I love Zrenjanin portal

  • Zr oglasi
  • 3D gradjevinska kuca
  • Harmonija Zrenjanin
Poljoprivreda

Oberačka ove godine neće biti održana u Aradcu, ali grožđe mora da se obere

Zbog trenutne epidemiološke situacije ove godine u Aradcu neće biti održana tradicionalna manifestacija branja grožđa Oberačka. Ipak, domaćini moraju da oberu ovo voće. Zato se ovih dana u vinogradima okupljaju uglavnom prijatelji i poznanici koji pomažu jedni drugima. Svi se slažu da je ova godina bila izuzetno dobra za grožđe, koje je lepo rodilo i odličnog je kvaliteta. To se ne može reći za većinu ratarskih kultura.

Tradicionalna manifestacija Oberačka koja ima za cilj da pokaže kako se nekada radilo u vinogradu i koji su običaji Slovaka, ove godine je, zbog pandemije korona virusa, odložena. Za razliku od nekih udruženja u drugim selima koja su tokom septembra odlučila da održe svoje manifestacije, organizatori iz Aradca doneli su odluku da manifestacije, ipak, ne bude.  To svakako ne znači da će grožđe ostati neobrano. U aradačkim vinogradima se poslednjih dana mogu videti prijatelji i poznanici koji jedni drugima pomažu da se ovaj posao završi na vreme.

“Ova godina je odlična za grožđe. Imamo dobar rod, grožđe ima dobru slast, 24-25 procenata šećera. To je idealno. Grožđe je i zdravo, pa će na zimu biti lepo vino. Ono je ove godine dobro i za jelo i za vino i za rakiju. Vina će kod nas biti više nego rakije. Pravimo ga tako što odvajamo peteljke, izmuljamo grožđe, ostavimo ga da se istaloži i pretačemo u bure gde ostaje na vrenje. Belo grožđe mora istog dana kada se obere da se uradi. A crno grožđe mora da odstoji nekoliko dana pre nego što ga otočimo. Jer ako ne stoji onda će bi i to vino bilo belo, a ne crveno. Crvena boja se dobija od ljuske grožđa. Ja obično ostavim grožđe da stoji 5 dana. A ima ljudi koji ga ostavljaju i nedelju dana“, počinje priču domaćin Jano Labat, poljoprivrednik iz Aradca.

Jano Labat

Grožđe bolje rodilo ove nego prošle godine

“Danas beremo belo grožđe, a za koji dan ćemo i crno. Ovde je došlo društvo neko. Istina, nije to kao nekada, kada nas je bilo mnogo, mnogo više. Dosta je ljudi iz sela otišlo u inostranstvo. Ima nas sada u vinogradu 10-ak. To je rodbina, prijatelji. Manje je društva, ali je atmosfera u vinogradu dobra. Koliko je tačno grožđe rodilo ne znam, jer ja to ne merim. Ali, mogu da kažem da grožđa ima dvostruko više nego prošle godine. Lane smo imali jednu prikolicu grožđa, a sada imamo dve. Očekujem da imamo oko 600 litara belog vina i oko 200 litara crvenog. Iskreno, ja više i volim belo vino, a tako smo i navikli, jer od kada znam i pamtim u kući je uvek bilo više belog vina“, dodaje naš sagovornik.

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

Branje grožđa nije teško

Među beračima grožđa ima i onih koji decenijama rade ovaj posao, ali i onih sa skromnijim stažom u berbi.

„Svake godine idem u vinograde berem grožđe, pomažem. Berem i za pare, kako kad i kod koga. Ovo su mi drugari, pa njima pomažem. Idem na berbe, jer volim da se družim. Tu smo žene, pričamo, beremo, sve je lako uz društvo. Nije teško ovo da se radi. To bi mogli i mlađi da rade. Imamo dobre makaze, pa sa njima fino možemo da odsečemo grozd. Kada se bere grožđe moramo da gledamo da li je slučajno pokvareno, pa da to odstranimo. Ove godine grožđe je lepo, nema šta da se izbacuje. Super je. Jako je slatko. Probali smo i belo i crno. Belo je slađe. Kad završimo posao domaćini nam i podele grožđe, da nosimo kući“, objašnjava Zuzana Goda iz Aradca.

Zuzana Goda

„Bila sam i u drugim vinogradima ove godine. Stvarno su vinogradi uređeni i grožđe je lepo ove godine. Više od 30 godina pomažem. Tu se družimo, negde i zapevamo, veselo je. Žene ne učestvuju u preradi. Mi smo samo u vinogradu. A muškarci su zaduženi za vino“, dodaje naša sagovornica.

