Posle godina i godina obećavanja poljoprivrednici iz Srbije će uskoro moći da apliciraju za novac iz IPARD fondova. Prema najavama Ministarstva poljoprivrede prvi konkurs za evropska sredstva trebalo bi da bude raspisan u ponedeljak 25. decembra, i to za kupovinu traktora i druge mehanizacije. Poljoprivrednim proizvođačima će na raspolaganju biti 8,3 miliona evra, a mogu da računaju na povraćaj 60 odsto uloženog novca.
Prvi konkurs za sredstva iz predpristupnih fondova EU za ruralni razvoj u Srbiji će biti raspisan 25. decembra. Poljoprivrednici, koji planiraju da kupe traktor ili drugu mehanizaciju, a ispune sve uslove koji su propisani za IPARD, mogu da računaju na 60 odsto povraćaja uloženih sredstava. U ovom prvom ciklusu poljoprivrednim proizvođačima će na raspolaganju biti 8,3 miliona evra.
Kako bi poljoprivrednicima približili IPARD projekat stručne službe resornog ministarstva po Srbiji organizuju predavanja. Na obuci održanoj u Zrenjaninu vladalo je veliko interesovanje proizvođača.
„Poljoprivredom se bavim duži niz godina. Od IPARD-a očekujem da nam dopuni budžet koji nam nedostaje u Ministarstvu poljoprivrede. Međutim, koliko smo čuli dokumentacija koja je za to potrebna je prilično složena. Ali, ipak nas ubeđuju da će to biti pristupačno prosečnom poljoprivrednom gazdinstvu. Mi dosta vremena provodimo u prikupljanju dokumenata i to nam otežava konkurisanje. Kod nas je jako veliki problem pogonska mehanizacija i uglavnom su moje kolege, kao i ja zainteresovane za pogonsku mehanizaciju. Međutim, 2017. je jako bila loša tako da će nam to stvarati jako veliki problem. IPARD predviđa da je prvo potrebno nabaviti mehanizaciju, pa tek onda aplicirati za povraćaj sredstava. I to je jedan kamen spoticanja. Zato su predavanja o ovoj temi jako važna“, kaže Borislav Čizmaš, poljoprivrednik iz Botoša.
Kome je namenjen novac iz IPARD fondova?
Za sredstva iz IPARD fondova mogu da se prijave vlasnici porodičnih gazdinstava, preduzetnici, zadruge, mala i srednja poljoprivredna preduzeća. Međutim, to ne važi za “tajkune” i one koji imaju manje od dva hektara zemlje ili nedovoljan broj grla stoke. Takođe, na novac ne mogu da računaju oni koji nisu prijavljeni u APR-u. Kao ni oni koji su u stečaju, likvidaciji ili im je račun u blokadi duže od trideset dana. Podnosilac zahteva mora da ima manje od 250 zaposlenih i godišnji promet ne veći od 50 miliona evra.
“Lično mislim da je novac iz IPARD-a namenjen proizvođačima koji su već stvorili neki kapital. To za mala gazdinstva nije namenjeno. Nama su namenjeni republički i pokrajinski fondovi. Jako mi je žao što je to tako. Ta sredstva iz IPARD-a je trebalo da budu opredeljena baš za mala i srednja gazdinstva koja bi trebalo da se razvijaju do neke određene mere da bi spremno ušla u EU“, smatra Čizmaš.
„Prema podacima koje smo do sada čuli, mi verovatno nećemo moći da apliciramo za ta sredstva. Prvi razlog je što mi prvo treba da investiramo, pa da čekamo povraćaj sredstava, a druga stvar zato što je to jako komplikovano. Postoje biznis planovi za koje treba da angažujemo neku agenciju koja će to da nam sve odradi. A ja treba da snosim odgovornost i rizik, a treba da imam i poverenje u tu agenciju koja će to da radi. Jer ja samostalno ne mogu da odradim. To je ono što je loše i teže. Kada je reč o domaćim fondovima oni su nam pristupačniji“, dodaje naš sagovornik.
Savetodavci će edukovati proizvođače o IPARD-u
U poljoprivrednim stručnim službama, kao i na predavnjima koja će biti organizovana proizvođači će moći da dobiju odgovore na sva pitanja koja imaju u vezi sa IPARD programom.
„Obaveza stručne službe je da u narednom periodu izvrši promociju IPARD programa koji propagiramo na našem terenu. Svakako ćemo u narednom periodu održati niz predavanja. Potrudićemo se da dođemo do svakog zainteresovanog korisnika. Cilj celog projekta je unapređenje investicija u ruralni razvoj Srbije i povećanje konkurentnosti našeg poljoprivrednog proizvođača na evropskom tržištu. Uz niz nacionalnih podsticaja koji već postoje IPARD program iz EU će jako pomoći proizvođačima. Najvažnije je da poljoprivrednici dobro shvate sve uslove koji su tu propisani i sve ono što se od njih tu očekuje. Posebno prilikom pripreme dokumentacije, jer je svaki korak zaista jako bitano ispoštovati“, kaže Maja Martinov iz Poljoprivredne stručna službe Zrenjanin.
