I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • 3D gradjevinska kuca
  • Kuća zdravlja
Poljoprivreda

Zrenjaninci vozom išli na sajam „Pčela fest“ u Melencima

ZrBizNet

U Melencima je danas boravilo više od 2000 posetilaca iz različitih krajeva Srbije i iz inostranstva. Oni su na manifestaciji Pčela fest mogli da vide, probaju, i da kupe med i ostale pčelinje proizvode. Uz to, u ponudi je bila i oprema za pčelarstvo. Sedamdesetoro Zrenjaninaca iskoristilo je mogućnost da besplatno vozom ode na sajam pčelarstva, pčelinjih proizvoda i opreme za pčelarstvo.

Organizatori Pčela festa su zadovoljni i odzivom učesnika i brojem posetilaca, kojih je iz godine u godinu sve više. Manifestacija je započela osveštavanjem kolača kod krsta u centru sela.

„Pčela fest je sajam međunarodnog karaktera. Tu su nam gosti iz Rumunije i Bosne i Hercegovine. Pčelari iz Crne Gore su nam se javili da ne mogu da dođu zbog lošeg vremena. Svake godine je sve bolje i bolje. Trg u selu je bio pun. Bilo je dosta i izlagača i posetilaca. Posetioci su došli iz raznih krajeva. U budućnosti planiram da napravimo manifestaciju za sva udruženja Banata, da u Melencima bude jedan sabor svih pčelarskih organizacija Banata. Nadam se da će mi se ta želja ispuniti“, kaže Milan Popov, predsednik Društva pčelara Rusanda iz Melenaca.

Posetioci sajma pčelarstva u Melencima kupovali med

Na Pčela festu su se najviše tražili med i polen.

„Od prvog puta kada je organizovan Pčela fest mi učestvujemo na njemu. Zadovoljni smo. Dolazimo ne samo da bismo prodavali naše proizvode, nego i da bi se družili sa drugim kolegama pčelarima. Tu razmenjujemo iskustva. Ljudi pazare. Najviše kupuju med. Pčelarstvom se bavimo suprug Tomislav i ja već 25 godina. Imamo 50 košnica i to je za nas dovoljno. Mi ne prodajemo med „na veliko“. Učestvujemo na sajmovima. Ove godine sam počela da pravim i aranžmane za slave, rođendane, proslave, praznike. U njima se nalaze samo naši proizvodi od meda i cveće… Mi proizvodimo med, rakije od meda, likere, propolis, polen“, objašnjva Zorka Jakobović, pčelar iz Novog Sada.

Zorka i Tomislav Jakobović

„Ovo je četvrta godina da sam u poslu sa pčelama. Imam oko 100 košnica. Prvi put sam u Melencima. Upoznao sam neke kolege pčelare na nekim drugim druženjima pa sam na njihovu preporuku došao na Pčela fest. Doneli smo nešto meda, rakije, polen… Prošla godina je bila loša. Pošto sam ja pčelar u razvoju, proširio sam se malo, naučio sam nešto novo. U principu mogu da kažem da sam zadovoljan što sam proširio znanje. Ali, što se tiče prinosa meda i polena nisam zadovoljan. Verujem da će biti bolje. Godine su ispred nas“, kaže Milenko Stajić, pčelar iz Šida.

„Ovde se najviše traže bagremov med i polen. Subvencije nam mnogo znače. Mada ja sam prošle godine podneo zahtev za povraćaj sredstava za opremu koju sam kupio, ali još ništa nisam dobio. Kad god pozovem da pitam šta se dešava, kažu mi da moj zahtev još nije stigao na red da se obradi. Ne znam šta se dešava. U svakom slučaju biće dragocen taj novac kad se bude vratio, a koristiću ga za dalje proširenje“, dodaje naš sagovornik.

Milenko Stajić

Subvencije su uvek dobrodošle

Kada stigne novac od podsticaja, korist osete i pčelari i oni koji se bave proizvodnjom opreme za pčelarstvo.

