Španske stepenice u Rimu, toranj u Pizi, pasta, napuljske ulice, dobar espreso, vina, Toskana, tiramisú (iliti – podigni me u prevodu), vespe, parmezan, sladoled, Mikelanđelo… Ah, i Venecija svakako, kao i poljubac na kiši, milanski Duomo, jezero Komo, obala Amalfija, familija, fudbal, gestikuliranje rukama.
Sve je to Italija i još mnogo toga. Magična zemlja u kojoj su ljubav, romantika, dobar zalogaj i još bolje vino – imperativ! Kada pogledamo koliko Italijani uživaju u svakoj, pa i najmanjoj stvari u životu, kako se predaju svom svojom strašću prvom gutljaju jutarnjeg espresa, kao i pripremi sosa za pastu ili šetnji po ulicama Firence, čovek bi rekao da je hedonizam italijanskog porekla.
Nije bez razloga italijanska kuhinja omiljena na čitavom svetu. Njen, ne tako tajni sastojak je ljubav! A da li ste znali da se samo u Italiji pojede oko 25 kilograma paste godišnje po stanovniku i da postoji preko 300 tipova i oblika testenine? Ili da je pica nastala u Napulju, tiramisú u Veneciji a da se Italijani podjednako ježe na Havaji picu sa ananasom, kao i na feferone? Da jedu sočivo i panetone kolač za božićne praznike, kao i da je Italija najveći proizvođač vina na svetu sa otprilike 8 milijardi boca godišnje?
Ne?
Hajde onda malo da putujemo po istoriji italijanske kuhinje!
Pre svega, znajte da kada sednete u italijanski restoran ili se nađete u samoj Italiji, većina jela koju ćete probati vuče korene iz antike ili uzbudljive istorije ove lepe zemlje. A jedan od važnih elemenata italijanske kuhinje su svakako začini i biljke. Naime, još u I veku nove ere, De re coquinaria knjiga o kulinarstvu poziva na bogato aromatiziranje jela. Hrana i kultura su bile ako ne podjednako važne, ono su barem bile neodvojive. Rimljani su dovodili grčke pekare da proizvode hleb, uvozili su sir sa Sicilije, jer su Sicilijanci s pravom gajili reputaciju najboljih proizvođača sireva. Pored toga, Rimljani su uzgajali koze za mesarenje i gajili su masovno artičoke i praziluk.
Prve veće “potrese”, italijanska kuhinja je doživela sa otkrivanjem Novog sveta. Krompir, paprika, kukuruz, šećerna repa, samo su neki od sastojaka koji su odmah pronašli put do italijanskih stomaka ali, i srca. Da ne pominjemo paradajz sa novog kontinenta, koji je preuzeo glavnu ulogu u ovoj šarenoj kuhinji!
Inače, još jedna specifičnost italijanske gastronomije je to što je veoma poznata po svojoj regionalnoj raznolikosti, posebno razlici između severa i juga poluostrva. Tako ćete na proputovanju Italijom, koje svima želimo, jesti kao u dve najrazličitije kulture kako se budete kretali po zemlji. Na primer, Milano na severu je poznat po rižotu, bakalaru, kobasicama i sirevima, Bolonja u centralnom delu po svom torteliniju, sočnom paradajzu, salamama i tartufina a Napulj na jugu je poznat po picama, špagetama, maslinovom ulju, artičokama, receptima sa plavim patlidžanom ili tikvicama, rikoti, sardelama, kaparama…
Ipak, ono što je zajedničko svim italijanskim kuvarima je odnos prema sastojcima, odnosno njihovoj svežini i kvalitetu i tome se daje prednost u odnosu na složenu pripremu. Zato većina italijanskih jela sadrži od dva do četiri glavna sastojka a sve ostalo na sebe preuzimaju arome i začini.
Italijanski začin na Dijamant način
Da li ste nekada putovali daleko a da niste mrdnuli iz kuće? Nekada su najbolja putovanja ona u našoj kuhinji. Od sada je pred vama prilika da uživate u ukusima i receptima Italije, bilo da samo maštate, nostalgični ste prema putovanju ili planirate da posetitu ovu zemlju dobrih zalogaja.
Začinite lazanju ili pastu Dijamant Način začinima Italije, dok pevušite O, Sole mio! Ova kombinacija sedam različitih biljaka sadrži samo morsku so i u potpunosti je bez pojačivača ukusa. Upravo zato je to komadić Italije na vašoj polici za začinima, i to Italija bez gužve i stresa koje turizam ponekad nosi sa sobom. Vaše je samo da opustite i uživate u pripremanju autentičnih italjanskih jela, uz pomoć vašeg ličnog italijanskog šefa kuhinje – Dijamant način začina Italije i… La vita e bella!
.gif)
