I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • 3D gradjevinska kuca
  • Kuća zdravlja
Poljoprivreda

Povratak industrijske konoplje na srpske njive

Industrijska konoplja se nekada u Vojvodini uzgajala na 40000 hektara. Zbog pooštrene regulative i izjednačavanja industrijske i indijske konoplje, ova biljka je nestala sa njiva u Srbiji. Poslednjih godina industrijska konoplja polako se vraća na domaće oranice. Međutim, regulativa je i dalje problem, ali nadležni najavljuju izmene zakona. Ukoliko se budu prihvatile sugestije Udruženja proizvođača i prerađivača alternativnih biljnih vrsta „Konoplja“, uzgoj ove kulture biće olakšan. Slične probleme imale su i zemlje u okruženju – Slovenija i Hrvatska dok se proizvođači nisu izborili za dozvole za uzgoj industrijske konoplje.

U Vojvodini je nakada bilo 40000 hektara pod industrijskom konopljom. To znači da ova konoplja nije nova, već je biljka koja se tradicionalno uzgajala na ovim prostorima.

„Mi samo želimo da industrijsku konoplju vratimo na naša polja. Interesovanje u svetu i u Evropi za proizvode od industrijske konoplje daleko prevazilazi naše kapacitete. Mislim da koliko god da povećamo površine uvek će biti potražnja za njom. Pre dve godine industrijska konoplja u našoj zemlji je zauzimala 60 ha, prošle godine posejana je na 170 ha. To nije puno, ali je u svakom slučaju reč o tri puta većoj površini u odnosu na prethodnu godinu. Ako tako nastavimo, mislim da ćemo brzo doći do nekih značajnih površina“, kaže Maja Timotijević, predsednik Udruženja proizvođača i prerađivača alternativnih biljnih vrsta „Konoplja“.

Maja Timotijević

Industrijska konoplja nudi niz mogućnosti za proizvodnju više od 25000 proizvoda

Od industrijske konoplje može da se napravi više od 25000 proizvoda. Kako u prehrambenoj, tako i u građevinskoj, farmaceutskoj i drugim industrijskim granama. U poslednje vreme se čak i automobili prave od ove biljke. I biorazgradiva plastika i biogorivo, takođe su proizvodi od industrijske konoplje.

„U Srbiji je ove godine Poljoprivredna zadruga „Konoplja“ napravila 10 proizvoda od industrijske konoplje. Reč je o hladno ceđenom ulju, ulju iz semena, kozmetičkim proizvodima, proteinima od konoplje, CBD ulju. Na ovo ulje smo posebno ponosni, jer smo uspeli da savladamo i ovu proizvodnju. Reč je o visokovrednom ulju iz cveta konoplje“, objašnjava naša sagovornica.

Zakon izjednačio industrijsku i indijsku konoplju

Najveći problem što se konoplja ne uzgaja više u Srbiji predstavlja zakonodavstvo. Industrijska konoplja je, što se tiče zakona, izjednačena sa indijskom konopljom.

„U najavi je donošenje novog Zakona o psihoaktivnim supstancama. Ako budu usvojene naše primedbe, mislim da će proizvođačima i te kako biti olakšane i proizvodnja i prodaja. Konačno ćemo moći da gotove proizvode plasiramo na tržište. U ovom momentu to nije moguće ako se striktno držimo zakona. Nadam se da će nas resorno ministarstvo čuti, da će prepoznati ulogu industrijske konoplje i njen značaj za mala i srednja preduzeća i da ćemo doći i do toga da se pripremi i strategija“, dodaje Timotijević.

Predlog Udruženja proizvođača i prerađivača alternativnih biljnih vrsta „Konoplja“ je da se napravi strategija. Takođe, i da se oformi posebna kancelarija za industrijsku konoplju kao što to imaju zemlje u okruženju koje gaje ovu biljku. Proizvođači kažu da je industrijska konoplja apsolutno neverovatna, jer je iskoristiva 100 posto.

Iskustvo Hrvatske sa industrijskom konopljom

Slovenija i Hrvatska su prošle kroz slične probleme kao i Srbija, dok industrijska konoplja nije ponovo vraćena na njihove njive. Ove zemlje su članice EU i njihovo zakonodavstvo je daleko fleksibilnije od srpskog.

