Okopavine na teritoriji Srednjeg Banata ulaze u vrlo kritičnu fazu po pitanju kondicije i dobrog stanja. Uprkos tome što kukuruz i suncokret mogu duže da odolevaju visokim temperaturama i periodima bez kiše, došli smo do tačke kad ovakvi uslovi ostavljaju posledice na prinos, u smislu kvantiteta i kvaliteta roda, kaže Snežana Parađenović iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
Nakon brzog nicanja kukuruza i suncokreta, pad temperature u drugoj polovini aprila uticao je na sporiji napredak i stagnaciju u fazama razvoja. Kod kukuruza oko petog lista, a suncokreta oko drugog para listova.
“Kasnije, rastom temperatura početkom maja, kao i padavinama, nastavljen je nesmetani porast ovih useva. Štetočine na početku vegetacije kao što su popac, kukuruzna pipa, peščar nisu pravile veće štete. U periodu butonizacije, tokom prve dekade juna, registujemo uslove za pojavu bolesti suncokreta. Dinamika i intenzitet leta kukuruznog plamenca je zavisio od vremenskih prilika, pa su pikovi u letu, polaganje jaja i vreme suzbijanja u odnosu na prošlu godinu pomereni na oko dve nedelje ranije, po postizanju suma temperatura potrebnih za razvoj štetočine”, objašnjava Snežana Parađenović iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
Trenutno se usevi nalaze u fazi rane mlečne zrelosti tj. nalivanja zrna.
“Oplodnja kukuruza i suncokreta je dosta dobra. Izbegnut je negativan uticaj visokih temperatura u kritičnim fazama oprašivanja i oplodnje. Sada se zrno naliva i raste, a na to veoma mnogo mogu uticati trenutne visoke temperature. Takođe, dolazi do sušenja lisne mase koja je veoma važna u ovom procesu. Kukuruzi podgorevaju, uvijajući listove zbog smanjenja transpiracije, dok suncokret odbacuje donje žute i uvele listove. Kad govorimo o ukupnom stanju ovih useva moramo uzeti u obzir pripadnost useva određenim FAO grupama ili kod sunokreta grupama zrenja, kompletnu agrotehniku, vreme setve i slično”, kaže naša sagovornica.
Usevi šećerne repe su, navodi, prvi počeli intenzivnije da reaguju na nedostatak padavina i visoke temperature i to najpre odbacivanjem lista, a kasnije i sporijim rastom korena.
“Početak vegetacije šećerne repe je bio vrlo dobar sa manjom brojnošću repine i kukuruzne pipe. Kondicija i stanje bili su vrlo dobri do druge dekade juna. Prelet cikada su proizvođači repe spremno dočekali preduzimajući insekticidne tretmane krajem maja i početkom juna. U usevu smo regisrtrovali i prisustvo vaši i tripsa, ali se i na ove štetočine blagovremeno reagovalo. Takođe, pojava sive pegavosti šećerne repe je adekvatno praćena sa preporukama za tretman”, objašnjava Parađenović.
“Zaštita bilja je obavljena shodno problemima koji su se javljali, ali je fiziologija useva i reakcija na stresne uslove nešto što sada veoma značajno dolazi do izražaja u proizvodnji. Registrujemo sporiji rast korena, odbacivanje lisne mase i retrovegetaciju”, dodaje naša sagovornica.
Uporedni podaci o vremenskim prilikama u proizvodnoj 2023. i 2024. godini
Podaci sa meteorološih stanica koje su pozicionirane u parcelama na teritoriji Srednjeg Banata pokazuju da je ova godina u periodu od 1. aprila do 17. jula bila toplija i sa manje padavina nego prošla.
“U 2024. zabeležili smo manje padavina od oko 60 l/m2 za posmatrani period u odnosu na prošlu godinu, ali i drugačiji raspored. Primera radi za jul mesec, tačnije do 17.07. tokom 2023. ukupna količina padavina je bila 29,6 l /m2 gde je 02.07. palo 9,4 litre, a 13. i 14.07. 18,2. U ovoj godini poslednja kiša je bila 02.07. – 27 l”, kaže Parađenović.
