I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Dis
  • Kuća zdravlja
Marketing Zrenjanin

Dragan Košutić: Solarni kolektori smanjuju račune za grejanje do 40 posto

O tome koliko novca tokom zime trošimo na grejanje razmišljamo tek kada nam stignu računi. I tada se gotovo po pravilu neprijatno iznenadimo visinom iznosa koji moramo da platimo. Zbog toga odlučno tvrdimo da ćemo do sledeće zime preduzeti neke korake kako bismo smanjili troškove grejanja. Međutim, kada prođe grejna sezona visoke račune obično zaboravimo, pa su retki oni koji zaista nešto tokom leta rade kako bi uštedeli na grejanju. 

Dragan Košutić vlasnik firme Black&White

Jedno od rešenja za ove probleme jeste i ugradnja solarnih kolektora. O tome kolika je to investicija, za koje vreme je moguće očekivati povrat uloženog novca i koliko solarni kolektori mogu da doprinesu smanjenju računa za grejanje razgovarali smo sa Draganom Košutićem, stručnjakom firme Black White koja se bavi ugradnjom solarnih sistema grejanja.

I love Zrenjanin: Kada ste i zašto počeli da se bavite ugradnjom solarnih kolektora?

Dragan Košutić: Firma je osnovana 1994. godine, ali se poslom vezanim za solarno grejanje bavimo poslednjih 9 godina. Ideja da počnemo ovim da se bavimo potekla je iz sopstvene potrebe. Naime, za zagrevanje kuće i firme koristio sam plin. Kada su računi postali toliko visoki da je to prevršilo svaku meru, tada su bili viši od 40.000 dinara po objektu, a nisam se dobro ni ugrejao, pokušao sam da nađem neki bolji, efikasniji stem grejanja. Prvo sam pokušao sa toplotnom pumpom, a kasnije sam uvideo da bi solarni sistem tome bila izuzetna dopuna. I mogu da kažem da nisam pogrešio. Ta dva sistema se jako dobro dopunjuju. Kada sam se uverio da to besprekorno radi, počeo sam da se bavim solarnim sistemima za grejanje. Video sam da je to dosta nepoznato u Srbiji.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Investicija u solarne kolektore za grejanje se vraća u roku od 4 do 5 godina

I love Zrenjanin: Koje vrste solarnih kolektora postoje?

Dragan Košutić: Postoje dve vrste solarnih kolektora. Jedni su za proizvodnju električne energije, a drugi za proizvodnju toplotne energije. Oni su potpuno različiti i ne mogu se mešati. Mi se bavimo isključivo sistemima za grejanje. Razlike između ovih sistema se ogledaju u tome da sistem za proizvodnju električne energije zauzima četiri puta veću površinu nego sistem za grejanje. Znači da biste ih postavili treba vam četiri puta veća površina krova, nego kod solarnih kolektora za grejanje. Uz to, solarni kolektori za proizvodnju električne energije su tri puta skuplji. Rok isplativosti elektro solarnih kolektora je možda 20 godina i više.

I love Zrenjanin: U kom roku se vraća investicija u solarne kolektore za grejanje?

Dragan Košutić: Kada je reč o solarnim kolektorima za grejanje povrat investicije moguć je za 4 ili 5 godina. Rok za povrat novca kroz uštedu za sisteme za grejanje sanitarne vode je četiri godine. Zbog toga što se sanitarna voda koristi svakodnevno svih 12 meseci u godini. Sa druge satrane solarni koletori za grejanje koriste se samo u toku zimskog perioda zbog čega se isplativost postiže za 5 godina što zavisi od toga da li je sistem dobro izolovan, da li je dobro urađen, da li je kuća dobro izlovana i sličnih detalja. Posle toga je sva energija koja se dobija na ovaj način besplatna. A rok trajanja sistema je više od 30 godina.

Solarni kolektori novog tipa rade zimi savrseno, dok stari ne

I love Zrenjanin: Gde se postavljaju solarni kolektori?

Dragan Košutić: Bilo gde gde postoji površina koja je okrenuta ka jugu moguće je ugraditi solarne kolektore. Najbolje je da to bude od jugoistoka do jugozapada. Sisem se sastoji iz dva dela. Jedno su solarni kolektori koji se montiraju spolja. Mogu da budu na krovu, u dvorištu, na zidu… Drugo je bojler koji se nalazi unutar objekta i koji zamenjuje sve druge bojlere u kući. Istovremeno on služi i kao akumulator toplote, jer je veći od klasičnih bojlera. Njegove zapremine su od 200, 300, 500, 1000 i više litara.

I love Zrenjanin: Kako izgledaju solarni kolektori za grejanje i koliko su oni efikasni?

Dragan Košutić: Solarni kolektori starog tipa su izgledali kao prozor. Bili su ravni, dimenzija uglavnom metar puta dva sa staklom preko. Oni su efikasni uglavnom u proleće i jesen, dok su tokom zime slabije efikasni zbog nedostataka u izolaciji tih sistema. Novi kolektori su u obliku ljubičastih cevi koje su poređane jedna pored druge. Zovu se još i vakuumski kolektori zato što su izolovani vakuumom kao termos boca. Izuetno su efikasni u zimskim uslovima. Na to utiče količina svetlosti koja postoji. Spoljašnja temperatura ne utiče na količinu toplote koju dobijamo. Ovi novi solarni kolektori zauzimaju manju površinu prilikom postavljanja. Na primer, za solarne kolektore koji proizvode 2 kilovata potrebno je 4 kvadratna metra da bi se oni postavili.

Solarni kolektori smanjuju račune za grejanje za 40 posto

I love Zrenjanin: Zbog čega su ljudi još nepoverljivi prema ovom sistemu za grejanje?

Dragan Košutić: Pošto su dosta novi u praksi u našoj gradnji postoji standardno nerazumevanje kod građana. Kao prvo mnogi ljudi očekuju da im solarni sistem zadovolji u potpunosti, znači 100 posto, potrebe grejanja. Međutim, to nije tako. Što se tiče sanitarne vode vrlo je blizu, nekih 80-90 posto sanitarne vode imamo besplatno. Ali, kada je reč o zagrevanju prostorija bilo bi neracionalno da imamo 100 posto pokrivenost jer bismo morali da imamo neracionalno veliki sistem. Najoptimalniji sistem je taj koji može preko zime da da nekih 40 posto uštede. To znači da ćemo, ako smo ranije imali račun za grejanje 10.000 dinara, zahvaljujući solarnom sistemu grejanje plaćati 6.000.

Tokom zime svakodnevno dobijamo određenu količinu toplote, a to zavisi od oblačnosti. Prema iskustvu koje imamo za ovih 9 godina nije se desilo da nema bar 40 posto uštede na grejanju u našim klimatskim uslovima. U zemljama kao što su Švedstka, Nemačka, solarno grejanje se obilno koristi. A oni imaju lošije klimatske uslove od nas, jer smo mi južnije.

Ušteda zavisi od sistema distribucije grejanja u objektu

I love Zrenjanin: Da li na uštede u grejanju uz pomoć solarnih kolektora utiče i to na koji način se još objekat zagreva?

Dragan Košutić: Kolika će biti ušteda na grejanju uz solarne kolektore ne zavisi od drugog načina grejanja, ali zavisi od sistema distribucije tog grejanja. Poslednjih 20 i više godina sve ide ka sistemima sa niskotemperaturnim sistemom grejanja. To su podno, zidno grejanje i umesto radijatora stavljaju se fenkojlovi. Reč je o uređajima sličnim radijatoru, ali imaju ventilator u sebi. Svi ti sistemi počinju efikasno da greju već sa temperaturom vode od 30-40 stepeni. Tako da svi uređaji novog tipa, kao što su toplotne pumpe vazduh-vazduh ili voda-vazduh efikasno rade na tim nižim temperaturama u uslovima kada je napolju minus 20 i mnogo, mnogo manje energije troše.

Stari radijatori rade uz pomoć temperature vode koja cirkuliše kroz objekat od 80 stepeni, dok noviji radijatori rade sa temperaturom od 60 stepeni. To znači da će, ako imamo sistem centralnog grejanja koji je starog tipa, uštede biti manje, jer su za te sisteme potrebne više temperature vode. Za sve ostale novije sisteme imamo sigurnu uštedu u proleće i jesen od oko 60 odsto, a tokom zime 40 posto.

Nedovoljna informisanost glavni razlog što se ljudi ne odlučuju više za solarno grejanje

I love Zrenjanin: Da li je investicija u solarne kolektore za grejanje razlog što se oni više ne ugrađuju u Srbiji?

Dragan Košutić: Mislim da ovde nije problem u isplativosti sistema solarnog grejanja ili u investiciji. Jer se ulaganja kreću otprilike od 2.000 do 5.000-6.000 evra ako pričamo o sistemu za grejanje. Sistemi samo za sanitarnu vodu koji su dovoljni za jedno veće domaćinstvo koštaju između 1.500 i 2.000 evra. Presudnija prepreka što se ljudi ne odlučuju više da ugrađuju solarne kolektore je što ovo nije rasprostranjen način grejanja kod nas. Ljudi imaju dosta predrasuda. Radije se odlučuju za neke konzervativne načine grejanja kao što su drvo, pelet… Međutim, računica pokazuje da je to mnogo slabije grejanje od solarnog. Uz to, solarna energija će uvek biti besplatna, a ovim drugim energentima raste cena.

U razvijenim zemljama solarni kolektori za gejanje se odavno koriste. Kod nas postoje povoljni krediti za ove investicije. U stvari od one uštede koju imamo mesečno možemo da platimo ratu. Najveći problem što se solarna energija ne koristi više u Srbiji je po meni to što su ljudi neupućeni i često se odlučuju za onu vrstu grejanja koju imaju komšija ili prijatelji. Kako solarno grejanje ovde nije toliko zastupljeno nema ko da im preporuči, pa su vrlo skeptični. To je s jedne strane i razumljivo, jer su ljudi puno puta bili prevareni. Kao što je recimo bio slučaj sa plinom koji je bio jeftin u početku dok ga ljudi nisu uveli.

Za ovaj sistem grejanja se obično odlučuju oni koji su to videli u inostranstvu ili kojima to preporuče arhitekte

I love Zrenjanin: Ko se najčešće odlučuje za uvođenje solarnog sistema grejanja u Srbiji?

Dragan Košutić: Oni koji se odlučuju za uvođenje solarnog grejanja su ljudi koji su boravili u inostranstvu i koji su videli da je ovo jedna potpuno logična investicija. Zatim, tu su ljudi koji uvode ovaj vid grejanja u nove kuće, a po preporuci arhitekata i oni koji su na neki način, putem televizije, interneta došli do informacija šta je solarno grejanje. Na kraju, ljudi koji se najčešće javljaju su oni kojima je preskupo da plaćaju izdatke za grejanje. Oni kojima je prekipelo to što energenti stalno poskupljuju, pa traže alternativu. Kod njih je problem što nisu sigurni da li će ovaj sistem da funkcioniše, jer su čuli razne glasine. Od toga da je to savršen sistem do toga da ništa ne valja i da nema nikakvog efekta u Srbiji. Problem je što nema organizovane edukacije o solarnom grejanju, a ni država to nešto ne podržava posebno.

I love Zrenjanin: Da li je zrenjaninsko tržište skeptičnije od nekih drugih u Srbiji?

Dragan Košutić: Nije Zrenjanin ništa specifičniji od ostatka zemlje u smislu da su ljudi ovde više skeptični. Svuda je situcija manje-više ista. Naše tržiše je cela Srbija, ali je u svim sredinama relativno mali broj onih koji se odlučuju da uvedu solarno grejanje.

Solarni sistemi za grejanje su rentabilni u kolektivnom stanovanju

I love Zrenjanin: Da li je sistem za solarno grejanje pogodan i za kolektivno stanovanje?

Dragan Košutić: Sisem za solarno grejanje može da se ugradi i u zgrade. Čak šta više, kada je reč o kolektivnom stanovanju oni su veoma rentabilni jer dolazi do uprosečenja potrošnje. Imamo jednog investitora iz Zrenjanina, reč je o Bioelektriku, koji je još pre nekoliko godina ugradio solarni sistem za sanitarnu vodu u zgradama koje je radio. Mi smo tu izvodili radove. Kada je reč o zgradama koje su ranije zidane tu je problem što komšije, kao i za sva druga pitanja, teško mogu da se dogovore oko invesicije. I to je najveća prepeka. Ali, kada bi se dogovorili, kažem, to bi bilo rentabilno. Čak i jeftinije nego kada se ugrađuje u individualne kuće, jer tu postoje određeni troškovi koji se dele na sve koji žive u zgradi, a te troškove vlasnik kuće plaća sam.

Garancija na solarne kolektore i do 20 godina

I love Zrenjanin: Kakvog su kvaliteta solarni sistemi koje ugrađujete?

Dragan Košutić: Solarni kolektori koje ugrađujemo su izuzetno kvalitetni. Rade se u Šangaju, gde se rade i za ceo svet. Mi koristimo kolektore koji idu za Švedsku, Švajcarsku. Posedujemo švedske sertifikate kvaliteta za evropsko tržište. Oni su izuzetno dugotrajni. Praktično su neuništivi. Mi dajemo garanciju i do 20 godina, jer smo sigurni u kvalitet. Što se tiče bojlera oni su prohromski i praktično su neuništivi bez obzira na kvaitet vode koji se kod nas koristi. Bojleri sadrže dve spirale, elektrogrejače i anodu protiv korozije. I on je takav da uvek može da se proširi ako treba i na dva domaćinstva i na grejanje… Bojler je istovremeno i akumulator. Obično su veći dva do tri puta od klasičnog bojlera baš da bi u periodu kada nema sunca imali jednu akumulaciju koja se tu nalazi.

