Po čemu se razlikuju kućni pritvor i kućni zatvor ?

Poznato vam je da su određene javne ličnosti nakon počinjenja krivičnih dela dobile „privilegiju“ da kaznu izdržavaju kod kuće umesto u zatvorskim ustanovama. Ovaj oblik izvršenja kazne, poznat kao kućni zatvor omogućava osuđenicima da ostanu u svojim domovima uz nošenje elektronske narukvice, koja se popularno naziva nanogica.

U nastavku će nam advokat Novi Sad advokat Novi Sad objasniti šta podrazumeva kućni zatvor, a šta kućni pritvor, za koja krivična dela se primenjuju i koje uslove je potrebno ispuniti kako bi se kazna zatvora izdržavala na ovaj način.

Po čemu se razlikuju  kućni pritvor i kućni zatvor ?

Kućni pritvor i kućni zatvor su dva instituta koji imaju sličan naziv, ali se prilično razlikuju po svojoj svrsi.

Kućni zatvor predstavlja oblik izdržavanja kazne zatvora, osuđeni je  lišen slobode, samo što kaznu ne izdržava u kazneno – popravnoj ustanovi već kod kuće,  dok je kućni pritvor mera kojom se osigurava prisustvo optuženog tokom vođenja krivičnog postupka. Kućni pritvor je zapravo kao i svaki drugi pritvor, a po definiciji to je mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog tokom trajanja krivičnog postupka, pre donošenja presude. Najčešće se određuje u slučajevima kada se sumnja da će osoba ponoviti krivično delo ili kad ne dolazi redovno na suđenja.

Kućni zatvor se izriče kao kazna za osobe koje su osuđene, dok se kućni pritvor primenjuje tokom trajanja postupka. 

Kućni zatvor ima unapred određeno vreme izvršenja koje je poznato od početka, dok kućni pritvor može trajati sve dok postoji potreba za njim, a najduže do okončanja postupka. 

Dakle, jednostavnije rečeno, kućni pritvor je mera koja se primenjuje dok traje krivični postupak i dok se čeka izricanje kazne, dok je kućni zatvor jedan od načina izvršenja kazne. 

Da li je kućni zatvor uošte kazna  i  kako se sprovodi?

Krivični zakonik Republike Srbije propisuje četiri vrste sankcija koja se izriču učiniocima krivičnih dela: novčana kazna, oduzimanje vozačke dozvole, rad u javnom interesu i kazna zatvora kao najteža krivična sankcija. Kazna zatvora se može izbeći ukoliko neka od navedenih sankcija mođe doprineti tome da okrivljeni promeni svoje ponašanje I svakako spreči ponavljanje krivičnog dela.

Sud prilikom određivanja kazne vodi računa kako o generalnoj, tako i o specijalnoj prevenciji krivičnih dela, gde sama kazna nije prioritet, već služi kao upozorenje i mera za sprečavanje vršenja drugih krivičnih dela. 

Kaznu zatvora je nakad nemoguće izbeći iz različitih razloga, ali zakon takođe propisuje da se za pojedina krivična dela za koja je pripisana kazna zatvora do godinu dana, zatvor može zameniti kućnim zatvorom.  

Kućni zatvor se smatra alternativnom vrstom kažnjavanja.

Značaj alternativnih sankcija je višestruk – izbegavaju se negativni efekti zatvaranja, smanjuje se broj osuđenika u zatvorima što podrazumeva uštedu sredstava iz budžeta

Osoba koja izdržava kaznu kućnog zatvora ima priliku da nastavi svoje obrazovanje, školovanje ili čak radni odnos. 

Okrivljeni će lakše pristati na sporazum sa tužiocem, ako zna da može da dobije kućni zatvor, jer postoje situacije prema okrivljenom zatvorska kazna  nije adekvatna, ali istovremeno ne može biti oslobođena, jer postoje dokazi o njihovoj krivičnoj aktivnosti. U takvim slučajevima, kada sudije nisu u mogućnosti da izreknu uslovnu osudu, verovatno će se opredeliti za kućni zatvor kao alternativu.

Svakako, da bi se kazna zatvora uopšte mogla zameniti kućnim zatvorom, neophodna je ispunjenost određenih uslova, koja se pre svega odnose na prostorno – tehničke kapacitete nepokretnosti u kojoj će osuđeni boraviti, pa tako je neophodno dokazati da postoji saglasnost vlasnika nepokretnosti za borakav osuđenog u prostorijama ukoliko on sam nije vlasnik istih, dostupnog električne energije, telefonskog priključka i drugo.

Šta je nanogica ?

U cilju nadzora nad poštovanjem zabrane napuštanja stana, uvode se elektronski nadzorni sistemi, poznati pod nazivom „nanogica“.

„Nanogica“ predstavlja samo deo kompleta elektronskog nadzora i postavlja se oko noge osobe koja je pod kućnim zatvorom ili pritvorom sa elektronskim nadzorom.

Pored toga, postoji i nepokretna baza koja se smešta u stan i ne sme biti pomerena. Osoba koja izvršava kaznu, kao i ostali ukućani, su upoznati s tom bazom.

Svako pomeranje baze se odmah beleži u sistem za praćenje.

U slučaju izdržavanja kazne u stanu, osoba je ograničena na kretanje do ulaznih vrata, dok u slučaju boravka u kući može izaći nekoliko koraka ispred vrata.

Onog momenta kada osoba prekorači dozvoljeni krug kretanja, nadležni dobijaju obaveštenje o tome.

U Upravi za izvršenje krivičnih sankcija postoji server preko koga se komunicira sa elektronskom opremom koja se nalazi u stanu osuđenog lica.

U kući gde se služi kazna, aparat koji služi kao prijemnik uključuje se u utičnicu telefona i u strujni priključak, a nanogica je odašiljač.

Zloupotrebe nanogica nisu moguće – skidanje, uništavanje, prenošenje na neku drugu osobe – a da to sistem istog trena ne registruje.

Da li osuđeni sme napuštati stan tokom izdržavanja kazne ?

Osoba koja je osuđena na kućni zatvor može dobiti dozvolu da napusti prostorije predviđene za izvršenje kazne, ali samo uz odobrenje direktora Uprave za krivične sankcije. U tom slučaju, osuđeni može provesti najviše dva sata dnevno van tih prostorija, u vremenskom intervalu od 13 do 17 sati.

Takođe, postoji mogućnost da osuđeni, na osnovu posebne odluke, napusti prostorije u kojima izdržava kaznu iz opravdanih razloga kao što su pružanje medicinske pomoći, odlazak na posao, obavljanje nastave, poziv državnog organa, obaveze prema porodici, sezonski poljoprivredni poslovi, vlastito ili venčanje bliskog srodnika do drugog stepena srodstva.

Zahtev za napuštanje prostorija se podnosi povereničkoj službi, a konačnu odluku donosi direktor Uprave za krivične sankcije.

Poverenička služba može bez najave u bilo kom momentu doći da proveri da li se osuđeno lice nalazi u prostorijama u kojima je predviđeno izdržavanje zatvorske kazne.

Napuštanje prostorija u kojima se izdržava kazna kućnog zatvora moguće je samo u dva specifična slučaja, i to bez prethodnog odobrenja. Prvi slučaj je kada osuđeni ima potrebu za hitnom medicinskom intervencijom, bilo za sebe ili za osobe s kojima živi u istom domaćinstvu. Drugi slučaj je kada postoji ozbiljna opasnost po živote, zdravlje ili veću imovinu ljudi, te je osuđeni ovlašćen da napusti prostorije kako bi izbegao ili sprečio takvu opasnost.

Koji su nedostaci?

U zakonskim rešenjima postoje mnoge nejasnoće i nedorečenosti.

Iako je prema zakonu zabranjeno da osoba u kućnom pritvoru koristi telefon i internet, realno je očekivati da će se ona verovatno poslužiti telefonom nekog od članova porodice.

Slično je i s merom koja zabranjuje okrivljenom da prima goste – osim ako je izričito naloženo da ne sme komunicirati s određenim osobama, ne može se zabraniti ukućanima da imaju goste.