„Izradom košnica se bavim četiri godine. Kada ima sajmova pčelarstva prodaja ide malo bolje, pogotovo u poslednje dve godine. Kada ljudi dobiju subvencije odmah osetimo i mi koji proizvodimo opremu za pčelare, jer se ona tada više kupuje. Ja radim LR i DB košnice, a najviše se traže LR. Cena košnica se kreće od 32 do 35 evra“, kaže Žoltan Repaš iz Čoke.

Žoltan Repaš

„Prodajemo pčelarsku zaštitnu opremu. Ona se uglavnom prodaje na ovakvim skupovima kao što je Pčela fest u Melencima. Svaka pomoć pčelarstvu je dobrodošla. Mi svaki put osetimo kada pčelari dobiju novac od države, pokrajine, lokalne samouprave… Tada smo zadovoljni svi i pčelari i mi koji proizvodimo pčelarsku opremu. Cene zaštitnih bluza se kreću od 500 do 1000 dinara, što zavisi od veličine i debljine materijala od kojih se prave. Najviše se traže bluze, rukavice, kombinezoni“, objašnjvava Ivica Kojičić iz Lapova.

Ivica Kojičić

Podsticanje pčelarstva rezultiralo je povećanjem broja pčelara.

„Konkursi koje raspisuju država, pokrajina, lokalne samouprave, a koji se tiču podsticanja pčelarstva su jako bitni i uvek su dobrodošli. Taj novac pospešuje razvoj pčelarstva, a onda i promociju pčelinjih proizvoda, koji su jedini u prirodnom obliku dostupni građanima. Konzumira se upravo ono što je nastalo u košnici. Broj pčelara u Vojvodini se povećava. Ima dosta mladih pčelara, a nekima od njih to postaje i osnovno zanimanje. To nas mnogo raduje“, ističe Radomir Vlačo, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine.

Radomir Vlačo

Pčelari bi što pre da zborave prošlu godinu

Prošla godina nije bila najbolja za pčelarenje.

„Što se tiče pčelarstva poslednje dve godine su bile izuzetno loše. Ali, mi idemo dalje. Glavu gore i napred. Prošle godine bagrema sam imao oko kilogram po košnici. Lipu nisam vrcao ni grama. Suncokreta sam imao 12-13 kilograma po košnici. To je jako malo. Na žalost, cena nije pratila ovaj pad ponude. Suncokretov med se „na veliko“ otkupljivao po ceni od 1,9 evra, livada i lipa su bile 2,2 evra, a bagrem je bio 3,7 evra. Što se tiče ove godine, ja hvala bogu nisam imao gubitaka. Ko je ostavio dovoljno hrane u košnici ne mora da se plaši. Pre ovog snega pčele su imale pročisni let. Izlazile su, kontaktirale su sa prirodom. Ja imam 80 košnica. Planiram da idem preko 100, ali videćemo da li ću to uspeti“, objašnjava Milan Popov, predsednik Društva pčelara Rusanda iz Melenaca.

„Godina za nama je bila jedna od najkatastrofalnijih koja se pamti. Za sada kako je proleće krenulo ne obećava baš nešto najbolje ni ovu godinu. Živi bili, pa videli. Možda ćemo se nešto prevariti, pa da ipak bude dobra godina za pčelare. Neki prvi prolećni pregledi košnica ne obećavaju puno. Izrazito hladno vreme koje nas je pogodilo krajem februara i početkom marta uzelo je svoj danak. Zima je generalno bila blaga, ali se jako na kraju odužila. Naročito je bio problem kada su temperature bile -14, -15 stepeni. Legla su se u tom periodu poprilično smanjila, a negde su se i skroz izgubila, što je normalno. Pčele nisu u stanju da ga zagreju i onda se leglo prehladi i propadne. Ipak, uzdamo se u umešnost pčelara ove godine“, kaže Ivan Pihler, profestor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Ivan Pihler

Ni u okruženju nisu bili dobri uslovi za pčelarenje

Slične probleme imali su i pčelari iz okruženja.

