 (1).gif)
Najbolji izvor rasta i razvoja za jedno novorođenče jeste majčino mleko. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje dojenje kao osnovni i jedini vid ishrane deteta do navršenih 6 meseci života, ukoliko majka ima mogućnosti za dojenje. Nakon perioda od šest meseci, ukoliko laktacija izostane, u ishranu se uvode specijalizovane adaptirane formule.
– „ Preduslov za dobar razvoj odojčeta jeste kvalitetna i pravilna ishrana. U ranom, pre svega neonatalnom a zatim i odojačkom periodu uvek se trudimo da uspostavimo punu laktaciju i da omogućimo detetu prirodnu ishranu majčinim mlekom. Majčino mleko ima sve kvalitete za idealan razvoj tek rođene bebe. Nažalost, nemaju sve majke tu mogućnost , i ponekad priroda ne izlazi svima potuno u susret, pa se u nekim slučajevima kada mleka nema dovoljno ili ge nema u potpunosti, dete moramo početi da hranimo adaptiranim formulama prilagođenim njegovom uzrastu. Formule se ponekad uvode i ako dete u toku prvih šest meseci sisa majčino mleko ali i pored toga ne napreduje dovoljno ili se primećuju tragovi malokrvnosti. U takvim slučajevima možemo da uvedemo i kašice, uz savet pedijatra. Tada se mogu uvoditi i kašice, već od četvrtog meseca i to samo one koje sadrže žitarice bez glutena. Kašice takvog sadržaja su bezbednije jer postoji manji rizik za razvoj glutenske enteropatije, ako dete ima predispoziciju za razvoj takvih smetnji“, kaže doktorka Svjetlana Ždrale, neonatolog porođajnog odeljenja zrenjaninske bolnice.
Ukoliko ishrana kašicama otpočne u tako ranom periodu, mleko i dalje mora biti osnov ishrane, dok kašica menja samo jedan obrok u toku dana. Među kašicama bez glutena, a koje su na bazi žitarica, pedijatri uvek preporučuju kukuruzne i pirinčane. One se spremaju ili sa adaptiranim mlekom ili se kupuju kao gotovi proizvodi koju u sebi već sadrže adaptirano mleko.
Od šestog meseca počinje denticija – odojčetu niču zubići i to je već znak da ono može da prihvati i druge vrste hrane osim majčinog mleka. U tom periodu često se dešava da majčinog mleka nema u dovoljnoj količini što je jedan od znakova da u ishranu treba uvesti drugu mlečnu hranu odnosno adaptirane formule.
KRAVLJE MLEKO – DA ILI NE?
-„Nikako se ne preporučuje davanje kravljeg mleka jer odnos kalcijuma i fosfora u njemu nije adekvatan“, kaže Dr Ždrale „Beba lošije iskorišćava kalcijum i teško ga ugrađuje u kosti. Ukoliko postoji finansijska mogućnost, preporuka je da se nastavi primena specijalne adaptirane formule. Posebno moram naglasiti da se nikako ne preporučuje ni upotreba kozijeg mleka do dve godine detetovog života jer ono nema dovoljno folata i određenih vitamina iz grupe B koji potpomažu bolje iskorišćavanje minerala. Takva deca često imaju sklonost ka malokrvnosti težeg stepena“.
Pedijatri kažu da adaptirane formule treba davati do godinu dana, a ukoliko roditelji imaju mogućnost, poželjno je da se njihova primena nastavi i u drugoj godini života jer imunološki sistem deteta još uvek nije sasvim zreo. Davanjem adaptiranih mleka bogatih vitaminima i mineralima, pravljenih po uzoru na majčino mleko, dete stiče jači odbrambeni mehanizam.
– „Od šestog meseca, uz kašice sa žitaricama uvodimo i povrće koje je veoma značajno zbog obilja mineralnih materija i gvožđa u njemu. U početku se takav obrok daje u vidu bujona i ispasiranog povrća. U periodu do godinu dana ne dodaju se sastojci poput soli, da ne bismo opteretili bubrežni sistem odojčeta, a ne koristimo ni šećer u voćnim kašicama. Unos mesa je takođe značajan jer rezerve gvožđa koje je beba donela iz majčine utrobe više nisu dovoljne, a to je faza kada dete izuzetno brzo raste i ima brz psihomotorni razvoj. U tom periodu se insistira na unosu dovoljne količine gvožđa putem hrane, a najbolja iskoristljivost je ipak iz mesa. Kreće se sa piletinom i ćuretinom koje se blendira u početku. Bilo da pričamo o povrću ili mesu, moramo ih uvoditi postepeno, pa se preporučuje da se jedne nedelje uvede jedna vrsta namirnice, ili eventualno na tri do četiri dana uvoditi srodne vrste povrća. Ne treba da nas obeshrabri ako beba prilikom hranjenja jednu količinu hrane izbacuje, jer ona i dalje pravi pokrete jezikom koji liče na sisanje, tako da oni hranu nekada izbacuju iz neznanja“ pojašnjava doktorka Ždrale.
VAŽNOST KOMUNIKACIJE RODITELJA I PEDIJATRA
Veliki izbor specijalizovanih adaptiranih formula nekoliko najpoznatijihj proizvođača, može se kupiti u prodavnicama „Milupino“. Osim adaptiranih mleka, ove prodavnice nude razne vrste gotovih kašica, slanih – baziranih na žitaricama, povrću i mesu i slatkih, čija je osnova voće. Uz kašice nude se i razne vrste vitaminskih napitaka čiji je sastan prilagođen uzrastu deteta, kao i sokovi najraznovrsnijih ukusa.
Preporuka je da se prilikom odabira adaptiranog mleka, roditelji najpre konsultuju sa pedijatrom koji na osnovu poznavanja brzine i načina razvoja deteta, može da donese procenu koja formula je najadekvatnija za ishranu.
Milupino I, Brigadira Ristića 2, 023.580.690 (radnim danima 08-20:30h, subotom 08-17h)
Milupino II, Laze Kostića 5, 023.542.920 (radnim danima i subotom 08-20:30h, nedeljom 08-12:30h)
Milupino III, Koče Kolarova 29 023.526.599 (radnim danima 08-20:30h, subotom 08-17h)
.gif)
.gif)
