Od setve do trenutne faze razvoja pšenice vreme nije pogodovalo ovoj poljoprivrednoj kulturi. Kasno nicanje, nejednak razvoj, obilne padavine tokom maja dovele su do pojave bolesti na hlebnom zrnu. Dan polja strnih žita, održan na oglednim parcelama Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin, bio je prilika da poljoprivrednici i stručnjaci razmene iskustva. Proizvođači procenjuju da će rod pšenice biti manji u proseku od 10 do 30 posto.
Tokom jeseni pšenica najpre nije imala dovoljno vlage za nicanje.
„Zatim su ograničavajući faktor razvoja pšenice postale niske temperature, pa smo jesenas imali samo 20-30 posto ponikle pšenice. Pšenica je na najvećem delu površina ponikla u januaru. Onda je usledila i nešto kasnija prihrana useva. Kada smo se ponadali da je sve krenulo na bolje, krenule su i obilne padavine sa vetrovima i udarima grada. Vlaga i temperature su bile ključni faktor u cvetanju pšenice i u infekciji koja je nastala. Pre svega, reč je o fuzariji koja zahvata klas. Sada imamo dosta oštećenih zrna pšenice, šturih, nenalivenih. Te pšenice će imati manju hektolitarsku masu, slabiji kvalitet. I to će se generalno odraziti na lošiji tehnološki kvalitet zrna“, kaže Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe.
Početak žetve pšenice zavisiće od temperatura koje budemo imali u narednom periodu
„Sada će temperature biti odlučujući faktor koji će odrediti kada će početi žetva pšenice. Ove temperature od 30 i više stepeni ne pogoduju razvoju pšenice. Dosta ubrzano sve to teče. Ubrzaće se i nalivanje zrna i sazrevanje. Bilo bi dobro da su temperature između 20 i 25 stepeni. Rod će biti veoma neujednačen. Mi smo još tokom zime pričali o samnjenju prinosa od oko 30 posto, pod uslovom da dalji period bude povoljan za razvoj biljaka. S obzirom da dalji period nije toliko povoljan prinos će biti dosta niži od proseka na onim parcelama koje su pretrpele sve štete o kojima smo govorili. Na manjem broju parcela se postići nešto bolji rod“, dodaje naša sagovornica.
Dan polja bio je prilika da se iznesu i veoma nepovoljni podaci kada je reč o uljanoj repici.
„Ostalo je nešto manje od 200 hektara pod uljanom repicom. Ona nije mogla da podnese kasno nicanje i uglavnom su sve površine izmrzle. Negde oko 2.000 hektara je izmrzlo tokom zime odmah nakon nicanja“, objašnjava Rajačić.
Srednji Banat je u maju imao 21 kišni dan
Ni podaci iz prognozno izveštajne službe ne ohrabruju.
„Vizuelnim pregledima ustanovili smo visoku pojavu insekata, prvenstveno cikada. To nije bio slučaj do sada u godinama iza nas. Setva je obavljena u optimalnom roku, mada se sada može diskutovati o tome šta je to optimalni rok. Jer pšenica treba da se seje kada to vreme dozvoli, kada je zemljište vlažno. S obzirom na to da smo prošle godine imali suvo leto tako je i setva bila obavljena u sušnim uslovima. Pojava velikog broja insekata za posledicu ima visok nivo virusa na pšenicama, koji do sada nije bio uobičajen. Cikade su prenele virus patuljavosti pšenice. Dobar deo površina je i presejan zbog pojave ovog virusa. Na ovo ukazujemo i zbog naredne setve i agrotehnike koja će morati da se preduzme. U pitanju je jedan insekticiodni tretman. Mi sada imamo mediteranske zime i dugo vremena insekti ostaju tu, hrane se i prenose infekcije“, kaže Snežana Parađenović iz Prognozno izveštajne službe Zrenjanin.
„Tokom čitvog proleća pšenice su sporo i neujednačeno napredovale upravo zbog suše. Nismo imali intenzitet pojave bolesti lista. U maju smo imali 21 kišni dan i oko 54 litara padavina. Od aprila do juna imamo 217 litara padavina, što je trećina ukupnog godišnjeg proseka. To je dovelo do toga da imamo fuzariozu na klasu u manjem ili većem obimu, bez obzira da li su tretmani rađeni ili ne. Imali smo i napade muva, stenica, prisutne su i saprofite. To su te čađavice na klasovima“, precizira naša sagovornica.
Dan polja strnih žita okupio je na jednom mestu proizvođače i stručnjake
Dan polja uvek je prilika da se ugoste proizvođači, ali i sturčnjaci iz instituta, sa fakulteta ili drugih stručni službi.
„Imamo jednu kontroverznu godinu kada je reč o vremenskim uslovma koja je pratila proizvodnju pšenice. Proizvođači nas zovu i prijavljuju fuzariozu. To je infekcija koja se dogodila u toku cvetanja. Što se tiče prinosa, moram da se ogradim, jer pričam samo na osnovu uzorkovanja koje smo radili na Rimskim šančevima. U poređenju sa prošlom godinom broj zrna u klasu je manji od 5 do 10 posto. Međutim, mene je malo iznenadio broj klasova koji smo imali. Ali, to je samo na ovom oglednom polju. Na terenu je stituacija drugačija. Ređi je broj klasova sa manjim brojem zrna. Uz fuzarijum, sigurno će prinosi biti manji. Koliko to je teško reći, dok ne padnu prvi otkosi“, kaže dr Vladimir Aćin sa Instituta za ratarstvo i povrtastvo iz Odeljenja za strna žita.