„Hrvatska je do 2012. godine imala vrlo nejasnu regulativu kada je reč o uzgoju konoplje. Mi čak nismo imali ni jednu sortu za uzgoj konoplje, za razliku od Srbije koja je imala bar svoju sortu, jer je imala semensku industriju. 2012. je doneta neka osnovna sortna lista, što je bio uslov da se konoplja zaseje u Hrvatskoj. A hrvatske laboratorije su kasnije načinile široku sortnu listu koja je dala velike mogućnosti za izbor sorti, adekvatnih u zavisnosti od namene i tipa zemljišta. Nadam se da će i Srbija tako nešto doneti vrlo brzo”, kaže Jure Zubak, prerađivač konoplje iz Hrvatske.

Jure Zubak

“Interesovanje proizvođača u Hrvatskoj za uzgoj konoplje je iz dana u dan sve veće. Konoplja pruža ogromne mogućnosti. Mi smo počeli s preradom semenki. Sada smo u fazi prerade cveta, a polako prelazimo i na preradu vlakana. U zavisnosti od tehnologije koju imamo biramo i sortiment konoplje koju ćemo gajiti. A to je jako bitno uskladiti”, dodje naš sagovornik.

“Ako imate kvalitetnu robu, za profit ne morate da brinete”

Otkup konoplje u Hrvatskoj nije organizovan, ali problema sa plasmanom nema.

“Ratari nemaju ništa organizovano, jer ni oni sami nisu organizovani. Prvi korak bi trebalo da bude da se oni organizuju. Što se tiče konoplje ona je vrlo likvidna. Ali, uvek mora da se vodi računa o kvalitetu konoplje. Ako imate kvalitetnu robu od konoplje, bilo da je to semenka, cvet, likvidnost je neupitna. I to ne na domaćem tržištu, nego na stranom. Hrvatska je tu u maloj prednosti u odnosu na Srbiju, jer ima otvoreno tržište Evropske unije. Međutim, ne vidim tu neku bitniju prepreku. Ako Srbija bude imala kvalitetnu robu, ona će sigurno moći sa tim da izađe na tržište EU i tamo će imati dobar plasman. U Srbiji vidim ogroman potencijal. Ipak, mislim da biste prvo trebalo da zadovoljite domaće potrebe, da vi jedete svoju kvalitetnu hranu, jer se konoplja smatra super hranom. Tek onda treba gledati izvoz”, kaže Zubak.

Da bi u Hrvatskoj poljoprivrednik mogao da gaji konoplju, mora da dobije dozvolu za to.

“Minimalna površina za koju proizvođač u Hrvatskoj može da dobije dozvolu da gaji konoplju je jedan hektar. Ukupne površine pod konopljom u Hrvatskoj su u poslednje dve godine dostigle između 1500 i 2000 hektara. To definitivno zadovoljava domaće potrebe, ali ostaje dosta i za izvoz”, objašnjava naš sagovornik.

Cena konoplje zavisi od stepena prerade sirovine

Proizvođači tvrde da od hektara konoplje može da se zaradi više nego od neke druge klasične ratarske kulture.

“Ja sam ušao iz bankarstva u poljoprivredu. Isplativost bilo koje alternativne kulture u odnosu na klasične ratarske kulture je daleko bolja. Pod uslovom da se prema alternativnim kulturama profesionalno postavite i da imate kvalitet. Ipak su te kulture nešto novo i neuobičajeno. Evo uzmimo za primer kukuruz. Ako je reč o ekološkom kukuruzu, recimo kokičaru, i ako je kvalitetan ne treba se brinuti. Biće sigurno profitabilan”, tvrdi Zubak.

“Kada je reč o industrijskoj konoplji, recimo da je samo seme proizvod, onda se tu može doći do cene od oko 1500 evra po toni. To je samo za seme, bez cveta i svega ostalog. Naravno, pod uslovom da ima ekološki sertifikat. A proizvod kod konoplje nije samo seme. Ako se farmer odluči da očisti seme, dakle samo da preduzme tu jednu radnju, dolazimo do jezgra semena konoplje. Ono više ne košta 1500 evra, nego 5000 po toni”, dodaje naš sagovornik.

Kada je konoplja počinjala da se gaji u Sloveniji bilo je bojazni da bi neko umesto industrijske mogao da seje indijsku konoplju.

