Milan Popović je naučni komunikator. U opisu ovog veoma mladog zanimanja jeste da različitim grupama, od dece preko običnih ljudi do onih koji donose odluke o finansijskoj podršci naučnom radu, približi nauku i učini je zanimljivom. „Imao sam tu sreću da se moje demonstracije dopadnu velikom broju ljudi, pa sam tako bio deo velikih događaja promocije nauke širom sveta. U opis mog posla spada i osmišljavanje naučnih eksponata koji slikovito demonstriraju neke od prirodnih zakona. Tako je nastala i mašina sa pamučnim plućima koja je strastveni pušač“, kaže Milan Popović, čiji su eksperimenti proteklog vikenda bili deo IQOS karavana u Zrenjaninu. Upravo je pitkim naučnim eksperimentima pokušao punoletnim pušačima da objasni zbog čega je IQOS, bezdimni uređaj nove generacije, bolji izbor za punoletne pušače od klasičnih cigareta.
U čemu je razlika između duvanskog dima i aerosola koji nastaje zagrevanjem duvana? Kojim se eksperimentom to dokazuje?
Oni na prvi pogled deluju isto. Ipak, izgled često može da prevari kao što znamo. Dim cigarete, IQOS aerosol, oblak na nebu, sve se to sastoji od sićušnih čestica koje rasipaju svetlost na sve strane i zato ih naše oči vide kao belu masu u vazduhu. Razlika je u sastavu tih malenih čestica, ali i u sadržaju ostalih gasova koji ih okružuju. Postoji veliki broj nezavisnih naučnih istraživanja koja potvrđuju da su koncentracije potencijalno štetnih materija višestruko veće u dimu cigarete nego u aerosolu. Ovde to nismo merili, jer je to već urađeno. Mi smo provlačili dim cigarete i IQOS aerosol kroz identične filtere kako bi ljudsko oko moglo da primeti ono o čemu se priča. Posle 20 klasičnih cigareta, filter je postao žut, smrdljiv i lepljiv, zbog velike količine katrana. Sa druge strane, kod filtera kroz koje je prošao aerosol nema promene u boji, dok se miris skoro pa ne može osetiti.
Koji eksperiment po Vašem mišljenju najbolje pokazuje razliku između uređaja za zagrevanje duvana i klasičnih cigareta?
Eksperiment sa filterima o kome smo razgovarali je dovoljno ilustrativan i izazvaće reakciju svakog posmatrača. Zamislite to kao da posmatrate dva automobila od kojih jedan juri 220 km/h, dok se drugi drži zakonom propisanog ograničenja. Ja sam očekivao te lepljive tragove katrana, ali je najveću reakciju kod mene izazvalo čitanje pomenutih nezavisnih naučnih radova i saznanje koje se sve štetne supstance i u kojim količinama nalaze u dimu klasičnih cigareta. To je bilo kao da sam ušao u taj automobil koji ide 220 km/h i onda otkrio da u njemu nema ni kočnica ni volana.
Može li se neki od eksperimenata sprovesti u kućnim uslovima kako bi i sami pušači lično mogli da se uvere u prednosti ovog uređaja u odnosu na klasične cigarete?
Nema potrebe za tim. Dovoljno je da pušači samo pomirišu svoju majicu, pogledaju prebojene nokte, razliku u boji zidova u prostorijama u kojima se puši i u kojima se ne puši.
Otkud to da se naučnik bavi proizvodima duvanske industrije i dokazuje njihovu manju štetnost?
Pa to je u opisu mog posla. Više puta sam bio pridruženi član timova različitih velikih kompanija koje su želele da ukažu na prednosti proizvoda. Nekada je u pitanju vodeno hlađenje na prenosnim računarima, a nekada se radi o uređajima koji zagrevaju duvan, a ne sagorevaju ga. Svaki put je glavni kriterijum za prihvatanje posla bio etičke prirode. Uvek sam morao da budem siguran da radimo pravu stvar. Da se razumemo, ja sam nepušač, ne promovišem pušenje, ali ako niste spremni da se odreknete cigareta, onda vam najiskrenije preporučujem, na osnovu svega što sam pročitao i uradio, da se vozite autom u okviru ograničenja i da imate na raspolaganju i volan i kočnice.
.gif)
.gif)
