I love Zrenjanin portal

  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Poljoprivreda

Biljana Tomić je diplomu Pravnog fakulteta zamenila radom u pčelinjaku

Mnogi se slažu da je pčelarstvo perspektivna grana poljoprivrede. Sve je više mladih koji se odlučuju da drže pčele i da proizvode med i ostale pčelinje proizvode. Međutim, u tom pozivu postoje brojni izazovi. Od problema sa trovanjem pčela, namernog uništavanja košnica, preko klimatskih promena i pojave falsifikovanog meda na tržištu. O ovoj temi razgovarali smo sa Biljanom Tomić, dugogodišnjom pčelarkom iz Jarkovca.

Da joj je neko pre 15 godina rekao da će pčelarstvo biti ono čime će se baviti Biljana Tomić mu zasigurno ne bi verovala. Kao devojka imala je potpuno drugačije planove.

“Ja sam dete iz grada, po struci sam diplomirani pravnik, ali se ne bavim pravom u smislu da mi je to posao. Pčele i pčelarstvo su ono čime se bavim. Pre nego što sam se udala pčele sam gledala u crtanim filmovima samo, iskreno da vam kažem. Imala sam sreću da se udam i dođem u porodicu u kojoj sam trenutno. Ne plašim se pčela, uboda, odlaska u pčelinjak. Jednostavno, vi ste tamo u prirodi, na vazduhu, okruženi predivnim mirisima. Ne bih se sada menjala ni za jedno drugo zanimanje na selu. To je prosto ono što meni prija. Tu sam pronašla sebe“, počinje priču Biljana Tomić iz Jarkovca.

„Porodica u kojoj sam udata se bavi pčelarstvom više od 50 godina. Suprug i ja smo nastavili porodičnu tradiciju. Imamo oko 650 proizvodnih društava. Imamo i proizvodnju hrane za pčele. Tu su pogače i sirupi za pčele, kao i satne osnove. Širimo asortiman naših proizvoda. Osim meda i mešavine meda imamo propolis kapi, sapune na bazi meda, brendi sa medom i propolisom, meleme, sveće od pčelinjeg voska… Svakog meseca izađe bar jedan novi proizvod“, dodaje naša sagovornica.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Biljana Tomić

Problemi i izazovi u pčelarenju

Iako od pčelarstva njena porodica živi Biljana pčelarenje ne vidi kao posao.

„Ako volite pčelarstvo onda to nije posao i ništa vam ne pada teško. Međutim, moram da kažem da bavljenje pčelarstvom nije ni malo lako u smislu izazova sa kojima se pčelari suočavaju. Tu, pre svega, mislim na trovanje pčela, namerno uništavanje pčelinjaka, paljenje košnica, kao i na bolesti koje napadaju pčele. Moja porodica se u februaru suočila sa ozbiljnim problemom. Naime, neko nam je zapalio 65 pčelinjih društava. To je namerno urađeno, jer je ustanovljeno da je iz četiri pravca paljeno u pravcu pčelinjaka. Uz to, požar se dogodio u periodu kada su temperature bile ispod 0. Ipak, sve to ne može da uništi ono što mi radimo. Ostaćemo na selu i nastavićemo da se bavimo pčelarstvom“, objašnjava ova pčelarka.

Prodaja meda na domaćem, ali i na stranom tržištu

U ovoj porodici su se do sada bavili stacionarnim pčelarenjem.

„Do sada nismo selili pčele, ali planiramo da to počnemo da radimo. Imamo potražnju za šumskim medom, pa želimo da proširimo asortiman i na tu vrstu meda. Trenutno imamo livadski med, bagrem i uljanu repicu. Za ove vrste meda smo prošle godine osvojili zlatne medalje na ocenjivanju u Privrednoj komori. Dobili smo i pehar za specijalnu kolekciju 2018, kao i sertifikate koji garantuju da je naš med prirodni. Sve je to potvrda našeg rada i posvećenosti pčelarstvu i pčelama. Med pakujemo u tegle Pčelarskog saveza Srbije, što je dodatna garancija kvaliteta“, kaže Tomić.

