U danima koji nas očekuju, popularni ˝uzburkan i sočan˝ koncept bar i restoran pripremio nam je nekoliko interesantnih događaja, a posebnu pažnju, Kafemat je posvetio ˝blogovanju˝ koje sve naše sugrađane očekuje u četvrtak 18.05.
-Upoznati sa širokim konceptom dešavanja u Kafematu, naši sugrađani će na ˝blogovanju˝ moći da čuju benefite te vrste posla, na šta obratiti pažnju, iz čega crpeti inspiraciju i kako uopšte početi. Upravo iz tog razloga, smatramo da je ovo veoma važna tema, pogotovo za one koji još uvek nisu sigurni kako, a žele da počnu, poručili su iz Kafemata.
Blogovanje u Kafematu: Reč gostiju
Prvo ˝blogovanje˝ ovog četvrtka u Kafematu, počeće u 20h, a za više informacija i rezervacija pozovite broj telefona 069 / 207 – 77 – 77
Povodom tribine koja se održava, ekipa poznatog zrenjaninskog koncepta porazgovarala je sa predavačima Radmilom Radojković i Stašom Vukadinović.
Radmila Radojković
- Javnost u gradu te upoznala najpre preko tvog bloga Rahat Bahat Lokum tvornica. Možeš li nam reći nešto više o sebi, svojim ciljevima, željama, počecima u ‘’blogovanju’’?
Radmila: Kada sam pre pet godina počela da radim sa ljudima obolelim od predugačkih latinskih reči, počela sam intenzivno da živim. Da cenim svaki dan u kome sam zdrava, da obmotavam točkove svog retro bicikla kilometrima asfalta, da plutam po površini Peskare do samozaborava i da do poslednjeg daha grlim ljude koje volim. U tim trenucima sam shvatila koliko su mi neke stvari značajne i u čemu sam najbolja, te sam odabrala pisanje kroz formu bloga, a ne blog kao nešto u čemu sam superkul
. Nisam uspevala da se oslobodim emocionalnog balasta posla koji obavljam u bolnici i taj blog je trebalo da bude moj eskapistički ‘’šećerlema’’ projekat. Ispostavilo se da se publici to dopada.
- Raspon tema o kojima pišeš je širok. Kako biraš teme i šta te inspiriše?
Radmila: Rahat bahat lokum je modno-literarni blog. Fotografišem se u odevnim kombinacijama koje pretežno čine nasleđeni ili pronađeni vintage komadi, redizajnirana second hand odeća i ponešto što sama osmislim. Volim maštovitost u odevanju i pokušavam da se oduprem brendovima i konzumerizmu.
Iza odela uvek stoji čovek i neka sasvim čudesna priča koja se na modnim blogovima uglavnom ne ispriča. A ja sam naprosto želela da to promenim i da unesem malo ˝čarolije˝ u jednu već dobro poznatu formu bloga kao što je modni blog.
Ujedno, za mene je Rahat bahat lokum jedna velika zabava, jer iza objektiva svakefoto-priče uvek stoji neko od mojih prijatelja. Svaka priča na blogu je porcija druženja i radosti.
- Odnedavno pišeš zajedan magazin. Kako je došlo do te saradnje?
Radmila: Poslala sam kratku priču na konkurs koji je magazin raspisao krajem prošle godine. Jedan od onih konkursa na kome po inboksu vučeš za rukav sve svoje FB prijatelje i neprijatelje da glasaju za tebe, jer broj lajkova odlučuje pobednika. Meni je sve to bilo mrsko i na konkursu nisam pobedila. Ali sam dobila ponudu urednice da postanem saradnik magazina.
Staša Vukadinović
- Pre nego što čitaoci pročitaju tvoju knjigu „Ja sam StaŠa“ I bliže te upoznaju, možeš li nam reći nešto o sebi, svom odrastanju, školovanju, počecima u pisanju?
Staša: Rođena sam i odrasla sam u Zrenjaninu. Pohađala sam osnovnu školu “2. oktobar”. U detinjstvu sam volela da upadam u pustolovine sa drugaricama iz ulice I razreda, toliko smo to volele da smo često same kreirale male potencijalne nevolje, samo da nam bude interesantno. Ta me manija nije napustila ni danas. Išla sam u Zrenjaninsku gimnaziju, i čudesno odeljenje IV-2 koje je bilo baš važna karika u mom odrastanju.
- Aktivna si na društvenoj mreži Facebook, gde objavljuješ svoje priče, a do skoro si pisala i svoj blog. Koliko su te društvene mreže i reakcije ljudi ohrabrile, ili podstakle u razmišljanju da objaviš knjigu?
Staša: Jesu me (o)hrabrile, ali sam prelomila I bacila se na posao tek kad sam sama sa sobom bila potpuno načisto da je to nešto što treba da uradim.
- Pišeš često o svakodnevnim, na prvi pogled, banalnim situacijama i pretvaraš ih u čarobne, duboko značajne I emotivne momente. Uvodiš nas u neki, na prvi pogled, nevidljivi svet. Da li bi taj svet postao vidljiviji i za one sa manje umetničkog senzibiliteta, ako bi usporili sa ritmom savremenog, neprirodno ubrzanog, životnog tempa?
Staša: Nisam sigurna. Nije baš da ja živim neki smiren, odmeren I bogougodan život, sa jasnim uvidima i primećivanjem svega. I sama vazda vučem ne samo telefon nego i laptop sa sobom. Ali, ono što vidim to I proživim.Razmišljam o momentima, stvarima, ljudima. Ne uzimam ništa zdravo za gotovo, to mi je jedan od strahova – da ću nekad, ko zna kako i zašto, ljude, trenutke, život kao takav početi da podrazumevam. Neću.
Više zanimljivih stvari, kao i odgovore na mnoga pitanja, možete saznati na Blogovanju u koncept baru i restoranu Kafemat.
.gif)
.gif)
