I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • Aviv Park Zrenjanin
  • Ultra Caffe
Poljoprivreda

Iskustvo iz komšiluka: Šta je EU donela hrvatskim pčelarima

Pčelari u Hrvatskoj su trenutno u nezavidnom položaju zbog velikog, zajedničog tržišta EU. U ovoj zemlji med se u poslednje vreme uvozi. I to ne u malim količinama. Do nedavno Hrvatska je izvozila oko 1500 tona meda. Sada se ista ta količina uvozi, a izvoz je simboličan, oko 200-300 tona.

Čini se da svuda u regionu pčelari imaju slične probleme. Osim što moraju da se nose sa vremenskim prilikama kako bi sačuvali svoja društva, velike glavobolje im zadaju i lažan med koji dospeva na tržište. Takođe, u nezavidan položaj ih dovodi i veliki uvoz ovog slatkog proizvoda.

 „Okvirna je procena da se na godišnjem nivou u Hrvatskoj proizvede 10000 tona meda. Ranije smo na strana tržišta plasirali od 1000 do 1500 tona. Ostalo se prodavalo u našoj zemlji. Sada se zbog velikog uvoza kod nas javljaju veliki viškovi meda. Otkupljivači ne uzimaju med od naših pčelara i došlo je do strahovitog pada cena, pogotovo što je i na svetskom tržištu pala cena meda. Veliki broj ljudi je ili zbog ekonomske krize ili zbog gubitka posla ušao u svet pčelarstva. To je dovelo do povećanja broja košnica. Mi smo krenuli sa 300000 košnica, sada imamo 650000. Javlja se produkcija meda koja ne može da se plasira, pa pčelari imaju problem s otkupom, s plasmanom i svim ostalim“, kaže Stanko Čuljak, predsednik Pčelarske udruge „Nektar“ iz Vinkovaca.

Stanko Čuljak

Prodaja „s kućnog praga“ rešava mnoge probleme

Cvetni med se trenutno u Hrvatskoj otkupljuje po ceni od dva evra za kilogram. Bagremov med „na veliko“ košta 3-3,5 evra. Sreća hrvatskih pčelara je to što im je dozvoljeno da proizvode prodaju „na kućnom pragu“. To im omogućava da na legalan način, bez nekih velikih problema sa inspekcijama i govora da je reč o sivoj zoni, plasiraju svoj med. Uz jako malu papirologiju mogu i na prigodnim sajmovima, pijacama, štandovima, izložbenim prodajama da plasiraju svoje proizvode.

„Ako jedno poljoprivredno gazdinstvo med plasira „s kućnog praga“ ili na pijacama, dovoljno je da ono ima oko 200 košnica. U tom slučaju četvoročlana porodica može da ostvari prihode za opstanak, s tim da pčelarstvo zahteva mnogo više rada od zaposlenja u nekoj firmi“, objašnjava naš sagovornik.

Prodaja s kućnog praga je nešto o čemu se u Srbiji u poslednje vreme intenzivno govori i što resorno ministarstvo najavljuje. Ovakav vid prodaje trebao bi da donese benefite proizvođačima u našoj zemlji. Međutim, kada će to da zaživi, još se ne zna. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović uverava da bi to trebalo da bude u narednih nekoliko meseci, nakon usvajanja Zakona o bezbednosti hrane.

Takođe, najavljeno je i da će domaćinstva koja se odluče da prerađuju svoje proizvode, imati podršku iz budžeta. Plan je da se sa 50 odsto subvencioniše oprema neophodna za ulazak u preradu. Očekuje se da će za devastirana područja biti izdvojeno i više novca, odnosno da će subvencije biti 65 odsto.

Ukoliko se obećanja ispune, i pčelari i svi ostali poljoprivredni proizvođači u Srbiji, moći će svoje proizvode da prodaju na samom gazdinstvu. Med, džem, kobasice, ajvar, slatko, nalaziće se legalno na tezgama na pijacama, sajmovima, izložbama…

Med od suncokreta je sve zastupljeniji

Za razliku od Srbije, u Hrvatskoj specijalizovane zadruge imaju dugu tradiciju. Pčelarska udruga „Nektar“  iz Vinkovca osnovana je 1885. godine kao druga podružnica pčelarskog društva iz Osijeka. Pre dve godine slavila je 150 godina neprekidnog rada.

„Naša područja su klimatski i agronomski potpuno ista. Mi imamo uljanu repicu, suncokret, bagrem, lipu tako da je to jedan od razloga da sarađujemo sa pčelarima iz Vojvodine sa kojima razmenjujemo znanja i iskustva. Kada je reč o mojoj proizvodnji meda – 40 do 50 odsto meda kojeg izvrcam na godišnjem nivou, potiče od suncokreta. On je i dalje trajna, sigurna paša. Recimo, bagrem je u poslednje 4 godine podbacio, uljana repica je loša kada je jača zima. Ako su gubici veći, ne možemo da razvijemo pčelinje zajednice i onda nam veliki udeo u izvrcanom medu čini suncokret. Počeli smo da govorimo da je suncokret glavna paša, a ne bagrem. Tendencija je da se u selekciji suncokreta radi na što većoj iskoristivosti ulja. Da bi se to postiglo, mora se smanjivati glava suncokreta, što dovodi do skraćenja trajanja paše. Samim tim, nama se smanjuju količina meda i produktivnost“, kaže Čuljak.

I Hrvatska i Srbija su prepoznale značaj pčelarstva

Pčelarska zadruga na čijem je čelu Čuljak ima 120 članova, čija je prosečna starost 30-ak godina. Najmlađi član je četrnaestogodišnjak i ima svoje 4 košnice.

„Tokom cele godine svakog utorka u 19 sati imamo sastanke kojima prisustvuje od 15 do 50 ljudi. Oni su posvećeni edukaciji i razmeni iskustava. Neiskusniji članovi na svakom sastanku mogu da čuju rešenja za probleme koje imaju ili bivaju usmereni tamo gde će njihovi problemi biti rešeni. Mladi pčelari, kojih je veoma mnogo jer nemaju posla, ušli su u pčelarenje zbog podsticaja koji im omogućavaju lakšu nabavku neophodnog pribora i alata, zbog čega ne moraju u startu da investiraju veliki novac. Od svih početnika trećina njih odustane od pčelarenja, trećina negde zaluta, a trećina ostaje u ovom poslu. Nadanja su da će ta jedna trećina koja je produktivna i koja prihvata nova znanja, opstati i doprineti opstanku i napretku pčelarstva u Hrvatskoj“, objašnjava naš sagovornik.

Od ove godine podsticaji za pčelarstvo su i u Srbiji sve veći. Pčelari mogu da računaju na podršku od republike, pokrajine, ali i pojendinih lokalnih samouprava kao što je Zrenjanin. Novac se dobija po košnici, ali i za nabavku neophodne opreme.

EU traži jasne i precizne pčelarske programe

Srbija se polako priprema za članstvo u Evropskoj uniji. Hrvatska je deo ove zajednice već godinama. Zbog toga naši pčelari s pažnjom slušaju iskustva kolega iz komšiluka. Pogotovo ih zanima šta im je članstvo u EU donelo, kada je reč o proizvodnji meda.

„Ulaskom u EU, zapravo u samim pripremama za ulazak u EU morali smo da se organizujemo kao nacionali pčelarski program. Morali smo da ispunimo određene uslove da bismo mogli da dobijemo nacionalnu i evropsku potporu u razmeri pola-pola, s tim da svaka županija ili svaka lokalna jedinica može prema svojim sposobnostima i uslovima da daje podsticaje pčelarstvu. Ali, oni se ne mogu poklapati sa merama iz nacionalnog pčelarskog programa. Znači, jedan račun za npr. vrcaljku koju sam kupio u nacionalnom pčelarskom programu, ne mogu prikazati i povući sredstva na lokalnom nivou“, kaže Čuljak.

U Srbiji se godišnje, u zavisnosti od sezone, proizvede od 6 do 12 hiljada tona meda. Pčelarstvo ima potencijala da postane jedna od najprofitabilnija grana poljoprivrede. Država je to prepoznala i zbog toga je opredelila značajna sredstva za podršku pčelarima. Ukoliko se najave o pristupu IPARD-u ostvare, uskoro bi i za ove namene novac mogao da stigne iz evropskih fondova.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh