Bitkoin – između mita i stvarnosti

Kada nešto deluje komplikovano, često je lakše odbaciti ga nego pokušati shvatiti. Ipak, bitkoin iz dana u dan dobija na legitimnosti, sve ga više kompanija i institucija prihvata, a njegova tehnologija menja način na koji razmišljamo o novcu. Vreme je da razbijemo najčešće mitove i konačno odgovorimo na pitanja koja muče mnoge.

Traganje za informacijama na internetu otkriva zanimljiv obrazac

U Srbiji 2025. godine primećuje se zanimljiva navika – iako većina ljudi koji se interesuju za kriptovalute dobro barata srpskim jezikom, i dalje će pre u pretraživač ukucati „Bitcoin price“ nego „cena bitkoina“. Ova jezička preferencija nije slučajna.

Ona pokazuje koliko je kriptosvet još uvek pod snažnim globalnim, prvenstveno engleskim, uticajem. Većina relevantnih informacija, posebno kada se radi o trenutnoj ceni, vestima i analizama, i dalje se prvo pojavljuje na engleskom jeziku. Time domaći korisnici, svesno ili nesvesno, prate globalne izvore umesto lokalnih.

Iako to znači da dobijaju brže i detaljnije informacije, istovremeno doprinosi i sporijem razvoju lokalnog sadržaja o bitkoinu. To je zanimljiv primer kako način na koji tražimo informacije može otkriti koliko smo povezani sa globalnim tržištem, ali i koliko lokalna scena još ima prostora za rast.

Bitkoin nije “ništa” – on je mreža, tehnologija i poverenje

Jedna od najvećih zabluda o bitkoinu je uverenje da on “ne postoji” ili da je “ništa” jer nema fizički oblik poput novčanica ili zlatnih poluga. Međutim, njegova vrednost ne počiva na materijalnom postojanju, već na tehnologiji koja ga pokreće – blockchainu.

Blockchain je javna, nepromenljiva knjiga svih transakcija koja funkcioniše bez centralne kontrole. Bitkoin je i mreža koja omogućava razmenu vrednosti, i zajednica koja održava njen integritet. Poverenje ne dolazi od banke ili države, već od decentralizovanog sistema u kojem hiljade računara širom sveta potvrđuju svaku transakciju.

Odsustvo fizičkog oblika zapravo ga čini otpornijim na mnoge tradicionalne rizike, poput falsifikovanja ili centralizovanih manipulacija. On je vrednost pretočena u digitalnu formu, čija sigurnost i postojanost proizlaze iz same tehnologije i poverenja onih koji je koriste.

Prirodno je da nove ideje izazivaju zbunjenost

Kada se pojavi nešto potpuno novo, gotovo je nemoguće očekivati da ga svi odmah razumeju. Tako je bilo i kroz istoriju – setimo se Leonarda da Vinčija. Njegove ideje i pronalasci bili su toliko ispred svog vremena da ih ljudi iz njegove epohe nisu mogli u potpunosti shvatiti.

Danas, zahvaljujući tehnološkom razvoju i akumuliranom znanju, lako uviđamo genijalnost onoga što je on tada radio. To ne znači da smo mi danas pametniji, već da nam je vremenska distanca pružila priliku da povežemo ideje sa stvarnim primenama. Isto važi i za bitkoin – što više vremena prolazi, to će ga ljudi bolje razumeti.

Njegovi koncepti, od decentralizacije do ograničene ponude, možda sada deluju apstraktno ili zbunjujuće, ali jednom kada se prirodno uklope u svakodnevni život, biće mnogo jasniji široj publici nego danas.

Od nesigurnog eksperimenta do globalnog sredstva plaćanja

Kada se pojavio 2009. godine, bitkoin je bio viđen kao eksperiment male grupe tehnoloških entuzijasta. Njegova vrednost tada je bila zanemarljiva, a javnost ga je doživljavala kao zanimljiv, ali neozbiljan projekat. Međutim, tokom naredne decenije, situacija se drastično promenila.

Ključni trenutci, poput prihvatanja bitkoina od strane velikih kompanija i institucionalnih investitora, promenili su percepciju. U nekim državama postao je i zvanično sredstvo plaćanja, što je pre samo nekoliko godina delovalo nezamislivo. Danas, iako je i dalje volatilno sredstvo, bitkoin se koristi za međunarodne transakcije, štednju i kao zaštita od inflacije.

Ovaj put od skeptično gledanog eksperimenta do legitimnog finansijskog instrumenta pokazuje koliko se brzo menja način na koji svet doživljava digitalni novac.

Mit o potpunoj anonimnosti

Mnogi i dalje veruju da je korišćenje bitkoina potpuno anonimno i da niko ne može pratiti transakcije. Istina je složenija. Svaka transakcija se beleži na blockchainu – javnoj i transparentnoj knjizi dostupnoj svima.

Iako adrese nisu direktno povezane sa imenima korisnika, dovoljno tragova može dovesti do identifikacije, posebno ako se koristi centralizovana menjačnica ili ako se digitalni tragovi ostave na drugim mestima. Zbog toga stručnjaci kažu da bitkoin nudi pseudonimnost, a ne potpunu anonimnost.

Privatnost je moguća, ali zahteva znanje i odgovorno ponašanje korisnika. Razumevanje ove razlike ključno je kako bi se izbegla pogrešna uverenja i kako bi se korisnici zaštitili u digitalnom okruženju koje je sve otvorenije i povezanije.

Zašto volatilnost ne znači nestabilnost

Jedan od glavnih argumenata onih koji osporavaju bitkoin jeste njegova volatilnost. Tačno je da cena može značajno da varira u kratkom vremenskom periodu, ali to ne znači da je reč o neodrživom sistemu.

Slične fluktuacije su pratile i druge tržišne inovacije u svojim ranim fazama – setimo se prvih tehnoloških kompanija na berzi, čije su akcije skakale gore-dole dok tržište nije postalo zrelije. Volatilnost bitkoina često je rezultat njegove relativno male ukupne kapitalizacije u poređenju sa tradicionalnim tržištima, kao i uticaja medijskih naslova i regulatornih promena. Kako se njegova upotreba širi, a likvidnost raste, očekuje se da će oscilacije postati blaže.

Dakle, volatilnost ne mora biti znak propasti – može biti samo prirodna faza odrastanja jednog novog finansijskog sistema.