Iz godine u godinu Srbiju sve češće pogađaju elementarne nepogode. Ipak, osiguranje poljoprivrede u našoj zemlji nije dovoljno zastupljeno. Iskustva pokazuju da se na osiguranje odlučuju veliki poljoprivrednici i pravni subjekti, dok vlasnici malih gazdinstava i dalje rizikuju proizvodnju. Prema podacima kojima raspolažu osiguravajuće kuće, najveći problem neosiguravanja proizvodnje je nedovoljna informisanost proizvođača. Najčešći paket osiguranja poljoprivrede podrazumeva osiguranje od grada, požara i udara groma. Međutim, u ponudi mogu da se nađu i drugi vidovi osiguranja useva i životinja.
Grad koji se pre nekoliko dana u više navrata sručio na Srednji Banat, naneo je značajne štete na poljoprivrednim kulturama u pojedinim krajevima ovog regiona. Štete se i dalje prijavljuju i procenjuju. Ova situacija ponovo je aktuelizovala pitanje osiguranja poljoprivrede.
U osiguravajućim kućama kažu da se svest o potrebi osiguranja poljoprivrede jako sporo menja kod proizvođača.
“Na žalost, zastupljenost osiguranja u poljoprivredi nije na onom nivou na kojem bismo mi to želeli, ni na nivou koji je uporediv sa zemljama razvijenog sveta ili, da budemo bliži, EU. Procena je da samo 15 posto površina koje se obrađuju u Srbiji ima neki vid osiguravajućeg pokrića. Naravno, mi se trudimo da povećamo taj procenat. Da informišemo i edukujemo poljoprivrednike o koristima koje mogu da imaju od osiguranja. Pre svega, zašto je to za njih dobro. Tržište pokazuje tendenciju blagog rasta premija. Naročito je taj rast bio evidentan kada je država počela da subvencioniše osiguranje poljoprivrede pre desetak godina. Poslednjih nekoliko godina, ipak, nema osetnijeg rasta osiguranja u ovoj oblasti. Pre bih rekao da u ovom sektoru vlada stagnacija“, kaže Nemanja Beljanski, direktor sektora za osiguranje poljoprivrede Generali osiguranja.
Poljoprivrednici na osiguranje treba da gledaju kao na investiciju, a ne kao na trošak
„Primetan je blagi rast interesovanja poljoprivrednika za osiguranje poljoprivrede. I to više kod osiguranja životinja, nego kod osiguranja useva. Nažalost, svest vezana za osiguranje poljoprivrede generalno je i dalje na dosta niskom nivou. Praktično, osiguranici su pravna lica tj. profesionalni poljoprivredni proizvođači koji na osiguranje gledaju kao na investiciju, a ne kao na trošak. Sve osiguravajuće kuće na tržištu Srbije imaju problem sa osiguranjem fizičkih lica i poljoprivrednih gazdinstava. Statistika pokazuje da je svega nekih 3% registrovanih poljoprivrednih gazdinstava osigurano. Mi se u najvećoj meri trudimo da promovišemo osiguranje kod fizičkih lica, kod domaćina koji još nisu shvatili značaj osiguranja“, objašnjava Radoje Živanov, šef odeljenja za osiguranje poljoprivrede Triglav osiguranja.
„Mi u osiguravajućim kućama smo svedoci da svest o osiguranju raste iz godine u godinu. To je posledica činjenice da imamo veoma izražene klimatske promene. Gotovo da nemamo godinu sa umerenom klimom. Međutim, procenat osiguranja u poljoprivredi je daleko iza proseka osiguranja u razvijenim zemljama. Osiguravajuće kuće u Srbiji su prošle godine isplatile na ime naknade šteta gotovo celokupan iznos koji smo naplatili na ime premija. I često je ova vrsta osiguranja za nas kao osiguravače negativna. Kao nacionalna osiguravajuća kuća, veoma smo svesni značaja poljoprivrede za našu zemlju. I mi, kao i ostale osiguravajuće kuće u zemlji, mnogo pažnje posvećujemo edukaciji poljoprivrednika i kreiranju što boljih uslova za osiguranje“, kaže Nataša Novčić Zubac, direktor filijale Novi Sad 2 Dunav osiguranja.
Zbog čega proizvođači ne kupuju polise osiguranja?
Razloge zbog kojih se poljoprivrednici ne odlučuju na osiguranje proizvodnje treba tražiti u njihovoj ekonomskoj snazi, ali i u nedovoljnoj informisanosti.
„Često ćete čuti da je razlog neosiguravanja proizvodnje posledica razvijenosti poljoprivrede u Srbiji. Postoji veliki broj malih poljoprivrednih proizvođača sa skromnim ulaganjima. Njihova očekivana dobit je mala, i onda idu po sistemu „neće se dogoditi“, ili „ako se desi, neće se desiti još jednom“. Činjenica je da pravna lica vrlo ozbiljno ugovaraju osiguranja. Oni imaju velika ulaganja. Isto je i sa velikim poljoprivrednim proizvođačima. Oni godinama plaćaju osiguranje, čak i ako nemaju štete. Svesni su toga da je osiguranje poljoprivrede sastavni deo cene proizvodnje i ne žele da ostave nikakvu mogućnost da im se nešto loše dogodi. Osim ekonomskog momenta, možda je razlog za nedovoljno osiguranje poljoprivrede i to što ljudi nisu dovoljno informisani. Mi činimo sve da radimo na informisanosti i edukaciji“, precizira Novčić Zubac.
