Sinoć je u Malom salonu Narodnog muzeja Zrenjanin otvorena izložba fotografija pod nazivom „Industrijsko i tehničko nasleđe u Vojvodini“.
Cilj ovih izložbi jeste da se prikažu oni najznačajniji i najbogatiji segment kulturno-istorijske baštine našeg podneblja, koji su u prošlosti odigrali prvorazrednu ulogu u tehničkom i tehnološkom razvoju Srbije, i čiji je tretman shodno tome neprimeren onom koji danas uživaju.
Pozdravljajući prisutne Milan Kovačević, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Zrenjaninu je izrazio nadu da će lokalne samouprave i stručna javnost prepoznati značaj ovih izložbi, i da će u skorijoj budućnosti ovi neiskorišćeni potencijali – uz pomoć grada, pokrajine ili republike – prerasti u turističke ponude.
Na otvaranju su govorili arhitekta Aleksa Ciganović, predsednik Društva konzervatora Srbije. etnolog Branislav Milić i pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina Duško Radišić.
Posetioci izložbe će u narednim nedeljama imati priliku da se kroz tridesetak vertikalnih panoa upoznaju sa nasleđem najznačajnijih industrijskih grana: prerađivačkom (prehrambenom i neprehrambenom) industrijom, stambenim kolonijama, te železničkim i hidrotehničkim nasleđem.
Autorski tim izložbe čine etnolozi dr Mirjana Đekić i Branislav Milić, mr Gordana Prčić-Vujinović, diplomirani inženjer arhitekture Jasmina Vujović, istoričari umetnosti Vesna Karavida, Dejan Radovanović i Bojan Kojičić, kao i fotografi Nedeljko Marković i Željko Vukeljić. Nadležni kustos izložbe je etnolog Ksenija Mihić.
Izložbu su zajednički realizovali Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture iz Petrovaradina, Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture iz Subotice, Zavod za zaštitu spomenika kulture Pančevo i Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin. Saradnja stručnjaka za zaštitu nepokretnog kulturnog nasleđa ove četiri ustanove inicirana je činjenicom da je prethodna, 2015. godina, bila proglašena za Evropsku godinu industrijskog i tehničkog nasleđa (European Industrial and Technical Heritage Year).
Izložbu i štampanje pratećeg kataloga su pomogli Društvo konzervatora Srbije iz Beograda i Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje iz Novog Sada.
Piše: Tivadar Borbelj
.gif)
.gif)
