I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Poljoprivreda

Cena setve pšenice slična prošlogodišnjoj

Za razliku od prošle godine kada je dobar deo proizvođača pšenicu sejao dosta nakon optimalnog roka, čak i u novembru, ove godine su mnogi hlebno zrno sejali i pre optimalnog roka. Najveće probleme proizvođačima je zadavao nedostatak vlage, kako prilikom pripreme zemlje za setvu, tako i tokom setve. Manjak vlage u zemljištu uslovio je i da posejana pšenica nejednako niče, što bi kasnije mogao da bude veliki problem. Kada je reč o ceni jesenje setve ona je slična prošlogodišnjoj.

Poljoprivrednik Miroslav Vukov iz Zrenjanina pšenicom je posejao trećinu zemlje koju ima. Zbog poštovanja plodoreda, on svake godine seje iste površine pšenicom, kukuruzom i suncokretom. Tako će raditi i ove proizvodne godine.

“Što se tiče kalkulacije, seme i đubrivo su možda i jeftiniji nego prošle godine, ali gorivo je skupo. Ono je skuplje nego prošle jeseni. Tako da, kada se sve sabere, cena setve je ista, možda čak i nešto viša nego prošle godine. Moji prosečni torškovi po hektaru su oko 110000 dinara. Ali, ja ne pravim posebnu računicu za svaku kulturu pojedinačno, nego su to prosečni troškovi. Znači za pšenicu, kukuruz i suncokret zajedno. Nisam izvukao koliko me košta pšenica, ali troškovi su približno isti”, kaže Miroslav Vukov, poljoprivrednik.

Miroslav Vukov

Pšenica posejana i pre optimalnog roka

Miroslav je setvu završio i pre optimalnog roka koji traje od 5. do 25. oktobra.

“Setvu sam završio do 5. oktobra. Zemlju sam pripremio tanjiračom, bez oranja. Tanjirača je radila na petnaestak centimetara, a setva je bila na dubini od 3 do 5 centimetra. Što se tiče semena, bilo je nešto malo i kupovnog. Više sam sejao svoje žito što, kažu pšenica “sa tavana”. Razlog je što je to seme jeftinije. Praksa je pokazala da skoro i nema razlike u prinosu i kvalitetu između pšenice od kupovnog i ostavljenog semena. Ako je seme dobro tretirano fungicidima, onda nema problema”, objašnjava naš sagovornik.

“Nakon setve radio sam i valjanje. Imam specijalni valjak od gume. Nicanje je počelo, ali samo tamo gde je bilo vlage. Međutim, ono je neujednačeno, pa je to malo zabrinjavajuće ove godine. Vlaga nije jednako raspoređena po zemljištu, pa su neke oaze već nikle, a neke još nisu ni proklijale. Parcele redovno obilazim, pa videćemo šta će biti. Trebalo bi da padne jedna dobra kiša da se vlaga ujednači i da pšenica nikne”, dodaje Miroslav.

Za setvu pšenice potrebno više od 60000 dinara po hektaru, bez arende

Sličnu računicu ima i Stevan Radovančev, predsednik Udruženja poljoprivrednika Zrenjanin.

“Tarupanje, tanjiranje, bacanje veštačkog đubriva, setva, valjanje – minimum-minimuma spremanje njive u jesen posle kukuruza košta oko 20000 dinara. Onda imamo dve prihrane koje treba da se rade u zimu. Prva je urea, a druga AN. Imamo i dva prskanja protiv trave, što je još 13000 dinara. Kombajniranje i prevoz koštaju dodatnih 1900 dinara po lancu. Znači jesenji i prolećni ulog i sama vršidba koštaju 34900 po lancu. Po hektaru, to je skoro dvostruko više. I to je cena za one koji imaju svoju zemlju. Oni koji uzimaju zemlju u zakup na to treba da dodaju i cenu rentanja, što je u proseku još oko 200 evra po hektaru. A neko plaća i veći zakup”, kaže Stevan Radovančev, poljoprivrednik.

Stevan Radovančev

“Da bih uradio žito od momenta ulaska u njivu do momenta kada se pšenica skine treba mi 20 metara žita po jutru, pod uslovom da ne plaćam arendu. Ko plaća arendu treba mu 34 metara pšenice samo da bi pokrio troškove setve. I sve to pod uslovom da nema ni jednog kvara na mašinama i da se ne plaćaju usluge. Ko nema puno zemlje, on verovatno nema svoju mehanizaciju, pa to mora da plati i onda je njemu setva još skuplja. Tim proizvođačima ostaje samo da se mole da bude dobro vreme i da pšenica rekordno rodi da bi eventualno imali neku malu zaradu. Ako se gledaju cene inputa ove i prošle godine, setva u proseku košta slično. Možda je u nekom malom procentu odstupanje na gore. Problem je što je cena pšenice ove godine bila niska”, dodaje naš sagovornik.

I dalje se više seje pšenica “sa tavana” nego originalno seme

I Stevan je ove godine sejao iste površine pšenicom kao i prošle godine.

“Ispoštovao sam plodored, mada mi je ove godine pšenica bolje rodila nego kukuruz. A najbolje sam prošao na repi. Ove sezone neću sejati suncokret. On se uopšte nije isplatio. Što se tiče semena pšenice, ja sam koristio seme “sa tavana”. Originalno seme sam posejao samo na dva lanca da bih imao seme za sledeću godinu. Stručnjaci kažu da ostavljeno seme nije dobro, ali evo unazad ko zna koliko godina većina nas poljoprivrednika to seje, i hvala bogu, nismo imali nikakvih problema. Čak naprotiv. Prinosi su bili bolji nego kod kupovnog semena”, kaže Stevan.

Proizvođači se nadaju kiši

Proizvođači svakodnevno gledaju u nebo i očekuju da padne što više kiše.

“Njive smo uspeli da pripremimo i da posejemo pšenicu u optimalnom, pa čak i pre optimalnog roka, ali ako ne bude kiše žali bože što smo to radili. Jer ništa neće nići. Zemlja je jako suva. Kada sam valjao, traktor je “skakao” kao da idem po kaldrmi. Evo ja sada orem zemlju, nikada se nije desilo da se iza oranja zemlja praši. Dosta teško to ide. Obično je zemlja posle oranja lepa crna, vlažna. Sada je sačuvaj bože”, dodaje naš sagovornik.

Budući da nema mnogo svoje zemlje, Radoslav Čalija kaže da mu ove godine deluje da je setva skuplja nego prošle godine.

“Pšenica je na mojim njivama posejana. To je ove godine samo na nekoliko hektara. Nemam puno svoje zemlje. Uzimam zemlju u zakup. Državnu sam dobio, ali ne mogu da uđem u te parcele još. A i one su male. Deluje mi da je ove godine sve skuplje što se tiče setve. Primenio sam punu agrotehniku. Zemlju sam dobro pripremio, ali je suša učinila svoje. Videćemo šta će biti. Seme sam morao da kupim, jer nisam imao dovoljno svoje pšenice ove godine da ostavim i za seme, a pšenicu menjam za stočno brašno. Ja držim krave i bavim se proizvodnjom mleka, nisam ratar”, kaže Radoslav Čalija, stočar.

Radoslav Čalija

Svake godine se pšenica u Srednjem Banatu poseje na površini između 40000 i 50000 hektara. I dok je prošle godine ova kultura bila manje zastupljena na njivama, ove sezone će, prema najavama proizvođača kažu stručnjaci, najverovatnije biti posejana na 50000 hektara, a možda i malo više.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
  • Park sala Zrenjanin
Na vrh