leto, pa u avgustu uvek jedan deo varoe preživi i uvek daje još otpornije potomstvo na tu ili druge hemikalije. Sledeće godine nećete moći da suzbijete varou ni sa jednim preparatom i izgubićete društva. Osnovno što treba da uradite jeste da vidite šta je ostalo posle upotrebe nekog preparata”, objašnjava naš sagovornik.

“Mi varou suzbijamo u isto vreme svake godine, jer u naučnim istraživanjima morate da se držite tačnih datuma. Pčelari mogu to da rade i krajem avgusta. Najvažnije za prezimljavanje pčela koje se izlegu u drugoj polovini avgusta i u septembru jeste da tada budu zaštićene kako bi se dobilo kvalitetno leglo. Da varoa ne uđe u ćelije sa leglom. Mi se sa jedne strane držimo tog datuma 5. septembra, jer želimo da se pokaže razlika između društava”, dodaje Kulinčević.

Pčelari se edukuju čitav život

Ma koliko dugo da se bave pčelarenjem, pčelari uvek imaju brojna pitanja. Jer se, ističu iskusni, pčelarstvo uči čitav život.

“Pitanja za profesora je bilo mnogo jer su nam stručna znanja neophodna. Većina pčelara u našem društvu bavi se profesionalno ovim poslom. Konkretno, moja porodica živi samo od pčelarstva. Jako smo želeli da baš profesor Kulinčević deo svojih znanja podeli sa nama. Vremena se menjaju i mi moramo da budemo upoznati sa svim što se dešva s pčelama. A to najbolje znaju oni koji se bave naučnim istraživanjima u pčelinjaku. Sa kolegama iz Društva pčelara Barajevo imamo dugogodišnju saradnju. Družimo se već niz godina. Oni donose njihove pčele kod nas na livadsku pašu, a mi dovozmo naše košnice ovde na bagremovu pašu”, ističe Anica Batinić, predsednik Društva pčelara Cvet Banata iz Lazareva.

Ma koliko iskustva imali, pčelari nikada ne znaju sve o pčelarstvu. Jer svaka košnica je priča za sebe. Pčele, kažu, moraju da se osluškuju da bi u proizvodnji bio zabeležen uspeh. Naučnici ističu da pčele imaju najkompleksniju komunikaciju u životinjskom svetu. Kroz takozvani ples jedne drugima prenose informacije o položaju sunca i mestu gde je polen kako bi što više materijala donele u košnicu.