Od kada je Vlada Srbije preko kabineta ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća pokrenula projekat „500 zadruga u 500 sela“ u Srbiji su formirane čak 374 nove zadruge. Tokom 2017. i 2018. godine iz budžeta je za podršku zadrugarstvu izdvojeno milijardu dinara. Ovim novcem potpomognut je rad 94 zadruge. Tokom 2019. kroz projekat biće podržano još 70 zadruga sa ukupno 700 miliona dinara. Među zadrugama koje su koristile bespovratna sredstva države nalaze se i zadruge iz Srednjeg Banata. Zemljoradničku zadrugu „Sloga“ iz Krajišnika, koja je dobila subvencije prošle godine, obišli su ministar Milan Krkobabić, predstavnici Zadružnog saveza Vojvodine i lokalne samouprave.
Zemljoradnička zadruga „Sloga“ iz Krajišnika osnovana je 1991. godine. Nakon perioda u kojem zadruga nije poslovala, nedavno je došlo do njenog obnavljanja. Osnivači tvrde da imaju plan za oživljavanje sela.
„ZZ „Sloga“ trenutno ima 30 članova, aktivnih zadrugara i 50 kooperanata. U vlasništvu ima 30 hektara zemlje, a u kooperaciji obrađuje oko 300-350 hektara. Zadruga je tokom prošle godine dobila podršku Ministarstva za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća. Oko 15 miliona dinara, koje smo dobili od države, uložili smo u izgradnju podnog skladišta i nabavku opreme. Kupili smo telehender koji je preko potreban za funkcionisanje podnog skladišta, kolsku vagu, vagarski softver i laboratorijsku opremu. Ovaj projekat države nam je i te kako pomogao. Mi nismo imali svoje podno skladište. Sada će zadrugari i kooperanti svoje proizvode moći da plasiraju po daleko povoljnijim cenama, a nabavka repromaterijala će biti sa manjim maržama”, kaže Dragan Grahovac, direktor ZZ „Sloga“ iz Krajišnika.
Dragan Grahovac
Zemljoradnička zadruga “Sloga” planira da suši voće, povrće i lekovito bilje
“Za realizaciju našeg projekata uzeli smo i kredit od Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede u visini od 120.000 evra. Za godinu dana ostvarili smo plan razvoja zemljoradničke zadruge. Sledeća ideja je proširenje na susednu parcelu koju planiramo da otkupimo, a za koju je podnet zahtev za promenu vlasništva. Tu nam je plan da radimo aneks sušare za sušenje voća, povrća i lekovitog bilja sa aneksom za preradu voća u sokove, džemove i možda rakiju. Dobru kopču imamo sa Institutom Josif Pančić, pa je u planu možda da radimo i proizvodnju lekovitog bilja”, dodaje naš sagovornik.
Formiranje Nacionalnog tima za spas sela Srbije
Obilazeći zadrugu u Krajišniku ministar Krkobabić najavio je da će do kraja aprila biti formiran Nacionalni tim za spas sela Srbije. Članovi ovog tela biće predstavnici Odbora za selo SANU-a i ugledni stručnjaci. Zajednički stav države i struke jeste da je za oživljavanje sela i zadržavanje mladih u njima, potrebno ponuditi im sve sadržaje koji postoje u gradovima. To podrazumeva odgovarajuću infrastrukturu, puteve, vodovod, kanalizaciju, domove zdravlja i kulture kojih nema u više od 70 odsto sela.
U Svrljigu subvencije države iskorišćene za nabavku ovaca i opreme za mlekaru
Besporatna sredstva u 2018. godini dobila je i zadruga iz Svrljiga.
“Naša zadruga je dobila novac od države za unapređenje proizvodnje i za nabavku novih grla svrljiške ovce za osnovno stado. Dobili smo nešto više od 14 miliona dinara. Novac smo utrošili za kupovinu ovaca, nabavku opreme za mlekaru i uvođenje novih proizvoda u proizvodni program zadruge. Ovaj projekat je izuzetno važan i mislim da je jedan od boljih koji je uveden u Srbiji u poslednjih dvadesetak godina. Rađen je tako da novac stvarno stigne do onih koji rade i imaju proizvode. Sredstva su dostupna, uslovi konkursa nisu složeni. Procedura je prilično jednostavna. Mislim da sve zadruge koje žele da konkurišu za novac treba da se obrate Ministarstvu bez portfelja zaduženom za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća”, objašnjava Vlada Krstić, vlasnik svrljiške zadružne mlekare “Aeckop”.
Vlada Krstić
Pokretanje povrtarske proizvodnje u zadruzi “Srem”
Zadruga “Srem” iz Inđije je subvencije iskoristila za intenziviranje proizvodnje.
“Zadruga postoji od 1946. u različitim oblicima organizovanja. Od 2003. poslujemo kao zemljoradnička zadruga. Na oko 500 hektara proizvodimo pšenicu, kukuruz, suncokret, soju u manjim količinama, jer naš teren nije pogodan za proizvodnju soje. Sada smo krenuli u proizvodnju povrća. Preko konkursa 500 zadruga u isto toliko sela dobili smo 100.000 evra. Sredstva ćemo upotrebiti za podizanje sedam novih plastenika. Rok da završimo ovaj posao je kraj maja. Podizanje plastenika je u toku. Proizvodimo zelenu salatu, paradajz, papriku, mladi luk… Nadam se da ćemo nakon podizanja novih plastenika uspeti da razvijemo svoj brend u povrću i da ćemo biti prepozanti na tržištu. Takođe, imamo i priplodna grla i umatičeno stado do 400 ovaca. I tu smo se na tržištu pojavili sa nečim novim što do sada nije bilo kod nas u proizvodnji”, kaže Ana Nebesnin, direktor Opšte zemljoradničke zadruge “Srem” iz Inđije.
Ana Nebesnin
“Meni je jako bitno što smo prvi put prepoznati kao zadruga starog tipa, jer nas do sada niko nije prepoznavao i podržavao. Mislim da ima puno potencijala u zadrugama. Nije to samo veliki broj ljudi koji je tu zaposlen. Tu je i kooperacija koja može da se razvija u pozitivnom pravcu, kao i osvajanje domaćeg tržišta. Naši proizvodi su veoma zdravi. Ako se proizvodi i tretiraju, izuzetno se vodi računa prvo čime se oni tretiraju. Da to budu preparati koji nisu štetni za ljude, a veoma se pazi na karencu. S druge strane sve je više proizvođača koji se trude da proizvode organsku hranu koja se ne tretira zaštitnim sredstvima. Imamo 100 kooperanata. Imamo i zaposlene u zadruzi koji se, takođe, pojavljuju kao kooperanti. Njih je pedesetoro”, dodaje naša sagovornica.
Konkurs za dodelu bespovratnih sredstava zadrugama za ovu godinu trebalo bi da bude raspisan tokom maja.
Deo fotografija: Spaso Mladenovski
