Upozorenje na pojavu aflatoksina u hrani za životinje i mleku

Smanjeni prinosi na njivama nisu jedina posledica ekstremno visokih temperatura koje smo letos imali. I ove godine se, kao i 2012., suočavamo sa pojavom aflatoksina u kukuruzu, senu i silaži. Viši nivo aflatoksina od zakonom propisanog zabeležen je i u mleku. Ministarstvo poljoprivrede poslednjih mesec dana vodi intenzivnu kampanju kojom apeluje na proizvođače mleka i hrane za životinje, da rade dodatne analize kako bi se sprečilo da se hrana zaražena aflatoksinom nađe u ljudskoj upotrebi. Analize su, ističu u Upravi za veterinu, za sada besplatne. Uz to, za proizvođače kod kojih se utvrdi povišeno prisustvo aflatoksina u hrani za životinje ili mleku, obezbeđeni su i mikofiksatori.

Resorno ministarstvo poslednjih mesec dana sprovodi akciju kojom proizvođače hrane za životinje i mleka upoznaje sa aflatoksinom, jer se i ove godine ovaj mikotoksin našao u kukuruzu, silaži, senu, ali i u mleku.

“Cilj ovih edukacija je da se neposredni proizvođači mleka i proizvođači hrane za životinje upoznaju sa problemima koje može da prouzrokuje aflatoksin. Pre svega, mi informišemo proizvođače mleka da je aflatoksin prisutan. To je nešto sa čime treba da naučimo da živimo. Takođe, postoje i načini i mere koje treba da primenimo svi mi zajedno i svako od nas pojedinačno, da bismo sprečili da se ovakav jedan moćan toksin nađe u hrani za životinje, a konačno i na našoj trpezi, u hrani za ljude”, kaže Ljiljana Ivanjac, načelnik veterinarske inspekcije.

Aflatoksin  je prisutan u hrani za životinje i mleku

“U našim stalnim inspekcijskim nadzorima i kontrolama i prema informacijama koje dobijamo sa terena od drugih stručnih službi, situacija u ovoj godini je trenutno mnogo povoljnija nego što je bila u 2012. kada je otpočela priča sa aflatoksinom. Međutim, ovog mikotoksina ima. Veterinarska inspekcija vrši kontrole sirovog mleka i hrane za životinje. Sve ono gde se analizom potvrdi da je nivo aflatoksina povećan, stavlja se van prometa. To ide na uništenje, a mere koje se tom prilikom preduzimaju podrazumevaju to da se ljudima skrene pažnja da mleko koje sadrži povišen nivo aflatoksina, ne sme ići u dalju preradu. Mi predlažemo upotrebu mikofiksatora koji aflatoksin vezuju za sebe. To omogućava da ta hrana bude zdrava i da može da se koristi u ishrani stoke“, dodaje naša sagovornica.

Da bi proizvođači bili sigurni u ispravnost proizvoda, analize moraju da se rade u akreditovanim laboratorijama, podsećaju nadležni.

„Provere i analize se rade u laboratorijama koje su akreditovane. Svaki pozitivan rezultat zahteva našu reakciju, pa su dodatne analize koje se rade, za sada besplatne za proizvođače. Uz to, besplatno dajemo i mikofiksatore proizvođačima koji imaju probleme. Ove godine je nivo aflatoksina izrazito povišen u sremskom, severno-bačkom, zapadno-bačkom, severno-banatskom i južno-banatskom okrugu, ali i u okolini Požarevca“, navodi Ivanjac.

Aflatoksina ima manje nego 2012. godine

Prognozno izveštajna služba u Zrenjaninu je više puta kontrolisala kukuruz još dok je bio na njivama.

„Radili smo monitoring kukuruza na našim oglednim parcelama gde imamo 86 hibrida iz različitih rokova setve i različitih semenskih kuća. Takođe, radili smo monitoring ranih i kasnih hibrida kod naših proizvođača. Rezultati su pokazali da je kod proizvođača koji su imali kasnije rokove setve i kasnije FAO grupe, nešto veći procenat pristustva gljivičnih oboljenja, za razliku od ranijih rokova setve i ranijih grupa zrenja. To je neki pokazatelj za sledeću proizvodnu godinu. Proizvođači bi trebalo da se opredele za raniji rok setve i da uzmu hibride sa kraćom vegetacijom. To su hibridi FAO grupe 300 i 400 na kojima se pokazalo da imaju najmanji procenat oštećenja”, kaže Snežana Parađenović, zaštitar PSS Zrenjanin.

