Zbog položaja koji zauzima Zrenjanin ima bogatu istoriju. Ovo područje su naseljavali, a i danas ovde stanuju različiti narodi. Svako je od njih ovde doneo sa sobom deo kulture i tradicije. Zato se često ljudi iznenade kada na tavanu ili po šupama i podrumima pronađu veoma stare i vredne predmete.
Do sada su njihovu vrednost najčešće proveravali na pijaci. Ne retko se dešavalo da im tu bude ponuđeno daleko manje novca nego što ti predmeti zaista vrede.
Pre nešto manje od mesec dana u Zrenjaninu je otvorena jedina antikvarnica. U ovoj radnji Zrenjaninci mogu da ponude na prodaju, kao i da kupe stare stvari. Čak i ako njihov predmet ne bude zanimljiv za otkup, tu će dobiti njegovu pravu procenu vrednosti.
Aleksandar Šalajić se gotovo deceniju zanima za stare stvari. Najpre je počeo da ih sakuplja, a kasnije i da trguje njima. Pre nešto manje od mesec dana otvorio je i jedinstvenu antikvarnicu u Zrenjaninu.
“Ja sam završio školu za autoelektričara u Zrenjaninu. Ovim poslom se nikada nisam bavio. Moja želja je bila da idem u školu za zlatara u Novom Sadu, ali okolnosti su bile takve da to nije bilo moguće da mi se priušti. Sada su se okolnosti promenile, pa ko zna, postoje različiti kursevi, možda mi se želja jednog dana i ispuni“, počinje priču Aleksandar Šalajić.
Nova antikvarnica u gradu je mesto gde se može saznati realna vrednost predmeta
„Za antikvitete sam se zainteresovao još u osmom razredu osnovne škole. Počeo sam da kupujem i prodajem igračke. Nakon srednje škole počeo sam da se interesujem za ordenje, stari novac… Vremenom me je to sve više zanimalo, pa sam počeo da sakupljam stare stvari. Nakon 10 godina sam došao na ideju da otvorim antikvarnicu, jer ovakve radnje nije bilo u Zrenjaninu. Ideja je da pomognem ljudima. Čak i ako ne otkupim stvari od njih mogu da im kažem šta koliko vredi. Mnogi su te stare predmete nosili na pijacu i prodavali ih baš jeftino. Sad mogu da dođu ovde da saznaju pravu vrednost predmeta koji imaju, da ne budu prevareni. Mogu, takođe, da dođu da pogledaju šta ja nudim na prodaju“, objašnjava naš sagovornik.
Ova antikvarnica vrši usluge procene i otkupa:
- markica
- starog novaca ( kovani – papirni)
- penkala
- ogledala
- starog pokućstva ( porcelan, svećnjaci, lusteri, činije, posuđe, lampe i dr)
- pilotske opreme
- sablji
- bodeža
- bajoneta
- odlikovanja
- medalja
- uniformi
- šlemova
- šapki
- činova
- epoleta
- ešarpi
- fotografija
Zrenjaninu je falila antikvarnica
U Beogradu ili Novom Sadu antikvarnice nisu novost. U Zrenjaninu je, međutim, ovakva radnja jedinstvena.
„Godinama sam prikupljao i procenjivao stvari kod kuće i sada sam se konačno odlučio na ovaj korak. Ljudi, ipak, više poverenja imaju kada dođu u prodavnicu da čuju procenu vrednosti predmeta. Nakupci i trgovci koji su na pijaci ili po internetu gledaju da te predmete kupe što jeftinije. Da ucene ljude. Moja ideja nije to. Prve reakcije ljudi su jako dobre. Oduševljeni su što je antikvarnica otvorena. Često čujem kako kažu da je baš ovo nedostajalo Zrenjaninu. Bio sam po zlatarama i tamo su mi pričali kako su ljudi donosili stari novac koji su želeli da prodaju. Međutim, nisu hteli da daju, recimo, srebrnjake u lomljeno srebro čija je cena jako mala, nego su hteli da vide kolika je vrednost baš tih novčića. To niko u gradu nije otkupljivao ranije. Nadam se da će antikvarnica zaživeti, jer do Novog Sada i Beograda nema ovakve radnje“, objašnjava Šalajić.
„Za Zrenjanin sam se odlučio jer sam ja iz Kumana, pa mi je najlakše i najbrže da stignem do grada. Uz to, jedini sam sa antikvarnicom u gradu. Zrenjanin ima dobru istoriju. Ovde mogu da se pronađu fantastični predmeti. Nadam se da će se posao širiti. Želim da u radnji imam samo kvalitetne stvari. Ovo nije zamišljeno kao „buvljak“, dodaje naš sagovornik.