„Mislim da je needukovanost proizvođača najveći problem što se više njih ne osigurava. To što oni nikada nisu ni probali da se osiguraju predstavlja jedan zid koji su oni ispred sebe postavili. Oni nisu dali priliku osiguranju da pokaže kakvo je, i kakve benefite im nudi. Procenili su da je lakše biti neosiguran i rizikovati i prebacivati težinu svih šteta na državu“, dodaje Živanov.
Subvencije za osiguranje poljoprivrede
Osim osiguravajućih kuća, i država čini dosta na podsticanju osiguranja poljoprivede. Pre svega, kroz subvencionisanje premije.
„Ove godine država je u pet okruga u zapadnoj i centralnoj Srbiji povećala iznos subvencija za osiguranje poljoprivrede na 70 posto. Naravno da se to odmah reflektovalo na povećanu zainteresovanost poljoprivrednika za osiguranje u tim regionima. Iskreno se nadamo da će država prepoznati ovo kao dobar instrument da se poveća zastupljenost osiguranja i da će taj model povećanih subvencija primeniti na ostatak zemlje. To bi bio dobar signal da se zastupljenost osiguranja poveća“, kažu u Generali osiguranju.
„Država se zaista trudi da promoviše osiguranje poljoprivrede. Podrška postoji i ona je usmerena upravo na mala gazdinstva. Jer subvencije nisu namenjene velikim proizvođačima. A, ipak, oni dominiraju u ukupnom osiguranju poljoprivrede. Ljudi treba da probaju da se osiguraju“, kažu u Triglav osiguranju.
„Osim subvencija države, poljoprivrednici mogu da računaju i na druge podsticaje. Često i neke lokalne samouprave subvencionišu premije osiguranja. Ako na to uračunate i popuste koje mi, kao osiguravajuće kuće, nudimo, vrlo često dolazimo u situaciju da je osiguranje poljoprivrede za neke čak i besplatno. Pa i pored toga, ljudi ne žele da se osiguraju“, objašnjavaju u Dunav osiguranju.
Osiguravajuće kuće nemaju mnogo žalbi na rad
Često se čuje da poljoprivrednici nemaju poverenje u osiguravajuće kuće.
„Mi ne želimo da pričamo o tome. Ostavljamo klijentima koji se godinama osiguravaju da svedoče o tome. Nekada ćete čuti da klijenti nemaju poverenje u osiguravajuće kuće u smislu naknade šteta tj. da ćemo, ukoliko dođe do naknade štete, mi gledati da uštedimo i njih oštetimo. To je najgori oblik reklame koju mi, kao osiguravajuće kuće, možemo da imamo. Ne postoji ozbiljna osiguravajuća kuća koja će to da uradi. Mi nekada možemo da dođemo u nesaglasje sa osiguranikom oko visine oštećenja. Onda mi sami predlažemo da angažujemo nezavisnog veštaka koji će potvrditi kojoj smo granici oštećenja bliži. Ali, podatak da sve osiguravajuće kuće imaju manje od 0,5 posto prigovora i sudskih sporova, govori o činjenici da nema mesta priči o nepoverenju“, kaže Novčić Zubac.
„Osiguravajuće kuće nemaju mnogo žalbi na rad. Nemaju mnogo sudskih slučajeva. Naša kuća u poslednjih pet godina nije imala nijedan sudski spor, niti jednu žalbu na rad. Nama je cilj da klijenti budu zadovoljni. Mi želimo da ih osiguramo i sledeće godine. Idemo ka tome da pomognemo klijentima, da nas prepoznaju kao partnera i da zajedno radimo na tom poslu osiguranja“, objašnjava Živanov.
Plaćanje polise osiguranja i isplata štete
Kod osiguranja poljoprivrede bitno je obratiti pažnju na vreme plaćanja premije i na procenu eventualno nastale štete.
„Kada ugovorimo premiju osiguranja, mi insistiramo na plaćanju samo 5 posto tog iznosa. Toliko iznosi naša obaveza po osnovu plaćanja poreza u trenutku ugovaranja. Sav ostali iznos je moguće platiti po skidanju useva, berbi, žetvi… Kada osiguranici imaju mogućnost da izmire ovu obavezu. S druge strane kada do štete dođe mi ostavljamo proizvođačima nekoliko dana da prijave štetu. Posle nekoliko dana izlazimo na teren na procenu. Međutim, procena stanja useva se vrši nekoliko puta tokom vegetacije. Da se vidi u kojoj meri usevi postaju još lošiji, a u kojoj se neki poprave do žetve. Pred žetvu ili berbu, u zavisnosti od vrste useva, se radi konačna procena štete. Kada se utvrdi tačno koliko je oštećenje, onda se isplaćuje naknada. Mi imamo zakonsku obavezu da od trenutka konačne procene, u roku od najviše 14 dana, isplatimo štetu. Mislim da je to na zadovoljstvo i korisnika i nas“, kaže Novčić Zubac.
