Sir spada u one namirnice koje je moguće jesti svakodnevno. Naravno, osim u vreme posta. Uz to, to je vrsta hrane koja je pogodna i za doručak, uz ručak ili večeru. Kao meze ili glavni obrok. Redovno se služi uz vino, a pojedine vrste jela su gotovo nezamislive bez sira. Polazeći od ovih činjenica, u Banatskom Karađorđevu je i nastao brend “Sir za svaki dan”. Reč je o sirevima koji se proizvode prvenstveno od kozijeg, ali i kravljeg mleka na farmi i u mlekari u porodičnom gazdinstvu Milana Ćuka.
Milan Ćuk se poslednjih 10-ak godina bavi proizvodnjom sira u sopstvenoj mini mlekari, iako po zanimanju nije ni poljoprivrednik, niti tehnolog.
„Ja sam završio gimnaziju, studirao sam mašinstvo, a sada sam „seljak“ tj. poljoprivrednik. Očigledno je da sam trebao da stuiram tehnologiju, jer mi to više leži“, kroz smeh počinje priču Milan Ćuk vlasnik brenda „Sir za svaki dan“ iz Banatskog Karađorđeva.
Milan Ćuk
“Mi smo poljoprivredno gazdinstvo koje registruje mlekaru po novim propisima. Proizvodimo kozije i kravlje sireve. Imam farmu koza tako da kozije mleko sam proizvodim. Za proizvodnju kravljeg sira mleko kupujem od proizvođača kravljeg mleka. Trenutno imam 130 koza. Od proizvoda imamo tvrde, polutvrde i meke sireve, kao i mladi i krišku sir. Tu su dimljeni sir, sir sa tucanom ljutom paprikom, sir sa dodatkom majčine dušice, bosiljka i ruzmarina. Imamo stare sireve koji su u zreoni po godinu dana, slični parmezanu. Takođe, proizvodim i mleko i surutku“, objašnjava naš sagovornik.
Sir za svaki dan je brend koji je nastao neplanski, jer je prvobitna ideja vlasnika bila proizvodnja kozijeg mleka
Prvobitna ideja ovog proizvođača nije bila da proizvodi sir.
„Na ideju da se bavim proizvodnjom sira sam došao zato što sam gajio koze i prodavao mleko, ali sam video da se više isplati da sam prerađujem to mleko u sir. Onda sam napravio malu mlekaru i počeo da proizvodim sir. Mlekara postoji od 2009. godine, a u toku ove godine plan je da pređemo i u APR. Postajemo privredni subjekt, a do sada smo bili poljoprivredno gazdinstvo“, kaže Ćuk.
„Sir proizvodimo na tradicionalan način. Bez aditiva, hemije. Čista priroda je u pitanju. Redovno idem po sajmovima, kao što je recimo Sajam zadrugarstva u Zrenjaninu i tamo promovišem i predstavljam svoje proizvode. Na ovakvim mestima i skupovima ljudi mogu mnogo bolje da se upoznaju sa samim proizvodom“, dodaje naš sagovornik.
Oko imena brenda „Sir za svaki dan“ nije bilo dileme.
„Sir ide uvek i uz sve vrste jela. Koristi se za doručak, ručak, večeru, kao užina. Može da se jede samostalno ili u kombinaciji sa drugim namirnicama. I otuda ideja da se zovemo „Sir za svaki dan“, jer svaki sir ustvari i jeste sir za svaki dan“, kaže Ćuk.
Za kilogram polutvrdog sira potrebno je 12 litara kozijeg mleka
Za sada se u ovoj mlekari godišnje proizvede oko 15 tona sira.
„Koze su sezonske životinje. One u početku, kada se počnu muzeti daju kvalitetnije mleko i samim tim se dobija i više sira. Međutim u junu, julu i avgstu je vrlo mali randman zato što je mleko slabo. Kasnije se to menja. U proseku za kilogram polutvrdog kozijeg sira potrebno je oko 12 litara mleka. U sezoni preradim oko 700 litara mleka dnevno. Zimi je to manje jer se koze ne muzu. Trenutno proizvodim oko vagon i po sira godišnje“, kaže naš sagovornik.
„Ćerka je preuzela mlekaru, a ja ću tu biti da joj pomažem. Videćemo kakve su njene ambicije. Sem mene i ćerke sada će na imanju i mlekari raditi još četvoro ljudi. Proizvodnju ćemo sigurno povećati, jer ćemo primiti i neke nove saradnike – kozare. A da li ćemo i mi povećati broj koza na farmi nisam siguran. Na to svakako utiče mnogo faktora. Pre svega, problem je radna snaga. Jako je teško doći do kvalitetnog radnika. Ova proizvodnja je dosta skupa. Bilo bi dobro da mi možemo da prodajemo naše proizvode na evropskom tržištu, ali to je jako teško, posebno nama malima, a Srbija je generalno malo tržište“, precizira Ćuk.
Beograd je najveće tržište u Srbiji
Sirevi iz mlekare u Banatskom Karađorđevu se uglanom prodaju u Beogradu.
„Naš sir najčešće uzimaju specijalizovane radnje, restoran i hoteli, a i privatno nosimo ljudima koji poruče sir od nas. Cena kilograma kozijeg sira se kreće od 400 do 2.000 dinara. Kravlji sirevi su od 300 do 1.500 dinara zavisno od vrste. U poslednje vreme ljudi najčešće kupuju te najskuplje sireve. Stare, koji su odstojali i koji su zreli. Lokalno tržište je za mene malo. Ja ne idem na pijacu, jer sir iskljčivo prodajem po pordžbini. U Beogradu za dan obiđemo 50-60 kupaca kojima nosimo robu. Imam dosta kupaca i u Zrenjaninu. Donosim robu dva puta nedeljno i ovde, ali to je mnogo manje nego što nosim u Beograd“, kaže naš sagovornik.
Ćuk priznaje da bi da nema podrške države u ovom poslu teško mogao da napreduje.
„Podrške države ima, dobijamo mi subvencije. Pokrajinski sekretarijat ima dobre konkurse za dodelu bespovratnih sredstava. Mi redovno konkurišemo i ja sam i dobio već neka sredstva od njih. Napredujemo zahvaljujući tome. Novac smo iskoristili za adaptaciju starog pogona. Napravili smo hladnjaču, vreonu, pakeraj, prostor za prijem mleka. Sve je to sada urađeno po HACCP standardu“, zaključuje na kraju razgovora Milan Ćuk.
