Teško je nešto napraviti dobro, ali ništa lakše nije uspeti to održati. A upravo je to pošlo za rukom profesorici Zorici Kozlovački, koja je nasledila jedan uspešan hor i nastavila njegovu tradiciju.
Srednja muzička škola „Josif Marinković“ iz Zrenjanina, odavno je poznata kao kuća koja neguje dobru horsku muziku. Profesor muzike,Slobodan Bursać osnovao je 1968. godine Mešoviti omladinski hor. Pod njegovom dirigentskom palicom zrenjaninski hor „Josif Marinković“, poneo je laskavu titulu Hor sveta. Godine 1993. horom diriguje njegov sin, Andrej Bursać, kojeg je 2006. godine nasledila mlada i energična profesorica muzike Zorica Kozlovački.Godinama ovaj hor uspešno učestvuje na takmičenjima kako u zemlji tako i u inostranstvu, i svaki put se vraća sa nekim lepim priznanjima.
Bio je to razlog da o toj pobedničkoj misiji i daljim planovima razgovaramo sa profesoricom Zoricom Kozlovački.
-Hor naše MŠ je mešoviti omladinski hor, međutim, mi smo od njega uspeli da napravimo još dva manja, tako da smo devojke izdvojili u poseban Omladinski ženski hor i Etno grupu, koja neguje naše etno tradicionalno, narodno, izvorno pevanje. U poslednje vreme imali smo dosta uspeha. Prošle godine smo učestvovali na jednom velikom horskom 
takmičenju. Bilo je to Prvo svetsko horsko takmičenje (World Choir Championships for Youth and Young Adults), koje je održano u Gracu, Austrija od 10 do 17. jula 2011. godine.U konkurenciji 150 horova mi smo se vratili u Srbiju sa tri osvojene medalje: Ženki hor zlatnom, Mešoviti hor sa srebrnom medaljom i Etno grupa sa bronzanom. Ove godine smo učestvovali na VI Internacionalnom horskom festivalu „Slovakia Cantat“ koje je održano u Bratislavi od 26. do 29. aprila 2012. godine. Hor naše škole se opet takmičio u tri kategorije i u sve tri kategorije osvojene su zlatne diplome. Omladinski mešoviti hor i narodna pesma osvojili su i titulu pobednika kategorije, što nam je najveći uspeh do sada i izuzeto smo ponosni na ovu godinu i na uspeh koji smo ostvarili.
S obzirom da profesorica Zorica Kozlovački zrači izuzetnom energijom, zanimalo nas je kako je horsko pevanje osvojilo nju, a kako se ona ispoljava kroz dirigovanje.
-Ja sam već sa 14 godina počela da pevam takođe u horu“Josif Marinković“ kojim je tada dirigovao legendarni Slobodan Bursać. On me je zarazio ljubavlju prema horskom pevanju a nisu manje dragocena bila putovanja i druženja ostvarena sa horom. U tom horu sam pevala i kada je osvojio laskavu titulu Hor sveta, u Langolen-u, Engleska, 1987. godine.Nekako celog života sam u tom poslu, u horskoj muzici, horskom pevanju i bilo je sasvim prirodno da ja to jednog dana nastavim.
Tendencija u sadašnjoj horskoj muzici u svetu su da horovi više nisu statični. Naravno da je i dalje primarni uslov intonacija, interesantne kompozicije, dobro pevanje i dr. međutim, horovi se danas kreću na sceni. Jako je poželjno da uz pevanje svaki hor izvodi neku koreografiju, tako da se ja trudim da uz neke naše kompozicije, naravno koje su adekvatne, ubacim i neke koreografske momente, pa čak nekada koristimo i neka dodatna sredstva, što na sceni izgleda atraktivno, a publici je interesantno. Pošto je hor omladinski, njima to lepo stoji. Mladi ljudi uživaju da spoje pokret i glas. Uspevamo da ubacimo i neke egzotične narodne instrumente, kao što su frule,gajde,kaval, tarabuke. Takoda pevamo i u narodnim nošnjama i vrlo smo interesantni i gde god da se pojavimo skrećemo veliku pažnju publike samom svojom pojavom, a onda i pevanjem.
-Mi se na probama jako lepo zabavljamo i meni je ogromno zadovoljstvo da radim sa mladima i prosto mislim da mi se sva energija koju uložim u njih vraća nekoliko puta. Uverena sam da naši uspesi proizilaze i iz toga što se hor i ja jako dobro slažemo i volimo. Za to je potrebno jako mnogo energije. Omladinski mešoviti hor broji 80 tinejdžera i potrebna mi je ogromna energija da ih animiram da uradimo ono što je potrebno. Nekada se desi da posle probe, koja traje sat i po, moram kompletno da se presvučem. To je moja rekreacija, zato imam dobru liniju.
A na pitanje kako je hor i njegovi uspesi podržani od strane škole i ko finansira njihova putovanja, Zorica Kozlovački kaže:
-Škola nas izuzetno podržava. To je ipak MŠ i svi su svesni da je imati jedan uspešan ansambl lep način prezentacije škole. A da bi ovako veliki hor uopšte putovao negde, nama je potrebno dosta finansijke podrške. Osim naše škole, roditelja učenika, podržavaju nas Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, pojedine firme, Kulturni centar Zrenjanina a nadamo se da će nas ubuduće i grad više podržati.
Repertoar Mešovitog omladinskog hora „Josif Marinković“, Omladinskog ženskog hora, te Etno grupe, je savremen sa primesama tradicije, aktuelan, prati nove tendencije, ne zanemarujući dela domaćih autora, ukratko pobednički. Profesorica Zorica Kozlovački podvlači da u Srbiji ima dosta kvalitetnih horova, ali da se članovi hora „Josif Marinković“ lepo druže sa članovima hora Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Novog Sada i njenim kolegom Jovanom Travicom, pošto su to često jedina dva hora iz Srbije koja učestvuju na takmičenjima van zemlje. Zašto je to tako, teško je odgovoriti. Da li je to nedostatak energije, enturijazma ili nečeg trećeg tek, horsko pevanje u Srbiji je na začelju, što se tiče horske muzike i festivala koji se u vezi toga organizuju.
Zato su Zorica Kozlovački i članovi hora „Josif Marinković“ zaslužili svu našu pažnju i podršku, jer osvajajući nagrade na takmičenjima na najlepši način reprezentuju našu zemlju, pokazujući da je Srbija zemlja i matematičara i sportista i umetnika, zemlja mladih, talentovanih i sposobnih ljudi.
Izvor: Top Srbija
.gif)
.gif)