„Prošla godina za pčelare iz Bosne i Hercegovine je bila jako, jako loša. Prirodni uslovi su bili nepogodni. Imali smo sušu, dok je u vreme bagremove paše padala kiša. Veoma malo meda smo imali. Vidim ovde i nije toliko loše kako je bilo kod nas. U Srbiji je pčelarstvo razvijenije nego kod nas. Ima dosta pčelarske opreme. Vidim da je i Pčela fest dosta dobro posećen. Prvi put sam na sajmu, oduševljen sam kako je sve organizovano. Pčelarstvom se bavim 17 godina i imam oko 90 košnica“, kaže Janko Kantar, pčelar iz Banja Luke.

Janko Kantar i Milan Popov

Besplatno na Pčela fest iz Zrenjanina vozom

Zrenjaninci su imali prilike da besplatno dođu na Pčela fest. Turistička organizacija Zrenjanina je u saradnji sa Železnicama Srbije obezbedila prevoz do Melenaca vozom.

„Izuzetno smo zadovoljni odzivom Zrenjaninaca. Negde oko 70-ak ljudi je jutros vozom došlo za Melence na Pčela fest. Ovo je prvi put da promovišemo železnički saobraćaj na ovaj način. Ideja je da na sve manifestacije koje se održavaju u Banatu idemo vozom. Voz je krenuo na vreme, oko 8 sati smo stigli u Melence. Onda smo obišli banju Rusandu. Mnogi iz grupe su rekli da će na leto doći u banju i da će dovesti i svoje goste. Voz je interesantan, jer je to ekonomično prevozno sredstvo, ljudi su tu nekako bliski, razgovaraju međusobno, nema gužve. Opušteni su. Razgledali smo banatska polja, srne, lisice… Uživali smo u vožnji svi“, kaže Jaroslav Stevanov, saradnik Turističke organizacije Zrenjanin.

Jaroslav Stevanov

Putnici ne kriju da su oduševljeni idejom da se promoviše vožnja vozom.

„Jako sam zadovoljan kako je organizovan dolazak na Pčela fest. Tokom vožnje vladala je prijateljska atmosfera. Maksimalno su nas ugostili kada smo stigli u Melence. Za pohvalu je što se favorizuje i železnički prevoz. Ja se nisam vozio vozom sigurno 20-ak godina. U mladosti je moje omiljeno prevozno sredstvo bio šinobus, ali u pravcu ka Beogradu. Iskreno, u ovom pravcu sam prvi put danas išao vozom“, kaže Vladimir Poučki iz Zrenjanina.

Vladimir Poučki i Emik Ereši

„Na Pčela fest dolazim od prve godine od kada se održava. Jako mi se sviđa. Ali, dolazak vozom je jedno potpuno novo iskustvo. To je doživljaj. Jeste da se putuje četrdesetak minuta, ali je jako lepo. Mislim da svaki put treba ovako nešto organizovati. U vozu smo se družili, smejali kao nekada. Vozom se nisam vozila sigurno 15-20 godina. Ova ideja me je oduševila“, priča Emik Ereši iz Zrenjanina.

Turistički potencijali Melenaca

Gosti iz Zrenjanina mogli su i da se upoznaju sa turističkim potencijalima banje Rusande.

„Posetiocima iz Zrenjanina smo pokazali šta banja nudi. Ispričali smo im istorijat. Prošle godine smo proslavili 150 godina postojanja i poslovanja i to je nešto na šta smo posebno ponosni. Ljudi su imali prilike da vide smeštajne kapacitete, stazu zdravlja, jezero, park prirode koji je zaštićen, jer se tu mogu naći zaštićene vrste ptica. Naša ustanova se bavi lečenjem pacijenata nakon težih oblika moždanih udara i težih saobraćajnih nezgoda i doživljenih trauma. Ali, pored toga geografski položaj nam omogućava da se kotiramo izuzetno visoko na turističkoj mapi Srbije. Za posetioce je bio pripremljen i doručak. To su bili hleb, med i čaj. Sve u skladu sa duhom današnje manifestacije Pčela fest“, objašnjava Vladimir Eremić iz banje Rusande.