“Što se tiče pojave gljivičnih oboljenja na kukuruzu, ona su direktno povezana sa pojavom štetočina. U 2017. godini smo imali veliki procenat oštećenih klipova od kukuruznog plamenca, ali zbog uslova izrazite suše koja je vladala, gljivična oboljenja nisu mogla da se razvijaju u većoj meri. Kada se pravi paralela između ove i 2012. godine, treba da se zna da smo tada imali ekstremno visoke temperature, ekstremno prisustvo insekata i oštećenja na kukuruzu. Ali, te godine smo imali i vlažnije uslove, pa su se gljive mnogo više i brže razvijale. Intenzitet prisustva gljiva na klipu je ove godine od jedan do pet posto, a stepen oštećenja klipova je oko 20 posto. Bitan je udeo bolesti na klipovima, koji ove godine nije bio veći, jer u vazduhu nismo imali visoku vlagu. A nije bilo ni padavina koje bi uticale da se gljive razvijaju”, dodaje naša sagovornica.

Pravilno skladištenje kukuruza je sada i te kako važno

Nadležni skreću pažnju da je zbog pojave aflatoksina veoma važno da se obrati pažnja i na pravilno skladištenje kukuruza.

“Proizvođači koji kupuju kukuruz i imaju nešto svog kukuruza, moraju da vode računa o prisustvu aflatoksina na klipu, odnosno na zrnu. Ako primete da toga ima u većem procentu, onda mora da se očisti. Proizvođači mleka koriste kukuruz u koncentratu i on čini 30 posto ukupnog dnevnog unosa hrane za krave muzare. Ostalih 70 posto čine seno i silaža. Ako se aflatoksin nađe u senu i silaži, a može da se prepozna kao paučina, onda to mora da se odbaci. Proizvođači koji imaju svoje silose i čuvaju hranivo u zrnu, moraju da vode računa kod prijema kukuruza da silos bude očišćen, tretiran fungicidima, bez štetočina. Mora da se vodi računa i da ne dođe do povećanja temperature, jer u tom slučaju kukuruz mora da se prebacuje u drugi silos, koji je takođe dobro pripremljen”, kaže Miodrag Gluhović iz Uprave za veterinu.

“Kada je reč o siliranju, još na njivi mora da se uradi pregled stabljika. Ako se uoče gljivice u manjem procentu te stabljike se odstranjuju i tek se onda radi silaža. Ako je veliki deo stabljika zaražen, onda se sav usev uništava, jer nije dobro da se od zaraženih biljaka pravi silaža. Bolje je kupiti hranu za životinje, nego ih hraniti sopstvenom hranom koja je zaražena aflatoksinom. Mlekare ne preuzimaju mleko sa ovim mikotoksinom”, dodaje naš sagovornik.

Više vrednosti aflatoksina moraju odmah da se prijave inspekciji

Proizvođači bi, ukoliko se kod njih pronađe povišen nivo aflatoksina, odmah o tome trebali da obaveste inspekciju, kako bi se na vreme preduzele sve potrebne radnje, i da bi se sprečilo da se aflatoksin nađe u hrani za ljude.

“Posebne kontole na aflatoksin za sada nisam imao. Mleko predajem Pančevačkoj mlekari i to oko 250-260 litara, svaki drugi dan. Ovakva predavanja nam dosta znače da se upoznamo sa svim što se dešava na tržištu. Redovne analize mleka se rade, pa videćemo. Ovogodišnji rod kukuruza je bio jako loš u smislu prinosa. Prinuđen sam da kupujem hranu za krave ove godine. Kukuruz je bio zdrav, stavio sam ga u silažu. Osim kukuruza sejem pšenicu i detelinu. Nešto sam deteline već kupio. Sejao sam i neke trave koje treba da stignu na proleće”, kaže Radoslav Čalija, stočar.

Kada je reč o dozvoljenom nivou aflatoksina u namirnicama, on se razlikuje u Srbiji u odnosu na Evropu, ali i zemlje kao što su Amerika, Kina… U Srbiji je granica 0,25 mikrograma po kilogramu, dok je u Evropi 0,05. Kina, Amerika, azijske zemlje, tolerišu prisustvo aflatoksina do 0,5 mikrograma po kilogramu.