Domaće tržište preplavio je beli luk iz Kine. Godinama unazad proizvođači apeluju da se trend prekomernog uvoza ove namirnice u Srbiju zaustavi. Često se mogu čuti i pročitati izjave stručnjaka da je domaći beli luk kvalitetniji i zdraviji od uvoznog. Vođen ovim informacijama Aleksandar Granić, vlasnik PG “Granić” iz Zrenjanina, počeo je pre nekoliko godina da proizvodi beli luk na njivama koje je nasledio od roditelja u žitištanskom ataru.
Iako se za poljoprivredu nikada nije školovao Aleksandar Granić je poslednje četiri godine i te kako vezan za ovu delatnost. Posao iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i zaštite od požara koji obavlja tokom dana i diplomu diplomiranog mašinskog inženjera skoro svako popodne u sezoni menja radom na njivi ili u radionici u kojoj skladišti poljoprivredne mašine i beli luk. U vreme sadnje i vađenja belog luka Aleksandar i njegova porodica su na njivi po čitav vikend, a nekada i radnim danima popodne.
“Ja sam nasledio zemlju koju su radili moji preci, a koju smo kasnije davali u arendu. Hteo sam da tu zemlju iskoristim da i ja nešto počnem da proizvodim i da od toga pokušam da zaradim. Kako smo odlučili da to bude baš beli luk ne znamo ni mi sami. Sasvim slučajno smo došli na tu ideju. Mnogo se priča o tome kako uvozimo velike količine belog luka, a da je istovremeno domaći beli luk mnogo kvalitetniji od uvoznog. Prvo smo posejali prolećni beli luk. Tek druge godine smo posejali jesenji Bosut. Te iste godine smo krenuli i sa proizvodnjom španskog belog luka – Rojo Ajo“, počinje priču Aleksandar Granić koji proizvodi beli luk iz srca Banata.
Aleksandar Granić
„Ovo je porodični posao. Svi smo angažovani. I supruga i ja i naši roditelji, a i deca su sa nama na njivi. Svako radi i daje onoliki doprinos koliki može“, kaže ovaj proizvođač.
Beli luk iz srca Banata za sada zauzima dva jutra
„Beli luk trenutno gajimo na površini od oko dva jutra. Na jednom jutru sadimo prolećni beli luk, a na jednom jesenji i španski. Ove godine smo dosta jesenjeg belog luka prodali „na zeleno“ što se kaže, a ostalo je okačeno da se suši. Španski beli luk je dobar. Daje dobar prinos, aromatičan je, krupnih čenova i bez sredine (Hard neck). Mi smo uspeli da proizvedemo glavicu od 190 grama. On stiže krajem maja, Bosut stiže krajem juna, a u drugoj polovini jula vadimo prolećni beli luk“, dodaje naš sagovornik.
Da bi dostigli proizvodnju belog luka na dva jutra Granići su postepeno povećavali površine pod ovim povrćem.
„Za to nam je trebalo četiri godine. Prvo smo kupili 100 kilograma prolećnog semenskog belog luka koji smo posadili u bašti u Žitištu i Velikoj Gredi gde su kuće naših roditelja. Sledeće godine smo taj luk preneli na njivu u Žitištu. Te godine smo imali dosta grešaka u proizvodnji. I inače, sve što smo naučili o proizvodnji belog luka učili smo kroz svoje greške. Naime, kada smo krenuli da proizvodimo beli luk kasno smo ga posejali i to zato što vremenski uslovi nisu dozvoljavali da ga posejemo u optimalnom roku“, objašnjava Granić.
Početničke greške u proizvodnji belog luka
„Ovaj luk se obično sadi početkom februara. Te godine smo mi u bašti luk posadili na vreme, ali kada smo hteli da izađemo na njivu temperature su se spustile čak do minus 25 stepeni Celzijusa, imali smo veliki sneg i ledenu kišu. Takvo vreme je trajalo skoro do 10. marta, pa smo luk stavili u zemlju tek 16. marta. Znači da je on kasnio sa vegetacijom dobrih mesec dana. A posle su došle suše do desetog maja. Te godine jesmo imali rod, ali je luk bio dosta sitniji nego što bi trebalo. Ipak, zadovoljni smo što smo uspeli bilo šta da proizvodemo s obzirom na to da smo bili početnici u ovom poslu. Moram da kažem da kvalitet nije izostao, samo glavice nisu bile adekvatno krupne“, kaže Granić.
„Ista procedura je bila i sa jesenjim belim lukom. Uzeli smo 100 kilograma semena. To smo posadili u baštama što je značilo proizvodnju semena za njivu za ovu godinu“, dodaje naš sagovornik.
Beli luk je prilično zahtevna biljka
U proizvodnji belog luka ima mnogo posla.
„Beli luk je zahtevan. Taži dosta đubriva i dobru obradu zemlje. Ona mora da bude rastresita da bi se luk sadio. Problem sa travom je uvek zastupljen. Prskanje mora da se odradi u pravom trenutku. I posle svih primenjenih agrotehničkih mera, na kraju uvek ima čupanja korova i okopavanja luka. Beli luk mora nekoliko puta godišnje da se okopa. Ove godine ima dosta njiva sa kojih luk nije ni izvađen, baš iz razloga što je u njima mnogo trave. Od radova ima još i špartanja. Špartač smo napravili sami. Takođe, sami smo napravili i mašinu za raščinjavanje belog luka. Ona nam mnogo pomaže, jer nam skarćuje vreme za pripremu semena“, ističe ovaj proizvođač belog luka iz srca Banata.
„Priprema semena je, takođe, zahtevna. Da bi se posejalo jedno jutro belim lukom potrebno je oko 400-500 kilograma semena. A seme mora da se obradi i pripremi, raščeni i očisti. Beli luk može da se sadi mašinski i ručno. Mi ga sadimo na njivi mašinski, a u bašti ručno. I uvek u bašti bude kvalitetniji i veći. Tu imamo i navodnjavanje, a na njivama je to teško izvodljivo. Planirali smo da navodnjavamo beli luk, ali nam se to ne isplati. Mi smo mali proizvođači, a bušenje bunara je skupo. Zbog plodoreda svake godine moramo da menjamo njivu na kojoj sadimo beli luk, a ne možemo na svakoj parceli da bušimo bunare za zalivanje“, objašnjava naš sagovornik.
Đubrenje i zaštita belog luka
Iako bi korišćenje stajnjaka obogatilo zemlju, za sada Granići beli luk prihranjuju samo veštačkim đubrivom.
„Što se tiče osnovnog đubrenja, i izvršene analize zemljišta, po jutru smo bacili 450 kilograma tri petnaestice i MAP-a kombinovano, a posle smo u dva navrata bacili AN, zbog spiranja azota, jer je bilo mnogo kiše. Trebalo bi zemlju da obogatimo i stajskim đubrivom, ali ono se teže nabavlja. Kada krenu kiše i više temperature beli luk mora da se prska svake dve nedelje fungicidima protiv plamenjače, rđe i truleži. Obično se ide sa tri kombinovana tretmana. Početkom marta, kada kreće nagli porast jesenjeg luka, vrši se i zaštita od insekta, najčešće su to lukova muva i trips. Iako je ove godine bilo jako mnogo kiše, mi smo zaštitu odradili na vreme i nismo imali problema sa bolestima“, objašnjava ovaj proizvođač belog luka.
„Imali smo malo problema sa gradom. Pošto je jedan deo biljka bio oštćen, ona je automatski više snage trošila na obnovu lista, a manje na formiranje glavice. To smo primetili na krajnjem proizvodu u jednom delu zasada“, kaže Granić.
Nakon što se izvadi iz zemlje, beli luk se odlaže na sušenje – sazrevanje.
„Vezujemo ga u buntove i kačimo u šupu koju smo nasledili, ali i malo prepravili za te namene. Beli luk se suši oko mesec dana. Nakon toga odsecaju se brkovi i zelena masa koja se osušila. Tako pripremljen beli luk skladištimo u staroj švapskoj kući do prodaje. I to se pokazalo kao dobar potez. Prolećni beli luk može da stoji do aprila-maja sledeće godine. Jesenji ne može toliko dugo da ostane. Njega bi trebalo da prodamo u naredna 3-4 meseca ili ćemo ga opet saditi tj. iskoristiti kao seme. Svake godine biramo najkurpnije glavice i najkrupnije čenove koje ostavljamo za seme. Bitno je da je glavica zdrava i da čenovi nisu oštećeni“, objašnjava naš sagovornik.
Nakupci uvek obaraju cenu i nikada ne priznaju pravi kvalitet proizvoda
Beli luk Granići obično prodaju nakupcima.
„Kupci do nas dolaze najčešće preko preporuke ili preko oglasa na internetu. Od nedavno imamo i našu fejsbuk stranicu Beli luk iz srca Banata. Ljudi poručuju iz Novog Sada, Beograda, Pirota. Beli luk šaljemo i brzom poštom. Nakupci kupuju onoliko koliko mogu da spakuju u automobil ili kombi sa kojim dođu. Imali smo kupca koji je kupio oko 600 kilograma proletnjeg luka. Toliko mu je stalo u pasata. Problem sa nakupcima je što kakvu god robu da im pokažemo, njima je sitno, ili nije dobro očišćen ili smo ostavili suviše dugačke brkove. Kako god,oni pokušavaju da obore cenu“, priča Granić.
„Standard za beli luk je da se glavica prečnika od 3,5 centimatara i više smatra prvom klasom. Mi smo imali glavice od 7 centimetara, a nakupac je rekao da je to sitno. Srećom, nije nam se desilo da nam neko otkaže kupovinu. Sada već imamo i stalne mušterije. Recimo prošle godine je čovek kupio 200 kilograma prolećnog belog luka od nas, a ove godine je poručio tonu“, ističe naš sagovornik.
Zbog svega ovoga Granići su razmišljali o prodaji na kvantašu, ali ne i o prodaji na malo na pijaci.
„Na kvantašu bismo možda mogli da dobijemo malo višu cenu. Međutim, pošto se to radi noću, a i supruga i ja smo zaposleni u firmama i imamo druge poslove to onda nije izvodljivo. Da nismo zadovoljni i ovako, onda bismo sigurno išli na kvantaš. Sledeće godine planiramo da povećamo proizvodnju prolećnog luka na jedan hektar. Do sada nismo prodavali mladi beli luk. Razmišljamo da i to pokušamo sledeće godine. Inače, beli luk se prodaje na tri načina: kao mlad, na zeleno tj. kad već ima formiranu glavicu i na belo, kada je osušen i očišćen“, objašnjava naš sagovornik.
Prolećni beli luk se koristi za pravljenje lekovitih tinktura, a jesenji za kobasice
U ovom poljoprivrednom gazdinstvu veruju da je prozvodnja belog luka isplativ posao.
„Mi se nadamo da će se ova proizvodnja isplatiti. Za prolećni beli luk očekujemo da dostigne cenu preko 300 dinara za kilogram. Kada je reč o jesenjem belom luku on bi trebalo da košta oko 150 dinara ove godine. Prolećni beli luk se više koristi za pravljenje lekovitih tinktura. Ljući je od jesenjeg, kvalitetniji, ne kalira mnogo, tvrđi je, otporniji je na bolesti i ima više suve materije. Španski beli luk isto odlično opstaje na našem podnevlju i ima odličan kvalitet. Osetljiviji je malo više na rđu od naših kultivara, ali dva prskanja u toku sezone kod njega rade posao. Jesenji beli luk se uglanom koristi kao začin za kobasice i za kuvanje, a naši ljudi vole da ga jedu i kao salatu“, kaže proizvođač belog luka iz srca Banata.
„Radnike svako jutro u četiri sata vozimo iz Stajićeva u Žitište“
„Radne snage u Žitištu nema. Radnike dovozimo iz Stajićeva. Ove godine imamo ekipu od 6-7 žena koje su vredne, radne i uvek raspoložene. Sa njima lepo sarađujemo. U Žitištu ima dosta belog luka, i u periodu kada je potrebna radna snaga vrlo je teško naći već oskudnu radnu snagu. U Stajićevu se ne sadi mnogo belog luka, pa je tamošnja radna snaga slobodna. Mi ustajemo u pola četiri, u četiri smo u Stajićevu, oko pola pet smo na njivi. Žene stvarno rade pošteno i sve vrste poslova u njivi, od okopavanja do vađenje i čišćenje luka. Njihova satnica je 250 dinara. Najmlađa žena koja kod nas radi ima 45 godina, ostale su od 65 do 67 godina. Do njih smo došli preko preporuka. Mladi nisu zainteresovani da rade na njivi“, kaže Granić.
„Kada se radi okopavanje i plevljenje belog luka za jedno jutro je potrebno pet osoba da rade dva dana. Ali, to sve zavisi od količine trave. Kada je manje trave to može da se završi za dan. Od pola pet ujutru do jedan popodne. Operacija vađenja i kačenja belog luka, opet dva radna dana, dok posle sazrevanja tj. za pripremu za prodaju na belo, za tu količinu luka treba dobra tri dana rada“, dodaje naš sagovornik.
Pre nekoliko godina mnogi su pokušali da se bave proizvodnjom belog luka
Najviše belog luka u ovom regionu se proizvodi u Mihajlovu, Kleku i Žitištu.
„U ostalim delovima Srednjeg Banata mislim da je to u manjoj meri. Bila je pre nekoliko godina ekspanzija. Mnogi su ušli u ovu proizvodnju, ali su odustali od nje. Ipak je ovo težak posao sa velikim investicijama u setvi. Svaka godina je specifična i svake godine se suočavamo sa novim izazovima. Savetujemo se sa povrtarom Draganom Markovićem iz Poljoprivrdne stručne službe Zrenjanin. On se zaista uvek javlja na telefon i izlazi na teren kad god je to potrebno. Suština kod belog luka je prodati ga tj. naći kupca. Mi smo se toga u početku najviše bojali“, kaže Granić.
Za početak proizvodnje bio je potreban i kredit
Početak proizvodnje belog luka Granići su delom finansirali iz sopstvenih sredstava, a delom iz kredita banke koji treba da otplate sledeće godine.
„Nabavku semena i repromaterijala smo finansirali iz sopstvenih sredstava, a kredit je iskorišćen za kupovinu mehanizacije. Od mehanizacije imamo jedan mali traktor, a od opreme ciklon, špartač koji smo sami pravili, drljaču, prskalicu, podrivač i plug. Sve je polovno nabavljeno osim ovoga što smo sami pravili. Imam prijatelja iz Kleka koji nam pomaže sa sejalicom. U planu je da napravimo i vadilicu, kao i još neke mašine koje su poželjne za dalju obradu. Do sada još nismo koristili podsticaje države, ali možda ćemo u sledećim godinama ukoliko se pokaže opravdanom nabavka neke mehanizacije“, kaže naš sagovornik.
Na njivama pod kojima je beli luk naši sagovornici planiraju da imaju dve žetve.
„Posle jesenjeg belog luka ove godine smo posejali postrni kukuruz. Prvi put smo to sada radili, pa ćemo videti kako će da rodi. Na ovim parcelama može da se seje i soja, ali nju nismo stavljali, jer nemamo navodnjavanje“, objašnjava Aleksandar Granić, vlasnik PG „Granić“ iz Žitišta.
U svetu se najviše belog luka proizvodi u Kini. Godišnje skoro 23 milijarde kilograma ili 77 odsto ukupne svetske proizvodnje. Zato i ne čudi što se ovo povrće najviše uvozi upravo iz Kine. Srbija je prošle godine iz inostranstva kupila preko 450 tona belog luka, a čak 90 odsto isporuka je iz ove zemlje. Osim kineskog na domaće tržitše stiže i beli luk iz Egipta, Španije, Albanije, a u manjoj količini i iz Makedonije i Argentine.