Najznačajnija razlika i najznačajniji uticaj je u maksimalnim temperaturama i trajanju toplotnih talasa.
“Tokom aprila prošle godine nismo imali nijedan dan sa vrednostima maksimalne temperature od 30 i više stepeni, a koji se definiše kao tropski dan. U maju je bio jedan takav dan, u junu 9, a u julu 16. Ukupno za posmatrani period tokom 2023. bilo je 26 tropskih dana. Ove godine sitacija sa tropskim danima je: april dva dana, maj tri, jun čak 21, a jul 13 dana. Ukupno smo za posmatrani period tokom 2024. imali 39 tropskih dana”, dodaje naša sagovornica.
“Kad gledamo prosečne mesečne vrednosti maksimalnih temparatura u 2023-oj u aprilu je bilo 15,9 stepeni, maju 23,8, u junu 28,1 i u julu 33,9. U 2024-oj prosečne maksimalne temperature u aprilu su bile 22,8 stepeni, u maju 26,1, u junu 32,7, a u julu 35,6. Ovo su za naše uslove proizvodnje uz nedostatak padavina i tople vetrove vrlo ekstremne vrednosti”, kaže Parađenović.
Preporuke za prilagođavanje poljoprivredne proizvodnje na klimatske promene
Poslednjih godina sve je jasnije da tehnologija proizvodnje mora da se menja. Od agrotehnike do primene sredstava za zaštitu bilja i biljnih stimulatora.
“Još kada smo počeli da pratimo povećanje vrednosti temperature i raspored padavina koji nije odgovarao određenim fazama rasta biljaka, naš stav je bio da proizvođačima sugerišemo iznalaženje rešenja za navodnjavanje parcela, bez obzira na vrstu proizvodnje. Takođe, preporučivali smo izbor hibrida sa kraćom vegetacijom, kao i ranije rokove vađenja šećerne repe. Rok setve isto može imati značajnu ulogu kod ulaska biljaka u generativnu fazu”, navodi naša sagovornica.
“I broj biljaka po jedinici površine ima veliku ulogu u optimalnom snadbevanju biljaka vodom i hranivima iz zemljišta. Trenutno smo svedoci da je na nekim parcelama prisutan značajno veći broj biljaka suncokreta po metru kvadratnom u odnosu na optimalni broj. Sada te biljke produkuju sitne nerazvijene glavice, slabo napunjene zrnom i više podsećaju na ukrasne suncokrete”, kaže Parađenović.
Adekvatna primena herbicida i biljnih stimulatora koji biljkama pomažu da prevaziđu stresne situacije je veoma važna.
“Primena biljnih stimulatora je ozbiljna mera, koja traži poznavanje fiziologije biljaka, poznavanje uloge koju aminokiseline imaju u određenim fazama rasta, ponavanje uloge elemenata u određenim složenim molekulima i samim procesima koji se odvijaju u biljkama. Primena je jednako važna i izazovna za poljoprivredne proizvođače i za stručnjake, jer, recimo, termin primene aminokiseline bez tačno navedenog sadržaja, sa oskudnim opisom njene uloge u fiziologiji biljke stvara mnogo nedoumica u sam efekat i isplativost primene”, objašnjava naša sagovornica.
“Poljoprivredna proizvodnja već duži period nije ni malo lak i jednostavan posao. Uticaj visokih temperatura se odražava na drugačiju pojavu biljnih štetočina, dinamiku, intezitet i vrstu. Izbor zaštitnih sredstava je, povlačenjem određenih aktivnih materija, vrlo oskudan. Moraju se poznavati osobine pesticida, ciklusi razvoja štetočina, uslovi za razvoj biljnih bolesti da bi se donela odluka na koji način, čime i kad treba reagovati. Sve navedeno ima samo jedan cilj, a to je olakšati biljkama stresne uslove drugačijim pristupom koji je u skladu sa novonastalim uslovima proizvodnje”, zaključuje na kraju razgovora Snežana Parađenović iz PSS Zrenjanin.
.gif)
.gif)