„Što se tiče oblasti voćarstva, tu mogu da kažem da na novac iz IPARD-a mogu da računaju registrovani proizvođači koji imaju od 2 do 5 hektara jagodičastog voća ili od 5 do 100 hektara nekog drugog voća. Biće finansirane sve linije po meri 1, to je finansiranje fizičkih lica. Kasnije će doći imera 3 koja je usmerena na prerađivačke kapacitete“, dodaje naša sagovornica.
Da bi mogli da edukuju proizvođače o IPARD-u i sami savetodavci stručne službe su morali da prođu ozbiljnu obuku.
„Mi smo imali edukacije u Upravi za agrarna plaćanja gde su nas uputili u sve detalje IPARD programa. Detaljno smo prošli kroz pravilnik i postavljali smo niz pitanja koje očekujemo da će nas na terenu proizvođači pitati. U hodu ćemo se dopunjavati. Mogu da kažem da je interesovanje proizvođača za sada veliko. Raspituju se o uslovima. Naš zadatak je da ih što bliže uputimo u IPARD projekat. Ali, konsultantske kuće će voditi same proizvođače i projekte“, objašnjava Martinov.
Za šta neće moći da se koristi novac iz IPARD-a?
Novac iz IPARD fondova neće moći da se koristi za plaćanje poreza, caraina, kupovinu, zakup ili lizing zemljišta i postojećih objekata. Takođe, od tih sredstava neće moći da se plaćaju kazne i sudski troškovi, polovna mehanizacija, bankarski i putni troškovi, doprinosi u naturi. Iz IPARD-a su izuzeti i troškovi održavanja, špedicije, prevoza i montaže, kao i amortizacija i zakup.
Minimalna vrednost povraćaja novca iznosi 5.000 evra, a maksimalan iznos za pojedine investicije i do milion evra. Pojedinac može da ostvari maksimalan povraćaj od 1,5 miliona evra u vreme trajanja programa.
I za konsultantske kuće je IPARD novina
I konsultantske kuće u Srbiji se pripremaju za IPARD, jer je i za njih to novina.
“Mislim da je jako dobra opcija bila to što je ove godine Uprava za agrarna plaćanja kroz projekte mini IPARD-a na neki način malo približila poljoprivrednicima način apliciranja za IPARD. U principu treba da se ispoštuje sve što konkurs zahteva. Moja kompanija za sada nema iskustva sa IPARD programom. Zbog toga sam sklopio dogovor sa jednom hrvatskom konsultantskom kućom, jer oni imaju iskustva sa IPARD-om i sa njima ću raditi za poljoprivrednike sa teritorije srednjeg Banata”, kaže Igor Kuručev iz SN consulting-a.
Iako se o novcu iz IPARD fondova do sada samo pričalo u Srbiji, poljoprivrednici su se raspitivali o mogućnostima koje bi im bile na raspolaganju kada se konkurs raspiše.
“Poljoprivrednici se uglavnom raspituju o novcu namenjenom obnovi mehanizacije, jer je ona dosta zastarela, kao i za priključne mašine. Veliko interesovanje postoji i za stočarstvo i za segment prerade. Uglavnom je to za objekte i neophodnu opremu za preradu. Mislim da je za poljoprivrednike važno da apliciraju za sve programe koji postoje kako na nacionalnom nivou, tako i za IPARD. Iskustvo mojih poslovnih partnera iz Hrvatske je da je jako bitno da postoji saradnja između poljoprivrednika, konsultantskih kuća i svih ostalih institucija kao i same Uprave za agrarna plaćanja kako bi sredstva koja su namenjena za podsticaje i razvoj rurualnih područja bila iskorišćena na što bolji način. Smatram da bi možda pokrajinski fondovi za poljoprivredu, bar u Vojvodini, mogli da pomognu nekim linijama koji su namenjeni za kupovinu i investiranje u adekvatnu opremu, mehanizaciju”, objašnjava naš sagovornik.
Do 2020. Srbiji će biti na raspolaganju 175 miliona evra iz evropskih fondova
Jedno od češćih pitanja proizvođača jeste i koliko dugo moraju da čekaju na povraćaj uloženog novca.
“U zavisnosti od vrste investicije zavisi i koliko će biti potrebno da se dobije novac iz IPARD fonda. Ukoliko je u pitanju neka gradnja, postupak izvedbe samog procesa prikupljanja dokumentacije do momenta završetka objekta i povrata novca traje dosta dugo. Kod nabavke opreme je to znatno kraće, zato što je realizacija brža i nije potrebna toliko obimna dokumentacija kao kod gradnje. Iskustva partnera iz Hrvatske su da je od momenta dobijanja rešenja da su sredstva odobrena, pa do podnošenja zahteva za isplatu potrebno između 9 i 18 meseci”, kaže Kuručev.
Konkurs koji bi trebalo da bude raspisan u ponedeljak trajaće, prema najavama, dva meseca. Drugi konkurs očekuje se u martu 2018. godine. Tada će poljoprivrednici moći da se prijave za novac potreban za kupovinu opreme za preradne kapacitete, kao i za marketing. Za to je namenjeno 11,7 miliona evra.
Svi detalji konkursa, kao što je lista prihvatljivih i neprihvatljivih troškova, moćiće da se nađu na sajtu Ministarstva poljoprivrede. Uz to, biće štampan i detaljan vodič za buduće korisnike sredstava.
Prema najavama iz resornog ministarstva, Srbija će do 2020. godine moći da iskoristi ukupno 175 miliona evra iz IPARD fondova.
.gif)
.gif)