„Janko mi je drugar i došao sam da pomognem. Ovo je druga godina kako dolazim u ovaj vinograd. Nije toliko teško brati grožđe. Malo morate da se savijate, ali nije to toliko naporno. Ima i težih poslova. U dobrom društvu sve je lako. A ovde je definitivno dobro društvo. Grožđe se bere redom u vinogradu, ako nisu izmešane sorte. Važno je da se odvajaju bele i crne sorte. Posle ćemo da muljamo grožđe. Pomažem od početka do kraja. Na kraju pijemo vino, u zimsko doba“, kaže Zlatoslav Abelovski iz Aradca.

Zlatoslav Abelovski

Berba kao sa filma

U vinogradu ovog domaćina bilo je i onih koji su prvi put ove godine učestvovali u berbi grožđa.

„Prvi put sam na berbi grožđa i meni je super. Izgleda mi kao na filmu. Sviđa mi se kako smo se vozili svi zajedno kroz selo na traktoru, atmosfera u vinogradu je super. Ja nisam Slovakinja, ali mi se sviđaju i ljudi i okruženje i atmosfera. Lepo je doživeti ovako nešto. Sve manje u današnje vreme vidimo da neko nekome pomaže i svi smo se nekako otuđili. Ovde se svi slažemo i pomažemo jedni drugima. Zato i treba negovati ovako nešto. Iskreno, ja sam mislila da ću se poseći ovim makazama koje koristimo za sečenje grozdova, ali dobro sam se snašla. Domaćini su nas lepo prihvatili, počastili nas… Kažem, meni sve deluje kao na filmu, samo još fali bure i da gazimo grožđe… Grožđe izgleda fenomenlano, ima dosta roda, ukusno je, slatko je… Biće lepo vino“, objašnjava Božana Trivunović, koja je po zanimanju agronom.

Božana Trivunović

Ostale kulture nisu tako dobro rodile kao grožđe

Posetu ovom poljoprivrednom gazdinstvu smo iskoristili da proverimo kako su domaćini i ostali proizvođači ove godine prošli sa drugim kulturama koje gaje.

„Suncokret je skinut. Bliže selu prinos je u proseku bio oko 1,5-1,6 tona po jutru. U ritu je bilo više. Ne znam da li zbog vlage ili čega, ali bolje je tamo rodio. Problem je cena. Neki kažu biće 38 dinara po kilogramu, posle pričaju da će platiti samo 35. To je akontna cena, a više neće ni biti. Morali smo da predamo suncokret, jer on ne može da stoji kod kuće. Kalira, ugreje se i onda neće niko da ga kupuje. Suncokret ide u uljaru i tamo se prerađuje. Kukuruz još nismo skidali. Kažu da neki ima vlagu 13 posto, neki 17. Za cenu još nisam ništa čuo. Planiramo da ove nedelje počnemo da skidamo kukuruz. Koliki će prinos biti još ne znam“, kaže Jano Labat, poljoprivrednik iz Aradca.

„Ja radim u struci kao agronom. Zaposlena sam u firmi koja se bavi prodajom repromaterijala i ima svoju ratarsku proizvodnju. Što se tiče ratarskih kultura sa pšenicom i suncokretom prošli smo veoma loše ove godine. Bila je sušna godina, pa su prinosi generalno bili jako slabi i pšenica je bila bolesna. Kada je u pitanju suncokret, sve je izgledalo kako treba, čak je posle setve i bilo padavina. Međutim, desilo se to da su prinosi bili niski. Ritovi su bolje prošli u odnosu na prvoklasna zemljišta. Prinosi su se kretali od 11 do 21 metara po jutru. Što se tiče kukuruza, krenuli smo da ga skidamo. Takođe, na zemljištima koja su prva klasa prinosi se kreću od 3 tone po jutru. Kukuruzi su izgledali dobro, delovalo je da će biti prinosa. Međutim, klipovi su veoma mali. Mislim da će u ritovima i kukuruz biti bolji“, objašnjava Božana Trivunović.

Nada da će se Oberačka održati 2021. godine

Posao branja grožđa se polako privodi kraju u vinogradima srednjeg Banata. U Aradcu se nadaju da će sledeće godine zdravstvena situacija u zemlji biti mnogo bolja nego ove i da će nastaviti tradiciju održavanja manifestacije Oberačka. Jer se njoj raduju svi, a pogotovo deca. Podsetimo, na ovoj manifestaciji prikazuje se kako se nekada radilo u vinogradima. Uz to, mogu da se probaju tradicionalni specijaliteti i vidi kako su nekada izgledale nošnje koje su ljudi oblačili za ovu važnu priliku.

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh