Mužlja je nadaleko poznata po proizvodnji povrća. Porodica Molnar jedna je od mnogih koje se u ovom naselju bave poljoprivredom. Arpad Molnar ima 26 godina, završio je poljoprivredni fakultet u Senti, a uskoro očekuje i da će odbraniti master rad i to na studijama u Budimpešti. U svojoj porodici on predstavlja četvrtu generaciju koja je odlučila da se posveti poljoprivredi. U narednom periodu plan je da se gazdinstvo porodice Molnar pripremi za primenu evropskih zakona i za proširenje proizvodnje. Takođe, ideja je i da se poveća količina povrća, i poboljša da se poboljša njegov kvalitet.
Od samog ulaska na gazdinstvo Molnar, postaje jasno da je ova porodica i te kako posvećena proizvodnji i poljoprivredi. U dvorištu se mogu videti najrazličitije vrste cveća, stari banatski bunar, a u nastavku imanja plastenici.
„Odlučio sam da nastavim porodičnu tradiciju koju je započeo moj pradeda. On je imao jedan lanac zemlje. Deda je, radeći u nekadašnjoj zrenjaninskoj šećerani, uspeo da udvostruči posed. Moja baka je bila zadužena za radove u bašti i prodaju povrća na pijaci. Ozbiljnijoj proizvodnji se posvetio moj otac 1998. godine. Kupio je četiri hektara zemlje i počeo da podiže plastenike. Posao se razvijao, tako da sada imamo dva hektara pod plastenicima. Na 15 hektara zasnovana je proizvodnja povrća na otvorenom. Približno 60 posto zemlje je u našem vlasništvu, dok preostalih 40 posto uzimamo u arendu. Na gazdinstvu upošljavamo tridesetak radnika. U plastenicima je najzastupljenija proizvodnja paradajza i paprike, a na otvorenom se uzgajaju dinje i kupusnjače. Na njivama su zalivni sitemi sa mikro-rasprskivačima, a u plastenicima se zaliva kap po kap“, počinje priču Arpad Molnar.
Arpad Molnar
Master rad na smeru zaštita bilja
Arpad je zavrišo gimnaziju. Osnovne studije je završio na Poljoprivrednom fakultetu u Senti, koji je ogranak državnog fakulteta iz Budimpešte. Trenutno je na master studijama u Budimpešti, smer – zaštita bilja. Očekuje da će sredinom decembra odbraniti master rad na temu „Tehnologija proizvodnje i zaštita prolećnog i jesenjeg kupusa“.
„Zaštita bilja je veoma važna jer nam uskoro stižu evropski zakoni po kojima svako poljoprivredno gazdinstvo mora da ima jednog inženjera iz ove oblasti. On će biti odgovoran za sve primenjene tretmane. Proizvođači više neće moći samostalno da odlučuju koja će zaštitna sredstva koristiti. To će odlučivati stručno lice. Mene taj posao interesuje. Uz to, kada radimo izvoz bez potpisa odgovornog lica, roba ne može da napusti zemlju. Sada izvozimo preko Carske bašte delom u EU, a delom u Rusiju. Nedavno sam počeo da radim u jednoj autrijskoj firmi koja se bavi proizvodnjom lekova i pesticida. Menadžer sam za Srbiju i za ceo Balkan. Reč je o biološkoj zaštiti bilja i mikrobiološkom đubrivu koje biljkama pojačava imunitet. Ono je osnova za proizvodnju u plastenicima koju na našem gazdinstvu primenjujemo duže od pet godina. Na taj način se čuva zemlja“, objašnjava naš sagovornik.
Na imanju, Arpad može da u praksi primeni sve ono što je tokom školovanja naučio. Osim toga, direktno na njivi ili u plasteniku stiče i nova znanja.
„U skladu sa znanjima koja sam stekao tokom školovanja, nižu se i ciljevi za budućnost. Planiramo da proširimo proizvodnju, da povećamo kvalitet i količinu povrća koju proizvodimo. Uvek smo spremni da isprobamo nove tehnologije. One koje pokažu najbolje rezultate nastavljamo da primenjujemo u proizvodnji. Primera radi, možemo kupiti najbolje đubrivo na svetu, ali najvažnije je znati šta je i kada je za našu proizvodnju potrebno. Zbog toga se savetujem sa domaćim i stranim stručnjacima“, kaže Arpad.
Ove sezone nije bilo problema sa bolestima, ali jeste sa insektima
Poljoprivredno gazdinstvo Molnar je ove godine najveće probleme imalo sa insektima. Pre svega, sa belom leptirastom vaši i buvačem na kupusnjačama i tripsima na paprici. Kada je reč o bolestima, ove sezone nije bilo većih problema. Tako da je u nekim slučajevima proizvodnja prošla bez primene fungicida.
„Kod velikih napada insekata uspevamo samo da smanjimo brojnost. Belu leptirastu vaš nismo uspeli u potpunosti da eliminišemo, ali smo se trudili da ovu štetočinu držimo pod kontrolom. Sada beremo karfiol. I na njemu ima puno vašiju. Srećom, one nisu uticale ni na rod, ni na kvalitet. Veliki problem može da nastane kada se promaši vreme tretmana. Trudimo se da gde god možemo koristimo biološku zaštitu. Isto važi i za đubrivo. Kod oprašivanja koristimo bumbare. Došli smo do zaključka da bolje rezultate daje ono što je prirodno. Vodimo računa o kvalitetu naših proizvoda smanjenjem upotrebe hemijskih sredstava. Krajni cilj je sačuvati zdravlje ljudi. Zbog toga smo se opredelili za integralnu proizvodnju. Pesticide koristimo samo kad moramo“, objašnjava naš sagovornik.
Na gazdinstvu Molnar za sada ne razmišljaju o organskoj proizvodnji
Iako se trudi da, koliko god je moguće, smanje upotrebu hemijskih sredstava, porodica Molnar za sada ne planira da pređe na organsku proizvodnju.
„Ta mogućnost nije isključena, ali pod uslovom da se isplati. Kod nas životni standard još ne dozvoljava ljudima da kupuju tako proizvedeno povrće. U ovoj proizvodnoj godini naše gazdinstvo je na tržište plasiralo 20 tona paprike. Ukupan prinos kupusnjača je rano prognozirati, jer je suša učinila svoje i rod je podbacio. Ali, paradajz je dobro rodio – 4-5 kilograma po biljci. Više od 140 tona prve klase je obrano i plasirano na tržište. O jesenjoj proizvodnji je još rano da pričamo“, dodaje Arpad.
Da bi lakše plasirali svoje proizvode, pre nekoliko godina nekoliko porodica iz Mužlje odlučilo je da se udruži. Među inicijatorima udruživanja bili su i Molnari. Tako je nastala Carska bašta kojoj proizvođači predaju svoje proizvode. Ovo preduzeća obezbeđuju plasman po najprihvatljivijim cenama, ali i repromaterijal za povrtare. Nedavno je napravljen i pogon za kiseli program, u kojem se za sada kiseli kupus.
Arpad Molnar poručuje da čovek nikada ne treba da bude zadovoljan sobom, već treba da se razvija u svakom pogledu, da postavlja ciljeve i da ide napred. Kroz osmeh dodaje da njegov otac, takođe, nije zadovoljan, jer očekuje u skorije vreme bar petoro unučadi.