Paketi za osiguranje poljoprivrede
Standardni paket osiguranja poljoprivrede podrazumeva osiguranje od grada, požara i udara groma.
Najčešće se osigurava intenzivna proizvodnja koja podrazumeva velika ulaganja. To znači proizvodnja voća i povrća. Ratarska proizvodnja se osigurava samo ako je zastupljena ne velikim površinama.
„Rizici od kojih proizvođači najčešće osiguravaju kulture su grad, oluja, prolećni mraz, prolećni sneg na planinama. Mi se trudimo da svake godine oslušnemo potrebe poljoprivrednika i da našu ponudu prilagodimo tome. Prošle godine smo uveli osiguranje od prolećnog snega na malinama i kupinama, jer je to evidentirano kao rizik koji klijenti traže. Ove godine smo poljoprivrednicima ponudili i osiguranje od prolećnog mraza. I ove godine smo i imali u dobrom delu Srbije štete od prolećnog mraza. Kada je reč o osiguranju od oluje, evidentriarno je da poljoprivrednici traže osiguranje od šteta koje nastanu usled rušenja konstrukcija protivgradnih mreža. To do sada nije bilo pokriveno. Mi smo i to omogućili proizvođačima. Osiguranje je živ sistem, zato osluškujemo potrebe klijenata i pokušavamo da im ponudimo ono što im je potrebno“, naglašava Beljanski.
„Kada je reč o životinjama Triglav osiguranje ima poseban paket u koji smo uključili sve rizike koji do sada nisu bili priznavani kod ostalih osiguravajućih kuća, pa tako i kod nas. Mi smo napravili paket koji pokriva sve rizike koji mogu da pogode stočarsku proizvodnju. On obuhvata sve metaboličke poremećaje i klinička stanja kod životinja. Od uginuća, prinudnog klanja, pokriće od nezgoda, strujnih udara, poplava… Svaki klijent se posmatra posebno. Ne gaji svaki poljoprivrednik na isti način životinje, nema istu genetiku… Tako da nakon obilaska farme od strane našeg veterinara, mi sklapamo posebnu ponudu za svakog poljoprivrednika posebno. Što se tiče osiguranja useva, neophodno nam je da znamo katastarsku opštinu na kojoj se nalazi parcela i nakon toga formiramo ponudu“, objašnjava Radoje Živanov, šef odeljenja za osiguranje poljoprivrede Triglav osiguranja.
Prosečne cene polisa osiguranja
Na cenu osiguranja utiču različiti faktori.
„Mi smo pokrenuli kampanju „Maj mesec poljoprivrede“ u okviru koje smo obezbedili pogodnosti za klijente prilikom ugovaranja osiguranja useva i životinja. Pogodnosti se odnose i na pravna i na fizička lica. Podrazumevaju 10 posto popusta na premiju osiguranja useva i životinja. Ova akcija traje do 31. maja. Cena osiguranja useva zavisi od više faktora. Od očekivanog prinosa, teritorije na kojoj se parcela nalazi tj. učestalosti padanja grada na toj teritoriji. Zatim, od očekivane cene za tu kulturu. U praksi se to kod ratarskih kultura kreće u proseku od 2.500 do 3.000 dinara po hektaru. Kod povrća premija u proseku iznosi 40.000-50.000 dinara po hektaru. Kod voća, ako se osigurava i gubitak kvaliteta, cena se kreće od 120.000 do 180.000 dinara po hektaru. Tokom trajanja naše kampanje ove cene će biti umanjene za dodatnih 10 posto”, objašnjava Nataša Novčić Zubac, direktor filijale Novi Sad 2 Dunav osiguranja.
„Mi godišnje u osiguranju poljoprivrede prodamo preko 10.000 poslisa. Dominantno su to polise osiguranja useva i plodova – oko 8.500 polisa, a ostatak čine polise osiguranja životinja. Nažalost, u poslednje tri godine meteorološki uslovi su bili takvi da su štete bile izraženije nego što je to višegodišnji prosek. Mi smo u ove tri godine isplatili veliki broj šteta. Prošle godine smo imali preko 3.000 oštetnih zahteva. Štete su prevazišle premije osiguranja. Naša kompanija je na na ime osiguranja poljoprivrede isplatila oko milijardu dinara“, kaže Nemanja Beljanski, direktor sektora za osiguranje poljoprivrede Generali osiguranja.
Unazad nekoliko godina gotovo da nema proleća i leta a da region Srednjeg Banata nije bio pogođen gradom. Mnogi proizvođači iz Zrenjanina, Aradca, Elemira, Mihajlova i Melenaca još se sećaju gubitaka koje su pretrpeli pre tri godine kada je led potukao pšenicu pred žetvu, kao i suncokret, kukuruz, soju, papriku, paradajz…
.gif)
.gif)
