Stočarstvo u Srbiji je u sve težoj situaciji. Krupne stoke je iz godine u godinu sve manje. U periodu od decembra 2020. do decembra 2021. broj goveda je smanjen za 3 posto, svinja za 3,9, a koza za 3,6 procenata. O problemima sa kojima se suočavaju uzgajivači svinja u srednjem Banatu, kao i merama koje bi trebalo preduzeti da se ovaj sektor oporavi razgovarali smo sa Gordanom Aćimac iz PSS Zrenjanin.
Stočari već godinama ukazuju na izuzetnuo težak položaj u kojem se nalaze. Poskupljenje žitarica, stočne hrane, nafte, mineralnog đubriva dodatno im komplikuje situaciju. Zbog svega toga mnogi odustaju od ove proizvodnje. U poslednjih 10 godina broj goveda smanjen je za više od 5 posto, svinja za 6,5, a koza za 6,7 procenata. Poljoprivredna stručna služba Zrenjanin prati gazdinstva koja se bave selekcijom svinja. Podaci pokazuju da se broj ovih grla u našem regionu drastično smanjio.
„Pre godinu dana nestala je farma svinja u Farkaždinu koja je imala preko 1.000 krmača. Ako to pogledamo samo u opštini Zrenjanin to je smanjenje priplodnih grla za 90 posto, a na ceo okrug srednjeg Banata to je 50 procenata. Sem ove farme ostali proizvodjači su ostali na otprilike istom broju krmača, jer su ograničeni kapacitetom svojih objekata. Pod našom kontrolom u opštini Zrenjanin imamo 7 proizvođača kvalitetnih priplodnih grla sa oko 130 krmača. To su ljudi koji se bave selekcijom, ali pouzdano znam da je i broj svinja daleko manji nego ranijih godina i da samo poneka gazdinstva imaju par svinja za svoje potrebe. Mislim da su još ranijih godina odustali mnogi koji su se bavili samo tovom svinja“, kaže Gordana Aćimac iz PSS Zrenjanin.
Muke uzgajivača svinja
Koji su najveći problemi uzgajivača svinja u Zrenjaninu?
Problemi su, mislim, isti za celu Srbiju. Proizvodnja svinja je jako dinamična, ima karakter industrijske proizvodnje, a tehnologija i genetika su uznapredovale. U svetu se smatra da objekti, oprema i tehnologija proizvodnje zastarevaju na svakih 5 godina. To naši proizvođači ne mogu da isprate. Uglavnom se individualni proizvođači opredeljuju za uzgoj kvalitetnog priplodnog podmlatka i proizvodnju prasadi za dalji tov, jer su ograničeni kapacitetom. Prošla godina je bila izuzetno teška jer su zbog Covid 19 stale sve manifestacije. Smanjena je tražnja, jer su smanjeni bili i turizam, svadbe, slave… Nije bilo prodaje, pa su neki su morali da povećavaju objekte i tove grla. Zatekao ih je raskorak u ceni hrane i žive vage svinja.
U ostalim segmentima stočarstva, govedarstvu i ovčarstvu, proizvođači su godinu iskoristili da povećeju i podmlade stado sa svim tim grlima koja nisu prodali zato što se radi o proizvodnji u čistoj rasi. U uzgoju svinja tehnologija ne može da ispravi jer se trorasni melezi ostavljaju za tov, a ne za priplod.
Visoke cene hrane, goriva, nestabilno tržište i velike fluktuacije u ceni svinja dovode ovu proizvodnju pod visok stepen rizika. Ovde su brzi obrti stada i zato se često i dešava da proizvodjači usled neisplativosti proizvodnje odjednom odustanu od toga i više se ovoj proizvodnji ne vraćaju. Država interveniše na cenu mesa u prodavnicama, a pritom ne vodi računa da klaničari i trgovci imaju zagarantovane cene, a otkupljuju po ceni kako hoće… Krajem prošle godine živu vagu su plaćali 180-190 dinara, a sad 130-140. Pritom cena mesa u prodavnici stoji i skuplja je 4 puta. Uobičajeni paritet bi bio 2-2,5 puta cena hrane za tovljenike. Paritet je 8kg kukuruza za kg žive vage.
Pad broja tovljenika
Koliko na farmama u srednjem Banatu u proseku ima svinja?
Na području srednjeg Banata imamo 22 proizvođača koji se bave matičenjenm svinja i drže od 10-50 kvalitetnih priplodnih krmača. Kod većine je to u proseku oko 20 kvalitetnih krmača. Imamo jednu farmu sa preko 1.200 krmača u Sečnju gde se godišnje isporuči i do 30.000 tovljenika.
Šta bi trebalo preduzeti da se ovaj deo stočarstva u našem regionu oporavi?
Teško je sada reći šta bi trebalo preduzeti, jer su decenije iza nas srušile sistem. Najidelnije bi bilo da se vrate osamdesete godine prošlog veka kada se tačno znalo ko otkupljuje i u kom obimu sa kog terena. Udruživanje proizvođača nije urodilo plodom. Najbolje bi bilo da ta udruženja postoje kao u svetu i da se tačno zna ko i koliko svinja proizvodi i u koju klanicu planski isporučuje. Takođe, u svetu se razdvajaju farme koje proizvode priplodni materijal, a koje samo tove. Čak su i uslovljene brojem svinja po tome koliko imaju svoje zemlje za obradu. Tačnije koliko proizvode žitarica, na prvom mestu kukuruza, jer ako se oslone na kupovinu koncentrata neće dobro proći.
Poboljšan kvalitet svinja
Kakvu pomoć i koje savete uzgajivači svinja najčešće očekuju od Vas?
Ovo je jako kompleksna proizvodnja sa 7 starosnih kategorija i traži veliku stručnost i iskustvo u radu. Mi nudimo savete o selekciji, ishrani, opremi i kompletnoj tehnologiji. Uzgajivači se najčešće javljaju radi subvencija i konkursnih linija za obnovu priplodnog stada ili opreme i mehanizacije, kao i za savete vezano za tehnologiju uzgoja. Ako posmatramo period od 10 godina unazad možemo da kažemo da se odmaklo u kvalitetu svinja. Po 200 grama je sad veći dnevni prirast, dok je procenat mesa veći i do 7% za pojedine rase. Krmače prase i do 5 prasadi više i zalučuju 2-3 praseta više po krmači, što je sve rezultat intenzivnog selekcijskog rada.
Gde je Zrenjanin danas po uzgoju svinja u odnosu na period kada je ova grana stočarstva bila na najvišem nivou u gradu na Begeju i koji je to period?
Najbolji period je bio do 1990. godine gde je svako selo imalo zadrugu koja je otkupljivala svinje za poznatu klanicu – Bek. To su bili kooperanti, a bilo je i zadruga koje su imale svoje farme – Farkaždin, Zlatica, S.Crnja, Mihajlovo…
.gif)
.gif)
.gif)