“Kao biljka koja je atraktivna mnogim regultorima i te kako se kontroliše. Najviše je kontroliše Agencija za plaćanja u poljoprivredi, koja uzima uzorke i meri, pre svega, THC. Policija to radi samo na opravdanu sumnju. U početku jeste bilo malo frke da neko ne zloupotrebi ovu mogućnost, pa da poseje biljku koja nije dozvoljena da se gaji. Međutim, sada su te tenzije već prestale. Svakako je to dobro regulisano i uređeno”, objašnjava Zubak.

Iskustvo Slovenije s uzgojem industrijske konoplje

Isto iskustvo imaju i proizvođači iz Slovenije.

“Društvo za konoplju u Sloveniji se dugo borilo sa državom da konoplja dobije dozvolu da se gaji. Naročit je problem bio sa policijom koja je govorila da je svaka konoplja droga. A to nije istina”, kaže Dejan Rengeo, poljoprivrednik iz Slovenije koji konoplju gaji poslednje dve godine.

Dejan Rengeo

“Mi smo prvi počeli sa ekološkim gajenjem kultura. Na ekološki način uzgajamo ne samo konoplju, nego i voće, povrće, alternativne žitarice i životinje… Sve više radimo na tome da obrazujemo ljude o značaju upotrebe konoplje. Korisnika konoplje je sve više i više, jer se moderne bolesti šire. Tu konoplja ima snažan uticaj. Najčeće se koristi ulje od konoplje. U početku smo imali problema da dokažemo da je konoplja zdrava. Čak su nam određene količine ulja u početku bile uništene”, dodaje naš sagovornik.

U Sloveniji nije bilo lako napraviti listu dozvoljenih sorti konoplje.

„Imali smo problema da se napravi lista sa sortama konoplje koje su dozvoljene da se seju. Jer EU nije imala takvu listu. Ona je imala samo listu onih sorti konoplje koje imaju više od 0,2 posto THC-a. Ali u Evropskoj uniji nije zabranjeno da se seju i one koje imaju više od 0,2 posto THC-a. Jako je bitno da se dozvoli uzgoj konoplje koja ima malo veći procenat THC-a od 0,2 posto. Konoplje koje imaju između 0,5 i 1 posto THC-a su konoplje koje daju najkvalitetnije seme, cvet i imaju najbolji prinos. Amerika i Kanada su dozvolile da se uzgaja konoplja sa visokim procentom THC-a u laboratorijama”, objašnjava Rengeo.

“Konoplja će se sve više tražiti”

Konoplja je biljka koja može da izraste i do 4 metara.

“Konoplja za jednu godinu na njivi napravi prašumu. A zna se da su mnoge prašume uništene. Da moraju da se sade kulture koje daju celulozu. Mislim da će konoplja biti najsnažnija i najmasovnija biljka koja će nadomestiti ono što smo sečenjem šuma uništili. A sve da bismo pravili papir i druge materijale. Konoplja će biti sirovina koja će se sve više tražiti i prerađivati. Od konoplje se koriste seme, cvet i stabiljka od koje se dobijaju vlakna koja su ekološki razgradiva, a sa druge strane jaka i snažna”, kaže naš sagovornik.

“Direktna setva konoplje i to u rano proleće se pokazala kao jako dobra. Kasniji rokovi setve mogu da budu problem kod nicanja zbog suše. Velike probleme kod uzgoja konoplje prave puževi, pogotovo kada se namnože. Dobro je da se seme konoplje meša sa semenom crvene deteline. Za razvoj ove kulture detelina ne smeta, a kada se konoplja skine, preko zime ostaje zeleni tepih na toj parceli. I na proleće to opet niče. Interesantna je kombinacija mešanja konoplje i suncokreta. Seme se selektuje selektorima, a žetva je puno lakša”, dodaje Rengeo.

Proizvođači se interesuju za alternativne kulture

U Udruženju proizvođača i prerađivača alternativnih biljnih vrsta „Konoplja“ kažu da su ratari u Srbiji zainteresovani da standardne biljne kulture zamene alternativnim. Najzastupljenije alternativne biljne kulture kod nas su ovas, ječam, lan, heljda. Ove biljke su u poslednje vreme veoma atraktivne i mogu se naći u prodavnicama zdrave hrane. Uz to, sve su zastupljenije i u jelovnicima građana. Izmenom zakonodavnog okvira očekuje se da i industrijska konoplja dospe na spisak alteranativnih kultura koje se sve više gaje u Srbiji.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh