 (1).gif)
Od svih prolećnih ratarskih kultura, soja je ovog leta najteže podnela visoke temperature i sušu, piše RTS. Zbog sve nižih prinosa iz godine u godinu ova biljka se sve manje uzgaja u regionu Srednjeg Banata. Stručnjaci se nadaju da ovogodišnji prosečni prinosi soje neće biti manji od 1,7 tona po hektaru.
U Srednjem Banatu gotovo da i nema soje u suvom ratarenju. Kod proizvođača koji je na taj način gaje, biljke su se odavno osušile i žetva je u toku.
„U našem regionu soja je proletos posejana na površini između 6.000 i 7.000 hektara, od čega većina na parcelama sa sistemima za navodnjavanje. U suvom ratarenju najranije grupe zrenja su potpuno sasušene i zrno je sitnije. Soja loše reaguje na toplotne talase. Zbog toga je, uprkos tome što je izuzetan predusev, proizvođači ovde sve manje seju“, kaže Zorica Rajačić iz PSS Zrenjanin.
Za razliku od sasušenih biljaka u suvom ratarenju, na parcelama zemljoradničke zadruge “Veljko Lukić Kurjak” iz Lukićeva, soja je visoka i zelena. Ovde odavno imaju dve žetve godišnje.
„Isključivo radimo soju u postrnim rokovima setve tj. nakon skidanja ječma i uljane repice. Sejali smo je od juna do početka jula, pa su i usevi u različitim fazama. Bez sistema za navodnjavanje bilo bi iluzorno uopšte i pokušavati ovako nešto”, objašnjava Jugoslav Lazić iz ZZ “Veljko Lukić Kurjak” iz Lukićeva.
I pored navodnjavanja ove godine, kaže, ne može se nadati dobrom rodu.
“Vazdušnu vlagu ne možete da obezbedite, jer su izrazite žege. To pravi problem sa oplodnjom i sa odbacivanjem cvetova. Soja lepo izgleda, lepo je izrasla, ali nisam zadovoljan brojem mahuna po spratu. Kada je oplodnja dobra bude po pet, šest i više mahuna po spratu, a sada ih je dve do tri”, dodaje.
Podseća da gotovo dva meseca u ovom regionu nije bilo kiše.
„Soja je jako osetljiva na vazdušnu sušu. Nama sistemi rade neprekidno kako bismo obezbedili kakve takve uslove za biljke. Koliko ćemo u tome uspeti videćemo kada dođe vreme za žetvu. Da smo bar jednom ili dva puta imali prirodnu kišu bilo bi daleko bolje”, navodi Lazić.
U zadruzi u Lukićevu očekuju da će soju početi da žanju tek u drugoj polovini oktobra i to nakon tretiranja biljaka kako bi se osušile i pripremile za ovaj posao.
Stručnjaci kažu da profitabilnost proizvodnje zavisi od plodnosti zemljišta, posedovanja sistema za navodnjavanje i odabira semena. Zbog toga se na domaćim institutima trude da stvore sorte koje će moći da podnesu nove klimatske uslove tj. koje će donositi prinose i u najsušnijim godinama.
Prvi otkosi soje pokazuju veoma različite prinose koji se kreću od 200 kilograma do dve i po tone po hektaru.
Ceo tekst možete pročitati ovde.
Izvor: RTS
.gif)
.gif)
