I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • 3D gradjevinska kuca
  • Kuća zdravlja
Poljoprivreda

Kukuruza će biti dovoljno za domaće potrebe, rod procenjen na 3 miliona tona

Kukuruz se u Srbiji skida sa oko million hektara oranica. Zbog velike suše, sve ratarske kulture su podbacile, pa tako i kukuruz. Prosečan prinos po hektaru neće biti veći od 3 tone, procenjuju stručnjaci. Pod ovakvim uslovima za razvoj, najbolje su se pokazali hibridi iz rane grupe zrenja. Rod od oko 3 miliona tona ove žitarice dovoljan je za domaće potrebe.

Od samog početka ova proizvodna godina nije bila na strani poljoprivrednika. Jesenas i zimus nije bilo dovoljno padavina, pa su i ozime kulture podbacile u rodu. Situacija sa vremenskim prilikama nije se popravila ni tokom proleća i leta. Čak šta više, uslovi za razvoj okopavina su bili još teži nego za razvoj pšenice, ječma…

„U maju smo imali niske temperature vazduha koje su pratili i prolećni mrazevi. Ovo je posebno bilo izraženo u Vojvodini i u dolinama većih reka u centralnoj Srbiji. Na ovim područjima je u velikoj meri došlo do izmrzavanja biljaka. U ostalim delovima naše zemlje u aprilu i maju je bilo dovoljno padavina, ali već od 10. juna je nastupila ekstremna suša“, kaže Branka Kresović, direktor Instituta za kukuruz Zemun polje.

„Temperature vazduha su danju bile iznad 35 stepeni, a noću između 25 i 30 stepeni. Relativna vlažnost vazduha, manja od 35 procenata, bila je izuzetno niska. To je bilo pogubno za oplodnju kukuruza, kao i vrlo male i neujednačene količine padavina od samo 10-50 mm za poslednja dva meseca. Imali smo više od 30 tropskih dana. U poslednjih 169 godina, tačnije od 1848. nisu zabeležene ovako visoke temperature vazduha. Može se reći da je ovo najtoplije leto u Srbiji sa šest tropskih talasa“, dodaje naša sagovornica.

Prosečan prinos kukuruza oko 3 tone po hektaru

Izuzetno nepovoljni uslovi za rast i razvoj kukuruza, soje, suncokreta i šećerne repe bili su u Banatu i Sremu, istočno od Sremske Mitrovice. U Centralnoj Srbiji ekstremna suša pogodila je Mačvu, Pocerinu, Posavinu, okolinu Beograda, Šumadiju, Istočnu Srbiju i delove juga Srbije. Suša se manje osetila severno od Vrbasa, Srbobrana i Bečeja, kao i u dolinama reka Drine, Jadra, Zapadne Morave i Ibra, jer je tamo bilo više od 55 mm padavina.

„Podaci sa terena za sada pokazuju da prosečan prinos kukuruza ove godine neće biti viši od tri tone po hektaru. To znači da će ukupan rod biri oko tri miliona tona. Ova količina je dovoljna za domaće potrebe. Kada je reč o ZP hibridima, očekujemo da će na nivou Srbije biti ostvaren prosečan prinos od pet tona po hektaru. To je značajno niži prinos u odnosu na predhodne godine. Na područjima koja su imala bar 50 mm padavina u julu, očekujemo prosek od osam tona po hektaru. U navodnjavanju on bi trebao da bude 10 tona po hektaru“, objašnjava Kresović.

Kukuruz rane grupe zrenja najbolje podneo sušu

U ovako sušnoj godini najbolje je prošao kukuruz iz rane grupe zrenja. To je potvrđeno i na oglednim poljima Instituta Zemun polje, gde je bilo posejano čak 52 hibrida, od FAO grupe zrenja 300 do FAO grupe zrenja 600.

„Ove godine najviši prinos u uslovima navodnjavanja dao je novi hibrid ZP 4007. Naši hibridi su u različitim odnosima podneli sušu. Posebno su se dobro pokazali ZP 555 i svi oni iz ranijih grupa zrenja FAO 300 i FAO 400. Mi smo poljoprivrednim proizvođačima preporučivali da svake godine seju dva ili više hibrida različitih grupa zrenja. Takođe, treba pomeriti vreme setve, prilagoditi agrotehničke mere uslovima godine. Svi oni koji su ove godine kukuruz sejali malo ređe od preporučenih gustina ipak su bolje prošli“, kaže Života Jovanović, rukovodilac marketinga Instituta za kukuruz Zemun polje.

„Kukuruz je počeo da se skida sa njiva. Prinosi su šarenoliki, ima ih od 4-5 tona po hektaru. Područje oko Sombora, Subotice, zapadne Bačke i Podunavlja imalo je malo više kiše sa boljim rasporedom padavina. Tu se očekuju viši prinosi. U Banatu, dobrom delu Srema, južnoj Bačkoj i gotovo celokupnoj teritoriji centralne Srbije prinosi su podbacili čak i 50 do 80 posto“, dodaje naš sagovornik.

Semenska proizvodnja je pod zalivnim sistemima i nije ugrožena

Posledice ovogodišnje suše nije mogla da ublaži ni puna agrotehnika. Jedan od važnijih zadataka Instituta jeste da čuva i unapređuje genetiku, zbog čega se posebna pažnja psvećuje semenskoj proizvodnji.

„Bez obzira na vremenske uslove Institut za kukuruz ima dovoljne količine kvalitetnog semena zaštićenog vrhunskim fungicidima i insekticidima  prirpemljenog za 2018. godinu. Proizvodnja semena je pod sistemima za navodnjavanje i na ovim parcelama se ne beleži šteta kako kod merkantilne proizvodnje“, kaže Jovanović.

„Jedan od osnovnih ciljeva je da se pored stalnog unapređenja proizvodnje kukuruza, soje i strnih žita obezbedi da ta proizvodnja bude stabilna uprkos različitim vremenskim prilikama. Institut poseduje zavidnu kolekciju semenskog materijala što je rezultat višedecenijskog marljivog rada. Napore koje ova kuća ulaže u unapređenje celokupnog procesa uzgoja kukuruza, soje i strnih žita ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je prepoznalo kroz projekte tehnološkog razvoja koje i finansira. Institut ih realizuje devet. Važno je reći da Institut većinu svojih prihoda ostvaruje na tržištu, a projekti koje ministarstvo finansira su samo inicijalna kapisla da se razviju dobri proizvodi koji mogu dalje da se plasiraju na tržište“, kaže Saša Stojanović, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Za sisteme za navodnjavanje pokrajina izdvojila 450 miliona dinara

Jako je važno da proizvođači vide koji se rezultati ostvaruju na oglednim poljima. Zbog toga su Dani polja pravo mesto da se okupe semenske kuće, poljoprivrednici i predstavnici resornih ministarstava i sekretarijata.

„Organizoivanje Dana polja je prilika da poljoprivrednici razmenjuju iskustva međusobno, ali i sa stručnjacima. Ujedno se spajaju nauka, znaje i praksa. Vlada Vojvodine je uspela da budžet sa 7,5 poveća na osam milijardi dinara i da dodatna sredstva vrati u poljoprivredu preko 25 konkursa namenjenih primarnim proizvođačima. Posebno su značajni konkursi namenjeni mladima, ženama i onima kojima žive u posebnim ruralnim područjima. U ovoj godini, koju je obeležila suša, ne mogu se izostaviti konkursi namenjeni za nabavku sistema za navodnjavanje. Za ovu namenu izdvojene je 450 miliona dinara. Želja nam je i da naša polja budu puna naših hibrida jer oni mogu da se takmiče sa inostranim semenskim kućama“, kaže Marko Rovčanik, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Ekstremnu sušu u Srbiji smo imali i 2012. godine. Tada je kukuruz imao velikih problema sa pojavom aflatoksina. Podaci pokazju da je ove godine na kukuruzu zabeležena pojava kukuruznog plamenca u određenom stepenu kao i svake godine. Deo parcela proizvođača i ogleda je tretiran, ali to su zanemarljivo male površine. Kada je reč o aflatoksinu, za sada nema podataka da je kukuruz zaražen ovim mikotoksinom. Ipak, mere opreza su preduzete i analize se redovno rade, kako bi se na vreme odreagovalo, tvrde nadležni.

Podsetimo, zbog umanjenih prinosa i velike štete od suše proizvođači traže da se proglasi stanje elementarne nepogode. Na taj način mogli bi da računaju na olakšice od strane države. Nadležni kažu da će odluku o tome doneti kada se budu znali tačni prinosi svih kultura.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
  • Park sala Zrenjanin
Na vrh