Prosečno domaćinstvo najčešće koristi bojler od 80 do 100 litara. Mi postavljamo bojler od 200 litara kako bismo tu temperaturu mogli da distribuiramo i kasnije zavisno od potrošnje. Jako je bitno i to što čak i kada je velika oblačnost i kada nema sunca u sistemu imamo solidnu temperaturu vode koja se mnogo brže dogreva nego kada treba zagrejati hladnu vodu. Podaci pokazuju da u Zrenjaninu u poslednjih 10 godina nismo imali ni jedan jedini dan da je u sistemima koje smo postavili temperatura vode bila ispod 30 stepeni. Ako nama treba temperatura od 40 stepeni, što je minimum za tuširanje, mi treba da dogrejemo vodu samo za tih 10 stepeni. Ovi bojleri su, takođe, kao akumulacione peći, jer možemo da ih napunimo u toku noći kada je struja jeftinija. Što je, takođe, nekoliko puta povoljnije od cene drveta ili plina koje koristimo kao energente.

Cene solarnih sistema za grejanje

I love Zrenjanin: Koje su neke od cena sistema za solarno grejanje?

Dragan Košutić: Kada je reč o sistemu za sanitarnu vodu postoje nekoliko osnovnih veličina sistema koje smo stavili na naš cenovnik, s tim što može svako samostalno da izabere veličinu spram svojih potreba. Za jedno četvoročlano domaćinstvo dovoljan je bojler od nekih 200 litara i površina od 4 kvadratna metra za postavljanje solarnih kolektora. On košta 1760 evra sa PDV-om. Moram da kažem da postoji mogućnost povrata PDV-a za firme. Za veći sistem, za dva domaćinstva, bojler je 300 litara, a kolektori zauzimaju 6 kvadrata. Ovaj sistem košta 2200 evra sa PDV-om. Prema standardnim računima za struju onih koji koriste elekrobojlere, investicija se vraća za 4 godine. Posle toga decenijama ćemo imati potpuno besplatnu toplu vodu.

Što se tiče sistema za grejanje njih smo sistematizovali prema površini kuće. Naravno svako može da poveća ili da smanji investiciju spram svojih potreba i mogućnosti. Neka preporuka za idealan odnos između investicije i povrata novca tj. da to bude do 5 godina za kuće od 100 kvadrata, da imaju i sanitarnu vodu i grejanje na solarnu energiju jeste sistem koji bi koštao oko 3700 evra. Za objekte od 150 kvadrata investicija bi bila oko 5200 evra, a za one od 200 kvadrata oko 5900 evra. Moguće je raditi sistem i za veće objekte. Za 300 kvadrata naša preporuka je sistem koji košta 8300 evra, s tim što je tu bojler od 1.000 litara, a za postavljanje solarnih kolektora je potreban prostor od 32 kvadrata. To je veoma ozbiljan sistem.

Najveće iskorišćenje potencijala solarnog sistema je u hotelima, hostelima, restoranima

I love Zrenjanin: Koliko je ovaj sistem efiksan i isplativ u hotelima, hostelima, restoranima?

Dragan Košutić: Što se tiče hostela i restorana, generalno ugostiteljskih objekata tu je izuzetno povoljna upotreba ovih kolektora. Jer oni imaju veliku potrošnju sanitarne vode. Od pranja posteljine, sudova, do potrošnje po klijentu koji je tu gost. Već smo radili veći broj ugostiteljskih objekata gde ljudi imaju evidentne uštede. Jedan od tih objekata je i hotel Vojvodina u Zrenjaninu. Tu smo sistem postavili pre 8 godina i do sada nije bilo ni jednog jedinog kvara. Kod takvih objekata je najveće iskorišćenje potencijala solarnog sistema.

Dodatne informacije o solarnim sistemima grejanja

I love Zrenjanin: Gde je moguće pronaći više informacija o solarnim sistemima za grejanje?

Dragan Košutić: Više informacija o solarnom grejanju zainteresovani mogu da pronađu na našem sajtu www.blackwhite.co.rs.

SOLARNI KOLEKTORI PRODAJA CENA

Takođe, mogu da pozovu naše brojeve telefona 023/510-441, 510-442 ili 063/212-715.

Mogu da dođu i lično u naše prostorije u ulici Ive Lole Ribara 49 ili da nam se obrate mejlom na adresu blackwhitezr@hotmail.com.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh