Najveći problemi u proizvodnji kajsije ove godine su mraz i niska cena

Poslednjih dana kajsija se intenzivno bere. Bar tamo gde je ima. U velikom delu Vojvodine ovo voće je stradalo još proletos. Kasni mraz, kada je kajsija već bila u cvetu, u mnogim voćnjacima odneo je rod. Tamo gde je opstala, kajsija je, kažu stručnjaci, solidnog kvaliteta. I pored male ponude, cena ovog voća na tržištu je izuzetno niska.

Kako je kajsija rodila ove godine teško je reći. U zavisnosti od toga kakve su vremenske prilike bile na određenom lokalitetu, tako su i voćnjaci prošli.

„Bilo je kasnog prolećnog mraza. Mnogima je kajsija izmrzla tj. cvetovi. Kod nas u Lukićevu, Ečki i u nekim delovima Zrenjanina ima voćnjaka gde kajsija nije izmrzla. Više su se sačuvale voćke u dvorištima, jer je tamo zavetrina. Voćnjaci na otvorenom su stradali. Uglavnom, kajsije ove godine nema. Nema je u Bačkoj, na severu Banata… Čudno je, međutim, to da je i pored toga što je nema cena kajsije veoma niska. To je baš poražavajuće. Cena je već pala sa 60 na 40 dinara po kilogramu i sad se već priča da je neki ljudi prodaju po 25 dinara. Pričam o kajsiji za rakiju. Prvu klasu još nisam čuo da neko prodaje. Kao da se prošlogodišnja situacija sa jabukom prebacila sad na kajsiju“, kaže Milinko Sinđić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

Kajsija je solidnog kvaliteta, ali joj je cena izuzetno niska

Obilne kiše u maju i junu negativno su uticale na strna žita. Međutim, kajsiji nisu toliko smetale.

„Kajsija je i pored mnogo kiše solidna. Bilo je lomljave stabala tu gde je prerodila. Međutim, ništa ekstremno se nije desilo sa kajsijom, što nismo imali prethodnih godina. Kažem, mnogo veći je problem cena. Kvalitet kajsije je solidan. Nešto manje ima šećera. Zbog tih obilnih kiša koje su bile više su vodnjikave. Kvare se nešto brže u odnosu na ranije godine. Ponavljam to nije ništa što nismo imali prethodnih godina“, objašnjava naš sagovornik.

„Ne znam šta se desilo sa cenom. I nama je to čudno. Baš sam pričao sa kolegama i nikom nije jasno šta se tačno desilo. Jedan od mogućih razloga je to što nema izvoza. Znači, kajsiju niko ne traži. Naša platežna sposobnost je jako mala i niko neće da plati cenu od 50-60 dinara za kilogram kajsije“, dodaje Sinđić.

Problem sa kojim se voćari, ali i ostali poljoprivrednici, sve više i češće suočavaju jeste i nedostatak radne snage. A to zna ozbiljno da ugrozi berbu. Da rod ne bi propao, jer u poljoprivredi nema odlaganja i sve mora da se uradi u određenom trenutku, proizvođači su prinuđeni da angažuju i nestručnu radnu snagu.