Lider Demokratske stranke Dragan Đilas oštar je kritičar aktuelne vlasti. Nekadašnji gradonačelnik Beograda kaže da su mnogi megalomanski projekti o kojima vlast priča, u praksi neizvodljivi i nerealni. Istovremeno, zamera pasivnost u rešavanju svakodnevnih problema građana Srbije koji nemaju jasnu sliku šta ih sutra čeka. Bolje funkcionianje poljoprivrede vidi u izgradnji mreže skladišta kojom bi poljoprivredni proizvođači mogli da postignu veću otkupnu cenu svojih proizvoda. Na pitanje o vodosnabdevanju u Zrenjaninu, Dragan Đilas kaže da je „za SNS bitno da prekine projekte prethodne vlasti“, aludirajući na potpisivanje ugovora sa firmom Vasertehnik o izgradnji fabrike vode.
Kako Vam Srbija danas izgleda, vodi li trenutni „scenario“ negde?
Dragan Đilas: Naprednjaci vode Srbiju u bankrot. Nemaju ljude, ne znaju šta bi radili. Zato i ne možete da čujete nijednu konkretnu meru od Vučića i njegovih saradnika. Možete da čujete samo bajke poput Beograda na vodi, kanala do Soluna, najava o fabrici vrednoj četiri milijarde evra ili da će Kina uložiti 10.000 milijardi evra. Sve to se ne jede, ljudi od toga ne mogu da žive i neće još dugo slušati političare. To ne znači prizivanje ukrajinskog scenarija, ali znači da otvoreno govorimo ono što Vučić pokušava da sakrije – da ljudi ne žive dobro i da SNS nije sposobna da bilo šta promeni. Zato na vlast treba da dođu ljudi koji znaju šta rade, koji mogu da uspostave državni sistem koji će raditi za građane, a mi takav tim nudimo.
U situaciji u kojoj smo okupirani najavama za realizaciju megalomanskih projekata poput Beograda na vodi, prosečan građanin Srbije i dalje ne zna kakvo ga novo sutra očekuje. Kakvo je Vaše mišljenje, koje realne probleme treba rešavati da bi se Srbija spasila?
Dragan Đilas: Naš plan je jednostavan – prioriteti su prehrambena industrija sa poljoprivredom, energetika i obrazovanje. Neophodno je uključiti državu u otkup poljoprivrednih proizvoda formiranjem mreže skladišta kako bi poljoprivrednici iz Zrenjanina i cele Srbije mogli da dobiju najpovoljniju cenu. Pogledajte šta se desilo sa cenom suncokreta – proizvođači su bili ucenjeni prećutnim dogovorom uljara i bili su bez ikakve zaštite države. Pozivam Zrenjanince da se sete cene suncokreta u vreme kada je DS vodila vladu. Neka pogledaju u svoj novčanik, videće da je uloga države itekako značajna i potrebna. Izgradnja mreže državnih skladišta dovešće do toga da proizvođači voća dobiju veću otkupnu cenu zato što će imati još jedan instrument u rukama – vreme da sačekaju dobru cenu na ruskom tržištu. Naše proizvode treba da izvozimo u EU i Rusiju, a učinićemo ih konkurentnijim tako što ćemo subvencionisati prevoz železnicom, što će istovremeno podići potražnju vagona, pa će proraditi i Želvoz. Treba uložiti u obrazovanje i pratiti svakog talentovanog đaka od osnovne škole, pomagati im stipendijom od 10.000 dinara mesečno, kako ne bismo gubili nove Pupine i Tesle. Treba omogućiti svim građanima da imaju overene zdravstvene knjižice i da mogu da ostvare primarnu zdravstvenu zaštitu besplatno. Umesto 600 miliona evra za otpuštanje 100.000 radnika, predlažemo da se taj novac uloži u 30 gradova i pokrenemo privredu. Predlažemo i da svako preduzeće koje zaposli novog radnika bude manje oporezovano, zalažemo se za ukidanje solidarnog poreza koji pogađa profesore, lekare, sudije ali i rudare, i koji ništa nije doprineo da ljudi koji imaju plate od 20.000 dinara žive bolje. To su konkretni predlozi i znamo kako da ih ostvarimo. Dokaz za to su Beograd i Vojvodina, ali i Užice, Inđija i mnogi gradovi u Srbiji koji su dali poverenje Demokratskoj stranci.
Zrenjanin kao centar Banata i grad sa 76.000 stanovnika godinama nema ispravnu pijaću vodu. Da li građani i u narednom periodu trebaju da veruju da je pijaća voda problem koji je nemoguće rešiti ?
Dragan Đilas: DS je u Zrenjaninu potpisala ugovor sa austrijsko nemačkom fimrom WTE o izgradnji fabrike vode, koja bi rešila pitanje vodosnabdevanja grada Zrenjanina, odnosno 60 odsto stanovništva. To je za mene jedan od primera kako je za Srpskoj naprednoj stranci bitnije da prekine projekte prethodne vlasti, nego da reši najvažnije životne probleme građana. Objasnite mi logiku da li je bolje da 100 odsto građana Zrenjanina nema vodu, nego da rešimo problem za 60 odsto, pa da kasnije rešavamo problem i za ostale građane. Uostalom, nema razlike između toga kako su rešavali ovo pitanje i afere “aflatoksin”. Povećanjem gornje granice aflatoksina učinjena je usluga mlekarama, zdravo mleko izvezeno je u zemlje regiona, dok su svo mleko sa povećanim nivoom aflatoksina prodavali našim građanima.
Građani žele da rade, a stiče se utisak da je za mnoge to nedostižna opcija, što pokazuju i spiskovi nezaposlenih na biroima za zapošljavanje. Kako uposliti postojeću nezaposlenu populaciju, kojim bi konkretnim merama lokalne sredine mogle da reše ovu problematiku?
Dragan Đilas: Moramo da obezbedimo da se opštinama vrate prihodi koje je Republika oduzela jer nije znala kako da popuni rupu u budžetu. Lokalne samouprave će onda moći da grade ulice, vrtiće, domove zdravlja, što znači plate za ljude koji rade u lokalnim firmama. Pored toga naš plan predviđa da novac koji je vlada namenila za otpuštanja, treba preusmeriti u gradove i mesta koja mogu biti regionalni privredni centri i to će podići i privredu i kvalitet života građana u tim mestima.
Da li bi promena vlasti na narednim izborima Srbiji mogla da donese „restart“, i šta bi u tom slučaju već u prvim mesecima trebalo menjati ?
Dragan Đilas: Srbija je na ivici bankrota zbog loše politike SNS koja nema plan kako da izvede Srbiju iz krize. Aleksandar Vučić stalno pominje da su neophodne „gorke pilule za izlečenje Srbije“, ali ne pominje nijednu meru. One koji to primećuju, SNS napada, hapsi bez dokaza, uz pomoć tabloida koji su bliski režimu. Pokušaj uvođenja jednoumlja je pokušaj prikrivanja njihove nesposobnosti, ali to nije uspelo ni devedesetih, a neće ni sada. Kada se promeni vlast, potrebno je odmah, u narednim mesecima, krenuti u oporavak privrede koja mora da počne da proizvodi.