„Situacija na poljima severnog Banata je različita, s obzirom na to kakavu smo godinu imali sa pšenicom. Od nicanja, tokom januara ispod snega do kiše u količini od 210 litara tokom maja i izuzetno hladnog vremena. Fenofaze su prošle malo brže. Sada je situacija lošija nego što je bila proletos, ali i dalje ostaje ono što smo tvrdili da će prinos biti manji 10-30 posto u odnosu na neki prosek. Strna žita su posejana na 24.000 hektara u opštinama Kikinda i Novi Kneževac“, objašnjava Aleksandar Pap iz Poljoprivredne stručne službe Kikinda.
Proizođači sa neizvesnošću čekaju prve otkose
Većina poljoprivrednika koja je došla na dan polja kaže da nisu zadovoljni stanjem pšenice na njivama.
„Na mojim njivama stanje je nikakvo. Ima puno bolesti na pšenici. U svakom kalsu ima oštećenih zrna. Bar dva, tri. Prinos će biti manji bar 20-30 posto. Pitanje je da li ću imati prinos pšenice 2,5 tone po jutru. Prskali smo čak i tri puta pšenicu, ali to nije dalo efekta. Isto stanje je i na parcelama koje su prskane i na onim koje nisu. S obzirom na stanje na njivama pšenica bi trebalo da ima cenu od najmanje 22 dinara. Sve ispod toga znači će minus. Obrađujem 90 jutara zemlje. Na 50 sejem kukuruz, a na po 20 pšenicu i suncokret. Pšenicu neću čuvati, moraću da je prodam jer su to prve pare koje dolaze nama poljoprivrednicima. Za sada niko ništa ne govori o ceni pšenice“, kaže Nenad Grujin, poljoprivrednik iz Botoša.
O ceni pšenice se još ništa ne zna
„Sin i ja obrađujemo 200 jutara. Sejemo pšenicu, ječam, kukuruz i suncokret. Ječam je bolje podneo ovo loše vreme i on je u solidnom stanju. Bila je neka komisija koja je procenjivala štetu od grada. Oni kažu, ali ja ne očekujem to, da će rod biti oko 4 tone po jutru. Ja očekujem 3,5 tone“, objašnjava Stevica Petrić, poljoprivrednik iz Botoša.
„S druge strane pšenica je u katastrofalnom stanju. Iz dana u dan sve je gore i gore. Pojavile su se bolesti. U maju smo imali preko 200 litara kiše. Tokom proleća smo radili dva tretmana, neki dan smo i treći, ali džabe. Visoke temperature nikako ne pogoduju pšenici. Imali smo i pojavu grada koji je dodatno oštetio pšenicu. Ja mislim da rod neće biti više od 2 tone po jutru. Što se tiče cene to je jako diskutabilno pitanje gledajući kakav će biti rod. S obzirom na to koliko će rod biti nizak, odgovarajuća cena teško da će se postići. Kada bi ostala ova, koja je trenutno na berzi bili bismo zadovoljni. To je 23 dinara po kilogramu plus PDV. Dok mi odvojimo naša ulaganja, ništa neće ostati. Mislim da nećemo ni troškove pokriti“, dodaje naš sagovornik.
Dan polja potvrdio da se prinosi pšenice razlikuju od parcele do parcele
Ima, međutim, i proizvođača koji kažu da će za njih ova godina biti na nivou prosečnih.
„Radim 50 hektara. Sejem pšenicu, kukuruz i suncokret. Kod mene je žito u dobrom stanju. Mislim da će biti prosečna godina. Kiša je pomogla da pšenica nadoknadi ono što nije imala tokom jeseni. Očekujem prinos oko 5 tona po hektaru. Ove visoke temperature u toku nalivnja zrna pšenice nisu dobre. Takođe, je važno da ovaj period ne potraje dugo. Ima bolesti zbog puno vlage. Ko nije na vreme odradio zaštitu taj će imati problema. Ljudi su se često prevarili u proceni u kojoj je fazi pšenica, jer se ona nije jednako razvijala. Zato je i zaštita kasnije rađena i nije dala očekivane efekte. Takođe, jako je bilo važno odraditi tretmane insekticidima. Jer su i insekti naneli dosta štete“, objašnjava Roman Kadarjan, poljoprivrednik iz Ečke.
„Ja sam svakodnevno išao na njive. Mnogi su mi se smejali što to radim. Ali, ova godina je bila takva da je obilazak pracela morao da se radi svakog dana. Neke stvari su se iz dana u dan drastično menjale. U odnosu na zaštitu koju sam radio prethodnih godina sada sam dodao još jedan tretman protiv insekata i to u fazi nalivanja zrna“, precizira naš sagovornik.
Dan polja strnih žita održan je na oglednim parcelama Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin kod Zlatice. Inače, procena je da je u Srednjem Banatu pšenicom posejano oko 55.000 hektara. Ostale jesenje kulture zauzimaju daleko manje površine.
.gif)
.gif)