Procenitelji se školuju čitav život
Da bi došao u situaciju da može da proceni vrednost starih predmeta Aleksandar je mnogo učio.
„Škola za procenitelja se plaća. Tu je jako važno iskustvo. Znanja nikada dosta. Uvek se pojavi nešto novo. Imao sam sreće da sam u pravo vreme upoznao prave ljude. Oni su me dosta naučili u vezi porcelana, satova, slika, starog novca… Naravno, kupovao sam dosta i knjiga iz kojih sam učio. U nekim katalozima sam viđao i cene sa svetskih i evropskih aukcija. Za ovaj posao su stvarno potrebne godine. Ne može to da se nauči za godinu dana. Ja i dalje učim. Ni ja ne znam sve. Ali, znam koga mogu da pitam za procenu i pomoć. Ako ja nešto ne mogu da otkupim, znam gde mogu da uputim ljude da pokušaju da unovče svoj predmet“, kaže Šalajić .
„U antikvarnici najčešće mogu da se nađu vojno ordenje, stari novac – kako kovanice, tako i papirni novac, zatim bajoneti, sablje… U Zrenjaninu mogu da se nađu stare pivske faše. Čak iz perioda tridesetih godina prošlog veka, iz vremena Dunđerskih, sode boce, sodare, porcelanski i srebrni predmeti, figure od bronze i mesinga… Ja se, kao i mnogi ljudi, iznenadim šta sve ima kod ljudi. Ovaj grad je čudo. Po tavanima nema čega nema. To je fantazija šta ljudi mogu da donesu na procenu“, dodaje naš sagovornik.
Kolekcionarstvo je specifičn hobi
Vlasnik jedine prodavnice antikviteta u Zrenjaninu ističe da kolikcionar ne može da bude svako.
„Kolekcionarstvo je jako specifična stvar. Mnogo para može da ode odjednom, tokom jedne kupovine. A može i tokom godina, ako se predmeti polako sakupljaju. Sve zavisi šta ljudi vole da sakupljaju i na šta će naići. Ljudi, na primer, sakupljaju stare razglednice. Cena tih razglednica se kreće od jednog – dva evra pa i do sto evra po razglednici. Sve zavisi šta je u pitanju. Isto je i sa starim papirnim novcem. Novčanica može da košta od 50 dinara, pa do nekoliko stotina evra. Kolekcionarstvo je skup hobi. To ne može da se objasni ljudima koji se ne bave sakupljanjem starih stvari. To je jednostavno strast i to voliš. Kao što neko voli motore, automobile, putovanja, tako ima ljudi koji vole kolekcionarstvo. I uglavnom su ljudi koji se bave kolekcionarstvom povučeni. Dešava se i da neko sakuplja određene predmete iz nostalgije“, kaže vlasnik antikvarnice.
„Meni su najinteresantnija vojna odlikovanja pogotovo iz kneževine i kraljevine. Medalje, ukazi… Ima i papirnih novčanica koje su interesantne. Lično, najlepše su mi nemačke marke koje su povučene uvođenjem evra, a za kojima Nemci i dan danas žale. Oni bi bili najsrećniji kada bi se ovaj novac vratio kao sredstvo plaćanja. Najskuplji predmeti su, svakako, oni najređi, a to su uglavnom predmeti iz kneževine i kraljevine. Kod nas ljudi najviše sakupljaju novčanice, kovanice, vojna odlikovanja, sablje, bajonete… Ima ljudi koji sakupljaju porcelanske figure koje su kvalitetnije“, dodaje naš sagovornik.
Pravila za to ko može da bude kolekcionar nema. Ipak, iskustvo pokazuje da se sakupljanjem različitih predmeta uglavnom bave stariji ljudi, dok se mladi najčešće pojavljuju u ulozi prodavca.
Više informacija o jedinoj antikvarnici u Zrenjaninu
Novootvorena antikvarnica u Zrenjaninu nalazi se u na adresi Žitni trg 9. Radno vreme je radnim danima od 9 do 17 sati.
U narednom periodu radiće i subotom, ali nešto skraćeno – do 13 ili 14 sati. Inforamcije o predmetima koji se nalaze u antikvarnici za sada se mogu pronaći na privatnoj fejsbuk stranici vlasnika radnje – Aleksandar Aca Šalajić, a u pripremi je i stranica antikvarnice. Takođe, svi zainteresovani mogu da se jave i na broj telefona 061/65-366-30.