Na parcelama u ataru Srednjeg Banata proizvođači zatiču mladu pšenicu koja više nije zelena i bujna kao pre samo četiri do pet dana. Stručnjaci kažu da je do zastoja u razvoju pšenice došlo zbog niskih temperatura u osetljivim fazama rasta, obilnih padavina i redukovane obrade zemljišta pre setve. U narednom periodu, za dobar razvoj biljaka, potrebne su umerene dnevne temperature i dovoljno kiše, piše RTS.
Pre nekoliko dana, pšenica na 100 jutara koju je u optimalnom roku i uz primenu pune agrotehnike posejao Mladen Teodorović iz Melenaca, bila je zelena i bujna. Sada, na oko petini tih površina, biljke zaostaju u razvoju.
„Pšenica je bila toliko lepa da se zemlja nije videla. Sada je počela da se suši, pa se na njivi vide redovi i gola zemlja. Isti problem sam video i na potezu prema Bašaidu i u ataru Kumana“, kaže Teodorović za RTS.
Napominje da se do sada nije susretao sa sličnim problemom, ali će pokušati da spasi deo useva.
„Probaćemo sa biostimulatorima da oporavimo biljke, ali ne znam da li ćemo uspeti. U svakom slučaju, to je dodatni trošak. Jesenja ulaganja po jutru bila su oko 500 evra“, dodaje Teodorović.
Slična situacija je i u ataru Banatskog Karađorđeva i okolini, gde je oko trećine pšenice u problemu. Predrag Maljković je polovinu od svojih 44 jutara posejao u prvoj polovini optimalnog roka, a drugu krajem oktobra. Promene su primetne na svim parcelama nakon poslednjih mrazeva.
„Pšenice kod kojih su izmrzli samo vrhovi brzo će se oporaviti, ali tamo gde je izmrzla i stabljika – teško. Na nekim parcelama je koren ostao zdrav, što daje nadu da će se oporaviti, ali šteta je već načinjena. Neke njive će morati i da se preoraju“, kaže Maljković.
Stručnjaci potvrđuju da na teritoriji Srednjeg Banata ima pojava žutih, uvelih listova i zastoja u razvoju, ali ne zbog bolesti ili virusa, već zbog više abiotičkih faktora.
„U periodu od 18. do 21. marta imali smo čak 31 sat niskih temperatura, a od 7. do 11. aprila minimalne temperature su bile u proseku -4,19 stepeni. Između tih perioda, dnevno je padalo oko 30 litara kiše po kvadratnom metru“, objašnjava Snežana Parađenović iz Prognozno-izveštajne službe RC Zrenjanin.
Dodaje da je redukovana obrada (tanjiranje) dovela do nepovoljne strukture zemljišta – voda se zadržavala blizu zone rasta korena, što je u kombinaciji sa hladnoćom dodatno ugušilo biljke.
„Zastoj se manifestuje u trakama, što zavisi od dubine setve, izbora sorti, vrste i količine hraniva, zbijenosti prohoda, sastava zemljišta i ostataka pesticida“, ističe Parađenović.
Slična situacija se dogodila i početkom 2021. godine, ali tada je pšenica bila u fazi bokorenja, koja je otpornija na mrazeve.
Ceo tekst možete pročitati OVDE
Izvor: RTS
.gif)
.gif)
