Oftalmološki pregled je bezbolani prijatan klinički pregled koji obuhvata: merenje dioptrije na kompjuterskom uređaju keratorefraktometru, određivanje i po potrebi korigovanje vidne oštrine na daljinu i blizinu ukoliko je to potrebno, merenje očnog pritiska, pregled na biomikroskopu prednjih delova oka (kapaka, suznog aparata, konjuktive, rožnjače, prednje očne komore, dužice, zenice i sočiva staklastog tela), kao i struktura očnog dna na široku zenicu (vidnog živca, žute mrlje, krvnih sudova, mrežnjače zadnjeg pola i periferije oka).
Jedino ovako izvršen pregled se smatra kompletnim oftalmološkim pregledom posle kog se pacijent može uputiti na eventualna detaljnija ispitivanja.
Koliko često treba ići na oftalmološki pregled?
Bebe (starosti ispod 3 godine)
Prvi pregled očijiu treba obaviti već na prvom pedijatrijskom pregledu. Tada treba obratiti pažnju na poremećaje koji se odnose na bulbomotoriku očiju i bazično ispitivanje postojanja fiziološkog crvenog refleksa u očima.
Deca (starosti od 4 do 16 godina)
Proveru vidne oštrine, kao i kompletan pregled prednjeg i zadnjeg segmenta oka treba ispitati prvi put u 4. godini života, a zatim ponavljati rutinski preglede na svakih 2 godine kako bi se pratio razvoj dečijeg oka i vidne oštrine koji su u ovom periodu najintezivniji i najranjiviji.
Mlađa populacija (starosti od 17 do 39)
Savetuje se kompletan oftalmološki pregled na svake dve godine, pogotovo kod mladih ljudi koji imaju prisustvo oftalmoloških bolesti u bližoj i daljoj porodici ili koji imaju neku prethodnu povredu oka ili hiruršku intervenciju.
Starija populacija (starosti preko 40 godina)
Kako godine napreduju i degenerativne (staračke) promene pogađaju sve organe, pa tako ni oko ne biva pošteđeno. Simptomi poput pada vidne oštrine na daljinu i blizinu, opacitati tj. “mušice” u staklastom telu, grebanje i peckanje u sklopu sindroma suvog oka, su samo neki od najčešćih pojava u ovoj starosnoj grupi. Prema svetskim preporukama prvi kompletan oftalmološki pregled treba uraditi u 40. godini života, kad je i najčešća potreba za dobijanjem naočara za čitanje. Nakon kompletnog pregleda lekar odlučuje, u zavisnosti od slučaja, koliko često treba obavljati dalje preglede.
Ljudi koji imaju predisponirajuće faktore rizika kao što su šećerna bolest, povišen krvni pritisak, prisustvo glaukoma, katarakte ili bilo koje druge očne bolesti u porodici trebaju se češće kontrolisati.
.png)
.gif)
.gif)
