Prošlo je duže od deset godina od kada je preminuo književnik Pavle Ugrinov, u građanskom životu upisan kao Vasilije Popović, a zaborav je (pre)brzo počeo da udaljava njegovo delo i ukupan umetnički značaj od kulturne i ukupne javnosti. Ta tendencija „nestajanja“ je naročito primetna u novim generacijama, što je zaista zabrinjavajuće jer mi nismo dovoljno velika kultura da se olako i prebrzo odričemo svojih velikana. Pogotovo onih koji su još u dohvatu generacijskog pamćenja.
Njegov impozantan opus romana, proza, sećanja, memora, jeste prisutan u bibliotekama. U školskom sistemu je jedva zastupljen, dok sasvim izostaju naučna, prigodna ili jubilarna obeležavanja značajnih datuma iz njegove bibliografije. Odsustvo percepcije ovog pisca iz javnog diskursa deluje kao pogrešno i neutemeljeno, pogotovo kada se ima u vidu da je veliki deo njegovih ostvarenja i danas veoma moderan, sadržinski, ali i formom i formatom aktuelan.
U nameri da u svojim mestima, koje je Ugrinov označio kao svoje zavičaje, Mol kao rodni, a Zrenjanin, koji se tada zvao Petrovgrad, kao onaj u kome je stasao i oformio se kao ličnost i umetnik, obeleže njegov život i boravak, što bi istovremeno trebalo da posluži kao zamajac povratka dela ovog značajnog pisca na savremenu kulturnu scenu Srbije, Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“ iz Zrenjanina, i udruženje „Mol u srcu“ pre izvesnog vremena započeli su prigodne aktivnosti.
Ne tako davno održani su i prvi promotivni književni programi, u Zrenjaninu i Molu, posvećeni obeležavanju uspomene na Ugrinova i njegovo delo. Akciju su započeli direktor zrenjaninske Biblioteke Milan Bjelogrlić, književnik Zoran Slavić, dok je u Molu organizator bio predsednik udruženja „Mol u srcu“ Slavko Kos. U realizovanje ovog poduhvata svestrano se uključila i „Agora“, izdavač velikog broja knjiga Pavla Ugrinova, odnosno Nenad Šaponja, glavni urednik te izdavačke kuće.
.jpg)
Posle uspeha ovih književnih susreta, predstavnici dvaju zavičaja Pavla Ugrinova, dogovorili su naredne korake koji bi trebalo da učvrste nastojanja da se delo ovog značajnog srpskog književnika vrati u „živu“ tradiciju. Pored ustanovljavanja svakogodišnjih književnih manifestacija u Zrenjaninu i Molu, u nameri je ustanovljavanje ulica sa imenom Pavla Ugrinova u oba grada (u Beogradu, na Paliluli, već postoji istoimena ulica), i osnivanje Fondacije Pavle Ugrinov, u saradnji sa Srpskom Akademijom nauka i umetnosti, čiji je Ugrinov bio član.
Ovaj veliki književnik treba biti zapamćen i kao jedan od osnivača kamerne scene Atelje 212, koja je i otvorena 1954. godine upravo njegovom režijom tada kontroverzne predstave “Čekajući Godoa” Samjuela Beketa. U tom gradu je Ugrinov dobio i “Ninovu nagradu” 1979. godine za roman ”Zadat život”
U vremenu zagušenih kulturoloških komunikacija, u čemu veliki gradovi prednjače, možda je i logično da poziv za skretanje pažnje na veliko ime iz bliske prošlosti, što Ugrinov svakako jeste, započne iz Mola i Zrenjanina, njegovih zavičaja.
Zoran Slavić, književnik i publicista
.gif)
.gif)