„Med uglavnom prodajemo „s kućnog praga“. U nekom narednom periodu očekujemo da se i to promeni. Što se tiče plasmana pčelinjih proizvoda mi smo tu dosta kao porodica uradili. Dobili smo veterinarski broj koji nam omogućava da možemo naš med da plasiramo u markete zdrave hrane. Naši planovi za budućnost su izvoznički brojevi za sve naše proizvode. Kada je dobra godina možemo da proizvedemo dosta meda, jer imamo veliki broj košnica. Ipak, moram da kažem da poslednjih nekoliko godina nisu baš bile dobre za pčelarenje. Pčelarstvo je stalno pred nekim izazovima. Klimatske promene su i te kako uticale na ovu delatnost. Bez obzira što su dani lepi, topli, sunčani u periodu kada cveta suncokret, noći budu izuzetno hladne što nikako ne odgovara pčelama. I onda ništa ne bude onako kako bi trebalo“, objašnjava naša sagovornica.

Borba sa falsifikatorima meda nije laka

Svi znaju da je med zdrav. Ali, samo ako se koristi onaj pravi, prirodni koji se sigurno može nabaviti od pčelara. Na žalost, na tržištu se u velikim količinama nalazi i falsifikovani med. Zbog njega su na gubitku i pčelari i država, a najviše potrošači.

„Mislim da jedino savesnim načinom rada i borbe možemo da stanemo u kraj falsifikatorima. To je ogroman problem pčelara ustvari. I ne samo pčelara, već i potrošača i države. Ja ne mogu da kažem da je u svim marketima falsifikovani med, ali mogu samo da preporučim potrošačima da pronađu najbližeg pčelara u svojoj okolini. Mogu i da apelujem na potrošače da obrate pažnju na cene meda. Falsifikatori su jako puno uznapredovali. Ta tehnologija falsifikovanja meda je takva da čak i neke laboratorijske analize ne mogu da joj uđu u trag. Na hemijskom fakultetu je akreditovana laboratorija koja će raditi analize meda što je jako dobro i važno. Mislim da ćemo svojim radom i primerom stati na put ovom problemu“, kaže Tomić.

Pčelarstvo je način života

Zbog velikog potencijala koja pčelarstvo ima, za ovu delatnost se iz godine u godinu izdvaja sve više novca u budžetu.

„Koristili smo do sada podsticaje i bespovratna sredstava koje daju i država i lokalna samouprava. Opština Sečanje je prošle godine izašla u susret pčelarima. Treba znati da naša opština spada u nerazvijene opštine. Isto tako i pokrajina i ministarstvo izdvajaju značajna sredstva za pčelare. Pčelarstvo je u ekspanziji i mislim da će mnogo mladih upravo zbog pčelarstva ostati na selu. Nama je to temelj i mi hoćemo da te temelje učvrstimo kako bi naša deca jednog dana nastavila ovim da se bave. Deca već idu na pčelinjak, ne plaše se pčela što je jako važno. U kući smo okruženi brojnom literaturom o pčelarstvu. To je naša ljubav, hobi, posao… Sve u jednom. Imamo dvoje dece. Ćerka ima 14, a sin 13 godina“, kaže pčelarka iz Jarkovca.

„Pčelarstvo bih preporučila svima kao jednu perspektivnu granu poljoprivrede namenjenu, pre svega, mladima. Da tu ne budu samo ljudi koji su otišli u penziju i koji u trenucima kada su pronašli svoj neki mir počinju da se bave pčelarstvom. Mislim da upravo mi mladi treba da budemo pokretačka lokomotiva pčelarsta naše zemlje“, zaključuje na kraju razgovora naša sagovornica.

Prema nekim procenama u Srbiji se godišnje proizvede između 6 i 12 hiljada tona meda zavisno od godine. Naša zemlja je u vrhu ako se gleda odnos broja košnica prema broju stanovnika. Na svakih šest ljudi u zemlji dolazi jedna košnica. Raduje činjenica da se broj košnica, ali i pčelara iz godine u godinu povećava.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh