Poljoprivrednici u Srbiji su nezadovoljni otkupnom cenom pšenice, za koju se govori da bi trebalo da bude manja od 15 dinara za kilogram. Zbog toga su bili čak i spremni da počnu proteste i to pred samu žetvu. U petak je, međutim, održan sastanak predstavnika nekoliko asocijacija i udruženja poljoprivrednika iz Vojvodine i ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića. Sastanku je prisustvovao i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević. Tom prilikom obećano je da će država preko Direkcije za robne rezerve intervenisati. Deo roda pšenice biće otkupljen po ceni od 18 dinara za kilogram. Protest je za sada odložen, a poljoprivrednici čekaju da vide koja količina pšenice će biti otkupljena na ovaj način.
Poljoprivrednici iz Banata su do sada nekoliko puta tražili sastanak sa resornim ministrom i pokrajinskim sekretarom kako bi im skrenuli pažnju na probleme koje imaju. Konačno, u petak su za isti sto seli predstavnici nekoliko asocijacija i udruženja poljoprivrednika iz Vojvodine i ministar. Sa njima je bio i pokrajinski sekretar. Razgovaralo se o aktuelnoj situaciji u oblasti poljoprivrede. Teme su bile sistemsko rešavanje tržišnih pitanja u poljoprivredi, kao i pitanja vezana za status poljoprivrednih proizvođača.
Robne rezerve će otkupiti deo roda pšenice po ceni od 18 dinara za kilogram
Na sastanku je bilo reči o strateškim stvarima u poljoprivredi. Pre svega, o poljoprivrednom zemljištu i načinu na koji država upravlja poljoprivrednim zemljištem. O penzijskom i invalidskom osiguranju, kao i o otkupnoj ceni pšenice. Zbog čega su proizvođači bili spremni da počnu proteste pred samu žetvu.
„Tržište je to koje formira cenu, ali će država pomoći svojim alatima. Ministarstvo je već predložilo Direkciji za robne rezerve da primeni interventni otkup pšenice po ceni od 18 dinara za kilogram. Nadam se da će u narednim danima sve to biti u proceduri i da će biti otkupljena interventna količina pšenice, kako bi se regulisalo tržište i izostalo eventualno pravljenje monopola. U toku današnjeg dana sa Direkcijom za robne rezerve biće dogovorena količina za otkup. Otkupna mesta će biti maksimalno disperzovana u zavisnosti od broja ovlašćenih skladištara. Sve to da se ne bi dogodilo da neko iz Banata dobije otkupno mesto u Ćupriji “, rekao je Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine.
“Ministarstvo vodi aktivnu komunikaciju sa Komisijom za zaštitu prava konkurencije, a država će iskoristiti sve alate koji joj stoje na raspolaganju za rešavanje ovakvih i sličnih pitanja. Ista strategija će važiti i kada je reč o strateškom proizvodu – malini. Jer Srbija ima nekoliko proizvoda važnih za funkcionisanje naše države”, dodao je ministar.
Otkup pšenice po kvalitetu od naredne godine
Iako se već godinama priča o tome da će se otkup pšenice vršiti prema kvalitetu, to se ni ove sezone neće dogoditi.
„Ove godine još neće biti razvrstavanja pšenice prema njenom kvalitetu. Pravilnik o razvrstavanju trebalo bi da stupi na snagu od 1. januara 2018. godine, što će znatno promeniti stanje na tržištu kada je reč o ovom poljoprivrednom proizvodu”, kaže Nedimović.
Ministar poljoprivrede ističe da je Zakon za regulisanje tržišta poljoprivrednih proizvoda pripremljen. Kada bude usvojen na sistemski način, trebalo bi da budu rešena pitanja u toj oblasti.
Stranci neće moći da kupuju zemlju u Srbiji
Kada je reč o prodaji zemlje strancima, resorni ministar je izneo stav da postoji apsolutno protivljenje liberalizaciji tržišta poljoprivrednog zemljišta Srbije. I to na isti način kako su to uradile druge zemlje koje su ušle u EU.
“Ono što nas čeka, jeste reforma postupanja s poljoprivrednim zemljištem. I to kako u pogledu njegovog kvaliteta, tako u pogledu upravljanja poljoprivrednim zemljištem. Isto tako i u pogledu ukrupnjavanja poljoprivrednog zemljišta. Bez tih stvari i velikih infrastrukturnih projekata u oblasti navodnjavanja nema napretka. Uz to, bitni su i zakonska regulativa i prateći propisi, koji će uz ove zahteve dati jedan dobar okvir”, naglašava ministar poljoprivrede.
„Ono što ohrabruje jeste činjenica da je ministar najavio da će Direkcija za robne rezerve izaći sa nešto većom cenom u odnosu na ovu najavljivanu otkupnu cenu na tržištu. To bi trebalo da utiče i na povećanje cene pšenice u narednom periodu“, naveo je pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević.
“Na sastanku je otvoreno više tema koje zapravo predstavljaju probleme iz dužeg, prethodnog vremenskog perioda. Pokrajinska i republička vlast spremne su da se uhvate u koštac sa svim ovim problemima”, dodao je Radojević.
Ratari, za sada, odustali od protesta
Sastanku u Pokrajinskoj vladi prisustvovali su predstavnici Asocijacije poljoprivrednika, Saveza udruženja poljoprivrednika Banata i Saveza agrarnih udruženja Vojvodine. Nakon obećanja o interventom otkupu pšenice, proizvođači su odustali od najavljenog protesta. Bar dok ne vide kako će se u narednom periodu cena pšenice kretati.
“Ostvarivanje ovakve vrste dijaloga izuzetno je značajno. Poljoprivrednici daju punu podršku intervencijama robnih rezervi što se tiče podizanja cene pšenice. Proizvođačka cena pšenice za ovu godinu je 22 dinara za kilogram. Nadamo se da će resorno ministarstvo uspeti da pokrene tržište i da će proizvođači moći makar da pokriju troškove proizvodnje. Minimum za to je da država otkupi 200000 tona pšenice. To je 10 posto od ukupno očekivanog roda. Jedino tada bi ta interventna cena mogla da ima uticaja na cenu na tržištu. Videćemo šta će biti. Sada je sve na nivou obećanja”, kaže Dragan Kleut, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.
“Dobro je da postoji podrška u Ministarstvu poljoprivrede i zalaganje da se sistemski reše pitanja u poljoprivredi i unapredi položaj poljoprivrednih proizvođača, kao i da se donošenjem Zakona o poljoprivrednom zemljištu stane na put monopolu u toj oblasti. Mi smo ukazali i na monopolističko ponašanje otkupljivača. Oni međusobno trguju i na taj način obaraju cene upravo pred žetvu. Uvek govore o neverovatnim, rekordnim tržišnim viškovima od prošle godine u svetu. A to nije tačno. Otkupna cena pšenice u zemljama u okruženju je od 18 do 20 dinara. Samo je u Srbiji manja od 15 dinara”, dodaje Kleut.
Poljoprivredni proizvođači imali mnogo pitanja za ministra i pokrajinskog sekretara
Poljoprivrdnici su na sastanku postavili pitanje i o Antimonopolističkoj komisiji koja je osnovana, a koja se nije obratila ni jednom od kada je osnovana.
“Ministar nije imao odgovor na to pitanje. Ukazali smo i na to da su izvoznici ujedno i glavni uvoznici repromaterijala. Oni poljoprivrednike zadužuju isključivo u evrima. I oni su ti koji su ukinuli robnu razmenu, da im se vraća u robi. Pitali smo i za ovo što država hoće da da državno zemljište investitorima na dugoročan zakup od 30 godina. Ministar je obećao da se investitorima neće dati više od 3 posto ukupnog poljoprivrednog državnog zemljišta. Kada je reč o vraćanju subvencija na nivo od pre nekoliko godina, kada su one bile 12000 dinara po hektaru, ministar nam je rekao da toga neće biti. Ipak, razmišlja se da se od naredne proizvodne godine uvede regres za gorivo”, objašnjava Kleut.
Poljoprivrednici iz Zrenjanina imali sastanak i sa gradonačelnikom
Nakon sastanka u Pokrajinskoj vladi, ratari iz Zrenjanina su nakon više zahteva, danas konačno imali sastanak i sa gradonačelnikom. Prvi čovek grada obaćao im je podršku grada u radu.
“Sastanak sa gradonačelnikom je trajao više od sat i po. Bilo nas je 10-12 poljoprivrednika. Predstavnici ratara iz Zrenjanina, Stajićeva, Botoša, Čente. Mi smo izneli sve probleme sa kojima se susrećemo. Sve ono što je u petak predočeno ministru i pokrajinskom sekretaru za poljoprivredu. Rekli smo i da smo planirali proteste zbog niske otkupne cene pšenice, ali da smo ga odložili dok ne vidimo koliko će pšenice otkupiti robne rezerve. Pitali smo ga i o gradskom budžetu za poljoprivredu i o subvencijama. Da li može od tog budžeta da odvoji sredstva da pomogne i ratarima? Tražili smo i da budemo u komisijama koje se tiču poljoprivrede i kada je reč o licitaciji državne zemlje i o trošenju novca za poljoprivredu. Tražili smo da se rade atarski putevi. Pitali smo i o investitorima koji žele da uzmu državnu zemlju na dugi rok u zakup”, kaže Stevan Radovančev, predsednik Udruženja poljoprivednika Zrenjanina.
“Gradonačelnik nas je sve saslušao. Rekao je da će nam u svemu, a što se tiče opštine, pomoći. Tražili smo i da se sredi katastar zbog zadruga. Mnogih ugovora nema, a katastar baš loše vodi evidenciju. Obećao je i da će se o tom problemu pobrinuti. Tražili smo da se smanji porez na imovinu za poljoprivredno zemljište. Budžet za sledeću godinu će se raditi u oktobru, pa bi tada o tome trebali da pričamo”, objašnjava Radovančev.
Prema prvim procenama pšenice će biti dovoljno za srpske prilike. Čak će oko milion tona ostati i za izvoz.
.gif)
.gif)
