Država je odlučna da stane u kraj poljoprivrednicima koji su pokušali da je prevare i da dobiju subvencije za površine koje uopšte ne obrađuju, kaže resorna ministarka Jelana Tanasković, a prenosi RTS. Zato su od juče nadležni krenuli u terenske kontrole koje treba da pokažu i potvrede da li zaista ima neslaganja između onoga što je prijavljeno u e-agraru i onoga što se na parcelama nalazi.
Podsetimo, nedavno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je za oko 500.000 hektara podneto lažnih zahteva za podsticaje, što bi oštetilo državnu kasu za oko 80 miliona evra.
Informacija da je 20.000 poljoprivrednika lažiralo svoje podatke kako bi dobili subvencije od države iznenadila je i proizvođače i stručnjake i nadležne organe. U resornom ministarstvu kažu da su odlučni u nameri da se tome suprotstave, zbog čega će na adrese poljoprivrednih gazdinstava narednih dana dolaziti kontrolori, piše RTS.
„Prvi rezultati koje smo dobili nisu optimistični. Iskreno smo se svi nadali da će toga biti znatno manje nego što jeste. Kreću teritorijalne kontrole, kako bismo videli šta je to što su ljudi prijavili kroz e-agrar, a šta je snimak pokazao. Da vidimo gde su neslaganja”, rekla je za Tanjug Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
“Kad dajete subvencije koje su sa nekih 6.000 porasle na 18.000 dinara u ovoj godini, a imate zahtev i da idu na 300 evra vi morate da pojačate kontrolu i da tačno znate kome dajete, kao i za koju kulturu i koliko”, naglasila je Tanaskovićeva.
Proizvođači pozdravljaju odluku države da otkrije prevarante i traže adekvatne kazne
Poljoprivrednici kažu da im informacija o tome da je pola miliona hektara pod šumom ili objektima prijavljeno kao obradiva površina zviči neverovatno.
„Da bismo registrovali bilo koju parcelu u elektronskoj formi u e-Upravi ili ranije trezoru poljoprivrede, morali smo da dostavimo posedovne listove iz katastra za svaku parcelu na kojoj piše namena zemljišta. Dakle, tu piše da li je zemljište njiva, šuma, pašnjak, ribnjak… Da bi se namena zemljišta promenila iz njive u šumu ili obrnuto mora se tražiti dozvola. Zahtev se predaje lokalnoj samoupravi koja to šalje resornom ministarstvu, a ministarstvo odobrava prenamenu. Kada to odobri vraća rešenje lokalnoj samoupravi i poljoprivrednik tada mora da plati taksu koja nije mala“, objašnjava za RTS Dragan Kleut, predsednik Saveza udruženja poljoprivrdnika Banata.
„Ako je neko imao šumu na katastarskoj parceli i ako se to vodi u katastru kao šuma, on ne može da aplicira za subvencije, jer se tu vidi da to nije obradiva površina. Ako je neko imao njivu, pa tu posadio šumu bez dozvole i saglasnosti resornog ministarstva, to je odgovornost na poljoprivrednom gazdinstvu, poljoprivrednoj stručnoj službi koja nije primetila da je zemljište prenamenjeno i na inspektoru poljoprivrede“, dodaje.
Ne poriče da pokušaja zloupotrebe u poljoprivredi ima, ali ga najnoviji podaci zaista brinu.
„Sigurno je da postoje i oni koji žele da izmanipulišu vlast. Ali, ovakva vrsta manipulacije, sa izvodom iz katastra, gde bi neko morao da prihvati promenu namene zemljišta bez odobrenja ministarstva, moralo bi da znači da su u to umešane institucije“, kaže Kleut.
„Bojim se da je ovo samo jedno spinovanje da sutra imaju razlog da ukinu subvencije poljoprivrednicima koji su u izuzetno teškoj situaciji. Nemamo otvorenu berzu, nemamo normalne cene proizvoda, ne pratimo svetska tržišta, inputi su nam više nego svetski i što se tiče cene nafte i repromaterijala, a nigde niža cena pšenice nije nego kod nas“, ističe ovaj poljoprivrednik.
I on i članovi njegovog udruženja, naglašava, s nestrpljenjem očekuju rezultate terenskih kontrola.
„Svi mi poljoprivrednici bismo zaista voleli da vidimo da li je to tako i ko si ti ljudi koji su pokušali da prevare državu, a i sve nas. Mi smo za pravnu državu i zalažemo se da se sve iskontroliše do najsitnjih detalja. Da se svaki počinilac takvih zloupotreba kazni, bez obzira o kome se radi“, objašnjava Kleut.
„U zakonu stoji da oni koji daju neistinite podatke mogu da budu izbrisani iz trezora, da mogu da uđu u pasivan status tri godine i da ne mogu da konkurišu ni za kakve podsticaje. Ako je bilo takvih prevara onda svi treba da snose posledice. I da se ispita kako je taj neko mogao da izvrši prenamenu zemljišta, na osnovu čega i ko mu je dao dozvolu“, kaže ovaj poljoprivredni proizvođač.
Sistem treba urediti tako da se jasno zna ko, za šta i koliko novca dobija na ime podsticaja
I stručnjaci kažu da im podatak od 500.000 hektara lažnih oranica za koje su tražene subvencije deluje mnogo i da to svakako zaslužuje detaljnu kontrolu.
„Ja sam se neprijatno iznenadio kada sam čuo da je pola miliona hektara lažno prijavljeno za subvencije. Nekako mi to mnogo izgleda. Koliko će to biti tačno i da li je to do kraja verodostojan podatak, verujem da će nadležne službe proveriti i dati odgovor. Da vi prijavite ratarski usev na šumi to je potpuno nedopustivo. Međutim, odmah moram da kažem da ne treba sve poljoprivrednike posmatrati kroz prizmu tih neodgovornih proizvođača koji su prijavili te podatke“, kaže Žarko Galetin, agroekonomski analitičar.
„S druge strane ohrabruje činjenica da je ovo otkrivanje rezultat dobre primene IT tehnologije, e-agrara, digitalizacije naše poljoprivrede, gde vidimo da je monitornig mnogo bolji i kvalitetniji. Više ne možemo da lutamo ne samo u pogledu malverzacija, već i u pogledu tačnosti i ažurnosti katastra, knjige polja, Registra poljoprivrednih gazdinstava. To pruža dobre perspektive da se i agrarna politika vodi mnogo kvalitetnije, bolje i sa preciznijim podacima gde taj novac ide, kome ide i da li ide na prave adrese“, objašnajva.
Poslednjih godina u sistemu poljoprivrede se uočava poroznost, ali je dobra stvar što iz države stižu najave da to želi da ispravi i da je odlučna da se obračuna sa prevarantima kojima je jedini cilj da oštete budžet i na taj način dođu do lake zarade.
Više o ovoj temi čitajte ovde.
.gif)
.gif)