Vladimir Eremić

Nagrađeni najbrži učesnici takmičenja u žičenju ramova

Tokom Pčela festa održano je i takmičenje u žičenju ramova. Najbolji je bio gost iz Rumunije.

„Prvi put sam u Srbiji i u Melencima. Pčelarstvom se bavim više od 30 godina. Pre toga sam radio na jednoj farmi na kojoj je bilo pčela. Prvi put sam se takmičio u žičenju ramova i odmah sam pobedio. Jako sam zadovoljan poklonom. Košnice nam uvek trebaju, a sada sam dobio jednu na poklon“, kaže Danuc Petresku, pčelar iz Žombolja iz Rumunije.

pobednici takmičenja u žičenju ramova

Besplatne krofne za posetioce sajma

Društvo pčelara Rusanda imalo je podršku aktiva žena Đurđevak iz sela.

Zorica Markov i članice aktiva žena Đurđevak iz Melenaca

„Ovde smo da podržimo naše sugrađane koji su organizovali Pčela fest. Želimo da prikažemo jedan deo posla kojim se mi bavimo. Pošto smo poznate po pravljenju krofni, rešili smo da pečemo ovu poslasticu i da je delimo posetiocima. Pošto i nije lepo vreme, važno je da ljudi pojedu nešto toplo. Ispekli smo nekih 600 krofni. Za to nam je trebalo nekih 40 kilograma brašna. Za ovaj posao nam je trebalo dosta vremena. Mnogi kod kuće i neće da prave krofne, baš zato što je za to potrebno dosta vremena“, kaže Zorica Markov iz aktiva žena Đurđevak iz Melenaca.

„Da bi se dobile prave krofne najpre treba strpljenja i volje. Testo mora da se umesi, pa da se ostavi da odstoji bar pola sata. Onda se ono premaže kiselom vodom, da bi bilo vazdušasto. Onda se opet ostavi da stoji bar pola sata, pa se opet premesi. Kada se izvade krofne, one stoje još pola sata. Znači testo mora da odmara najmanje sat i po vremena“, dodaje naša sagovornica.

Med je i hrana i lek

Tokom manifestacije održano je i predavanje o medu kao hrani i leku.

„Med je važno jesti. To je jedina živa hrana. Treba da se uzima na pravilan način. Med se ne guta sa kašičice, već se rastvara u mlakoj vodi, čaju, mleku, jogurtu, voćnom soku. Bitno je da se ne daje bebama do godinu dana. Deci od godinu dana do dve godine daje se samo bagremov med, a deci preko dve godine može da se da bilo koji med. Pored šećera koji se lako usvajaju u organizmu med ima u sebi i jako puno drugih etarskih materija. U medu se i uživa i dobija se zdravlje. Preporučena količina meda je gram po kilogramu telesne mase. Za decu od dve godine je to dve male kašičice. Za odrasle je to negde oko 3-4 kafene kašičice. Posebno se mora voditi računa kod ljudi koji imaju potrebe za izmenjenim jelovnikom“, objašnjava Živka Vlajković, nutricionista i autor nekoliko knjiga o ishrani beba, dece i trudnica.

Živka Vlajković

„Med bi trebalo uzimati više puta u toku dana, ne odjednom. Ima onih koji misle da je preporučivanje meda malo prenaglašeno, jer med jako brzo ulazi u krv. Oni moraju da znaju da se med isto tako brzo neutrališe, za razliku od belog šećera. Već posle 120 minuta. Kada se koristi med dobiju se i slast i zdravlje. Kada se koristi beli šećer dobijamo slast i prazne kalorije koje štete našem zdravlju“, dodaje naša sagovornica.

U programu manifestacije učestvovalo je i više od 100 dece iz sela. Pčela fest održan je četvrti put. Organizatori se nadaju da će ova manifestacija postati tradicionalna i da će prerasti u još veći događaj koji će okupljati sve više i više ljudi.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh