Poljoprivrednici iz srednjeg Banata su u zakonskom roku podneli žalbu pokrajinskom sekretaru za poljoprivredu na odluku grada da izda na 30 godina oko 3500 hektara oranica trojici investitora. Tvrde da ni kompanija Tenis, Food planet, ni Farmer 023 M&V, ne ispunjavaju zakonom propisane uslove koji im omogućavaju da bez licitacije mogu da zakupe državnu zemlju. Ukoliko njihova žalba bude odbijena, poljoprivrednici iz ovog regiona najverovatnije će podneti i tužbu.
Zbog odluke Skupštine grada da izda na dug rok državno zemljište kompanijama Farmer 023 O&M, Tenis i Food planet poljoprivrednici iz ovog kraja uložili su žalbe. Na dan održavanja sednice proizvođači su i protestovali ispred Gradske kuće. Tvrde da je prilikom odlučivanja komisije o dodeli zemljišta investitorima, bilo propusta.
“Savez udruženja poljoprivrednika Banata je uložilo žalbu na odluku grada Zrenjanina o dodeli državnog zemljišta na 30 godina, a po osnovu investicionog programa. Razlog je što ni jedan od trojice investitora ne ispunjava zakonske uslove za dobijanje tog zemljišta bez licitacije. Firme koje su dobile to zemljište nemaju reference koje su propisane zakonom. Jedna firma nema nijednog zaposlenog. Neke nemaju nikakav promet, kod jedne je osnivački kaptal 100 dinara. Sve tri firme su u Agenciji za privredne registre registrovane kao mikrofirme. Drugi član zakona predviđa da su firme najmanje tri godine registrovane u Registru poljoprivrednih gazdinstava, a one to nisu“, objašnjava Dragan Kleut, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.
Tenis, Food planet i Farmer 023 M&V ne ispunjavaju zakonom predviđene zadatke
„Food planet ima osnivački ulog od 100 dinara, Tenis je registrovan kao holding kompanija, koja ne može da ulaže novac i da investira, već po članu 552. Zakona o privrednim društvima može samo da upravlja finansijama povezanih društava. Osim toga, u poslednje dve godine poslovanja beležilo je gubitak. Farmer 023 M&V nema nikakav promet novca. Od kada je firma osnovana nije imala nikakav promet na računu. Food planet je imao neku zaradu od milion i 900 hiljada dinara. To je jako mizerno. Jedno doo društvo ima zaradu manju od nekog poljoprivrednog gazdinstva. I ta firma će da dobije zemlju u nekoliko sela, gde će poljoprivrenici praktično ostati bez državne zemlje za licitaciju. Podaci su javno dostupni. Nalaze se kod državnih agencija, kao što je recimo Agencija za privredne registre“, dodaje naš sagovornik.
Još i pre donošenja Zakona o poljoprivrednom zemljištu proizvođači su bili protiv njega i odredbe o dugoročnom zakupu zemljišta po osnovu investicija. I tada i sada tvrde da je pisan tako da ide na ruku nemačkoj firmi Tenis. I da je poguban za domaća mala i srednja poljoprivredna gazdinstva.
U 10 sela nema državne zemlje za licitaciju poljoprivrednika
“Nakon odluke da se skoro 3500 hektara da investitorima, u 10 sela od 22 naseljena mesta nema više zemljišta za licitaciju za nas poljoprivrednike. Proizvođači su ogorčeni. Ova odluka grada Zrenjanina će dovesti u pitanje opstanak 250 poljoprivrednih gazdinstva koja su živela od poljoprivrednog državnog zemljišta. Poljoprivrednici neće imati mogućnost da prehranjuju svoje porodice, pa će tražiti neki drugi posao. Možda čak i u inostranstvu. Da biste shvatili o čemu se radi moram da vam kažem da je tu reč o proizvođačima koji su obrađivali 20-30 hektara. U vlasništvu imaju 15-20 hektara, što znači da im je za 40-50 posto smanjen obim posla. Nakon ove odluke gotovo je na nivou nemoguće misije da se nastavi poslovanje. Ne treba zaboraviti to kakvu smo sušu imali i kakva je nebriga resornog ministarstva. Nismo dobili ni regresiranu naftu, niti subvencije, niti bilo kakvu pomoć kako bi se ublažile posledice suše“, kaže Kleut.
Soja ne uspeva u Srednjem Banatu
Poljoprivrednici kažu da se dovodi u pitanje i sama investicija, kada je reč o pogonu za preradu soje koja bi se gajila na državnoj zemlji u okolini Zrenjanina.
„Kompanija Food planet je dobila državno zemljište kako bi tu uzgajala soju. Svi znaju da u ovom delu Banata soja ne uspeva zbog sastava zemljišta i količine padavina koje joj ne odgovaraju. Nadaleko je poznato da je ovo region koji je pogodan za proizvodnju suncokreta. I mi smo glavni centar za suncokret. Uspeva i šećerna repa, koje opet nema mnogo. Odluka da se zemljište da za uzgoj soje, je odluka za promašenu investiciju. Uz to, može da dovede u pitanje snabdevanje uljara suncokretom“ objašnjava naš sagovornik.
„Ukolko žalbe budu odbačene, pisaćemo verovatno tužbu“
Žalbe na odluku Skupštine grada o davanju u zakup držvnog zemljišta po osnovu investicija podnete su u zakonom predviđenom roku.
„Žalbu smo uputili pokrajinskom sekretaru za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Do kada žalba treba da se reši ne znamo, jer nema nekog zakonskog roka koji je određen konkursom. Čekamo odgovor i u zavisnosti od toga kakav on bude, mi ćemo odlučiti da li da pokrenemo tužbu ili nećemo. Nadamo se pozitivnom odgovoru i apelujemo na komisiju koja odlučuje o žalbi da radi po zakonu. Jer ovde se zakon i te kako krši. Praktično te firme nisu ispunile ni 10 posto uslova propisanih konkursom“, kaže Kleut.
„Dodatni problem nama proizvođačima je i to što ne znamo kada će biti održana licitacija. Ovo je već peta godina da se licitacija održava ili krajem decembra ili početkom januara. I zbog toga ne mogu da se primene sve agrotehničke mere na vreme. To rezultira smanjenjem prinosa. Apelujemo već duže vreme da se licitacija sprovede ranije, ali bezuspešno“, kaže naš sagovornik.
Podsetimo, Skupština grada je 16. novembra donela odluku da kompaniji Tenis izda na 30 godina oko 2500 hektara. Ovaj nemački gigant je investicije od 21 početak milion evra, pomerio za 2019. godinu. Odlučeno je i da se Food planetu odobri investicija od 4,5 miliona dolara. Za to su od grada dobili oko 900 hektara zemlje. Kompanija Farmer 023 M&V je dobila 67 hektara. Za njih će godišnji zakup biti oko 250 evra po hektaru. Investicija kompanije vredna je pola miliona evra i njom je planirana izgradnja objekta za stočarsku proizvodnju.
.gif)
.gif)
