Dan polja strnih žita: Pšenica za sada obećava bolji prinos nego lane

U organizaciji Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin, na oglednom polju kod Zlatice održan je tradicionalni Dan polja strnih žita. Ovo je prilika da se sretnu proizvođači i struka i da se sazna sve o postojećim, ali i novim sortama koje se pojavljuju na našem tržištu. I ratari i stručnjaci su optimistični kada je reč o prinosu hlebnog zrna ove godine, jer za sada pšenica obećava bolji rod nego u prethodnih nekoliko godina.

Iako je do žetve ostalo nešto više od tri nedelje ratari su uoči ovog značajnog posla optimisti.

„Za prinos je još rano pričati. Pšenica ne izgleda loše, ali videćmo do kraja šta će biti. Prskali smo je tri puta. Protiv leme u klasanju i u cvetanju“, kaže Miloš Virdžina iz Sutjeske.

„Ulaganja su bila velika, a pšenica je trenutno u dobrom stanju. Očekujem prinos oko 6 tona po hektaru, što je više od proseka. Ipak, treba sačekati žetvu, za koju verujem da će krenuti krajem juna“, objašnjava Nebojša Petkanić iz Elemira.

„Ja sam prezadovoljan mojom pšenicom. Usev odlično izgleda i obećava dobru žetvu, ali videćemo šta će biti. Polovinu roda ću morati svakako odmah da prodam da se razdužim, a drugu polovinu ću čuvati“, kaže Milorad Klincov iz Srpske Crnje.

I stručnjaci veruju da će traktori brzo krenuti u njive.

“Ova proizvodna godina je specifična kao i svaka u poljoprivredi, jer je proizvodnja pod otvorenim nebom i zavisimo od mikroklimatskih i klimatskih uslova koje imamo na našem terenu. Sama proizvodnja strnih žita za sada teče kako treba i očekujemo da će prvi otkosi ječma pasti već za dve nedelje. Naravno, to sve zavisi od vremenih uslova. Visoke temperature, sa izraženim noćnim visokim temperaturama mogu da dovedu do bržeg sazrevanja, što će značiti da će za 10 do 14 dana prvi otkosi već pasti”, kaže Kristina Salapura, direktorka Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

Površine pod strnim žitom u Srednjem Banatu jednake su svake godine i prostiru se na oko pedeset hiljada hektara.

“Mi na oglednom polju od 25 hektara pokazujemo sortiment različitih semenskih kuća, ukupno 69 sorti, od toga je 55 pod pšenicom”, dodaje.

Tokom 2025. dominantne bolesti na strnim žitima su bile one koje akcentiraju ka gornjim spratovima, ka listovima samom sastavičaru i dva lista ispod njega. To su mrežasta pegavost i siva pegavost.

„Proizvođači su ove godine preduzeli dva fungicidna tretmana, a mi uvek apelujemo da budu dve kombinacije aktivnih materija u cilju celishodne zaštite. Kada je reč o insektima problem su pravile žitne pijavice u nekoliko navrata. Njena ekspanzija je sprečena većim padavinama tokom maja“, objašnjava Snežana Parađenović iz Prognozno-izveštajne službe RC Zrenjanin.

„Sada na više lokaliteta imamo prisustvo lisnih vaši koje su pozicionirane na samim klasovima. Sugerisali smo proizvođačima koji su sejali pšenicu u ranijim rokovima setve da ne preduzimaju ništa, jer dolazi do sazrevanja biljaka i sušenja. Proizvođači koji su kasnije sejali i gde se pšenica nalazi u fazi mlečne zrelosti treba da pregledaju parcele da li su vaši prisutne“, dodaje naša sagovornica.

Pšenica jesenas nije imala idelane uslove za početni razvoj.

„U poređenju sa prošlom godinom ovogodišnja pšenica mnogo više obećava. Ona možda nije imala uslove za rast u početku dobre, ali zato za sada jako dobro izgleda. To je dokaz da je proizvodna godina duga i da se vremenski uslovi menjaju. Tokom zime nije bilo toliko padavina, ali se situacija popravila u martu, aprilu i maju i to je doprinoelo da usevi izgledaju dobro“, kaže Zorica Rajačić iz PSS Zrenjanin.

Poljoprivrednici, navodi, dosta ulažu u proizvodnju pšenice.

„Svesni su da ne mogu da nešto ušetede. Jedino na čemu još štede to je na semenu. I dalje se mahom koristi seme iz sopstvene proizvodnje. Ali, kada su u pitanju đubrenje, prihrana i zaštita useva ulaže se značajno više nego ranije“, dodaje.

Iako je trenutno jako teško procenti koliki će biti ukupni rod u Srednjem Banatu, evidentno je da će biti veći nego poslednjih nekoliko godina.

„Za naš region je već godinama karakteristično da su varijacije velike ne samo od atara do atara, već od parcele do parcele. I tu će biti odstupanja i po nekoliko tona. To zavisi od primenjene agrotehnike, ali i padavina“, kaže Rajačić.

„Dan polja je prilika za razmenu iskustava i da proizvođači vide nove sorte. Mi uvek u ogledu imamo sorte koje su se prvi put pojavile, koje su registrovane i mnogi žele da vide kako se te sorte pokazuju kod nas da bi znali da li da se za njih odluče u svojoj proizvodnji“, objašnjava.

Savetodavci PSS Zrenjanin imaju stalne edukacije o savremenim tehnologijama, upotrebi dronova i GPS uređaja na traktorima.

„Kroz zimske škole, radionice i predavanja vršimo dalju edukaciju poljoprivrednih proizvođača. Oni su za to vrlo zainteresovani, pogotovo što imaju mogućnost da na raznim konkursima pri Pokrajinskom sekretarijatu i ministarstvu, konkurišu za sredstva i na taj način obezbede sebi neki savremen uređaj”, kaže Kristina Salapura.

“Do sada, što se tiče Pokrajinskog sekretarijata potvrdu je tražilo 200 lica. Pozamašan je broj prijava koje su prošle kroz Poljoprivrednu stručnu službu. Oni su u obavezi da dostave potvrdu da li sarađuju sa nama ili ne, to nosi određeni broj bodova. Iz godine u godinu broj poljoprivrednih proizvođača koji kunkurišu za pokrajinske konkurse se povećava. Mi smo i dalje tehnička podrška poljoprivrednim proizvođačima i tu smo za sva pitanja i za sve što kroz E-Agrar može da se uradi”, navodi i dodaje da je E-Agrar uveo red u evidenciju.

“Sada se jasno vidi koje parcele su kod koga na gazdinstvu. Parcele ne mogu da se ponavljaju i da se na nađu na dva gazdinstva. Mi smo počeli treću godinu rada na ovome i treba da prođe još vremena kako bi sve došlo na svoje mesto i počelo da funkcioniše 100 posto”, zaključuje Slapura.