Na ulazu u glavnu ulicu u Zrenjaninu mogao bi da stoji čuveni Bajagin stih, bar privremeno, dok se ne zaustavi trend otpadanja delova fasade i urušavanja starih zgrada – „Kad hodaš, ne zastajkuješ“. Pritom trebaTE voditi računa i da hodate isključivo sredinom ulice.
Odmah na početku da razjasnimo – „NIKO nije kriv“. U Srbiji niko i nikad nije kriv (diskutabilno je i za one u zatvorima). Da bi se dokazalo da je neko kriv, sudstvo treba da se oznoji, a ni to baš nije… Nisu ni ovde krive one i ove vlasti, ni institucije, ni socijalno ugroženi sloj građana koji živi u strogom centru – KRIVI SMO SVI. Taj duh zajedništva, kolektiva, uvek prolazi. Krivi su : stav, razmišljanje, prioriteti, interes, nemaština, bahatost, komplikovani imovinsko pravni odnosi, srpski zakoni i propisi. U takvoj situaciji VREME odnese pobedu, trijumfalno. Dok nas čeka da odživimo sve te navedene pojave i osobine, VREME radi svoj posao. I u poslednjoj deceniji odradilo je dosta – dotuklo je nekoliko fasada od kulturno istorijskog značaja, baštinu koju mnogi gradovi nemaju.
Fasada čiji se deo nedavno obrušio
.jpg)
Nekada smo se iščuđavali Pinovoj vili. Bilo je strašno i nezamislivo što jedna takva građevina propada. Osećaj je bio ravan prolasku pored spomenika na groblju. A onda smo dočekali da joj se pridruže i Kuća Filkovića, Kuća Vilmoša Hercfelda, stara Špiritana, nekadašnja Solana, nekoliko pasaža u strogom centru grada.
Solana – opasnost za prolaznike
Situacija oko Špiritane je krajnje zanimljiva. Oktobra 2012. godine građevinski inspektor (Odeljenja komunalne policije, inspekcijsko-nadzornih poslova i vanrednih situacija) doneo je rešenje o zabrani prolaza pored stare Špiritane, jer je procenjeno da objekat koji je u lošem stanju – može ugroziti bezbednost onih koji prolaze pored njega. Tih dana, postavljene su metalne šipke, crvene upozoravajuće trake, nešto malo što bi trebalo da ukaže da je mesto nebezbedno. Posle nekoliko dana, oni kojima je zabrana smetala, sklonili su barijere i nastavili nesmetano da prolaze. Brojni Zrenjaninci, u prvom redu školarci koji idu sa Bagljaša u škole u centru i oni koji idu u Medicinsku školu na Bagljašu, i dalje vole da „preseku put“, baš pored tog objekta.
Portal I love Zrenjanin nadležnima je jednom prilikom ukazao da su građani sklonili znake upozorenja, pa su isti ponovo postavljeni, a onda opet sklonjeni.. Suština je da smo načisto sa nekoliko činjenica – da objekat nije bezbedan, da smo bahati kada je reč o spostvenoj bezbednosti, ali i da nadležni ne šalju uverljivu poruku da li smatraju da je objekat bezbedan ili ne (danas jeste, sutra nije, prekosutra..)… Ili nismo kadri da smislimo neki ozbiljniji mehanizam koji će u potpunosti onemogućiti prolazak pored sablasne špiritane i „močvare 2“ ?!
Slikano početkom novembra
Vratimo se, međutim (na sredinu) glavne gradske ulice. Nije da se nije radilo. Ponosni smo na Gradsku biblioteku, Bukovčevu palatu, nekadašnji Grand hotel, Šeherezadu i ostale zgrade koje su „umivene“ od kada je deo nadležnosti sa pokrajinskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture prebačen na lokalni Zavod.
Ponosni smo na ovu lepoticu
Jedan prizor kojem sam prisustvovala pre dva meseca u centru grada, naterao me je da spustim glavu i brzim korakom se izgubim ka Bagljašu. Grupa sredovečnih turista iz Slovenije, prolazila je centrom i stajala pored Kuće Filkovića, komentarisala, fotografisala. Dugo su tako stajali, pokazivali rukama, čas bili ozbiljni, čas se smejali. Ne znam kako su oni među sobom protumačili ogromni zjap na krovu Filkovićeve kuće, ali osetila sam sramotu. Eto, to je samo JEDAN dokaz da smo krivi – SVI.
Leya81
.gif)
.gif)
