Promocija knjige „Umro sam u petak“ autora Nenada Gugla biće održana 22. marta u 19 časova, u Salonu Narodnog muzeja Zrenjanin. O romanu će govoriti autor, Nenad Gugl i direktor GNB „Žarko Zrenjanin“ Milan Bjelogrlić.
Nenad Gugl živi u Beogradu i radi u Trećoj beogradskoj gimnaziji kao profesor srpskog jezika i književnosti. Knjiga „Umro sam u petak” je njegov prvi objavljeni roman. Glavni junak ove novele-ispovesti je savremeni čovek kome je autor nadenuo ime Naum Petrović. Ovaj uspešni profesor linearne algebre i analitičke geometrije na Matematičkom fakultetu umire dva puta. Prva, opominjuća smrt dešava se u snu ali posle buđenja Naum svesno odbacuje nagoveštaje koji ukazuju na mogućnost obistinjavanja zloslutnog sna. Druga, stvarna smrt nastupa kao posledica njegove nevoljnosti da se menja, ali ga zatiče u drugačijem, vedrijem raspoloženju nego što je to bio slučaj u snu.
Povest o glavnom junaku tumači kao žitije čoveka 21. veka. Naum Petrović je svako od nas, a ovo prozno delo je samo naizgled kazivanje o junaku i vremenu, njegova suština je usmeriti se ka unutarnjem čoveku srca, novosazdanom, nebeskom čoveku po meri Hristovoj. Takođe, odnos čoveka prema samom sebi, strah od smrti i same pomisli da možemo biti povređeni, površnost, pokajanje i njegovo trajanje, kao i njegova istinska vrednost ukoliko se pokajanje desi, neke su od centralnih svevremenskih tema koje autor obrađuje u romanu.
Odlomak iz knjige:
„Ako želiš da postaneš uzor onima koje voliš i ponos onima koji vole tebe. Ako hoćeš da gospodariš sobom, a služiš ciljevima koji te prevazilaze. Ako ti se sviđa da naučiš da se raduješ neizvesnom, a da uživaš u onome što je izvesno. Ako hoćeš da naučiš da u svaki svoj dan kao u iglu uvučeš nit smisla. Ako misliš da svaki tvoj uzdah treba da bude bitan, ne samo tebi, nego bar još jednom čoveku na ovome svetu. Ako izdah bude tu samo da bi mogao ponovo da udahneš i nastaviš dalje u ritmu koji te čini većim od onoga što jesi, a manjim od onoga što tek treba da postaneš. Ako imaš san da počneš da prevazilaziš moguće i ako želiš da shvatiš da je zabavno baviti se nemogućim. Ako konačno nameravaš da uzmeš glinu svog života u ruke da je oblikuješ, a ako želiš da tebe i tvoje ruke oblikuje neko ko je veći od tebe, a volite više od bilo koga. Ako, na kraju krajeva, težiš da smisao, ljubav i uspeh postanu crte tvog karaktera. Ako nameravaš da taj novoizgrađeni karakter postane čvrsta stena oslonca u svakoj tvojoj odluci, a da prilikom odlučivanja imaš širinu sagledavanja rastegljivu kao vazduh. Ako sve to i još mnogo toga, o čemu možda još i ništa ne znaš, možeš mirne savesti da upišeš u svoj lični ustav života, u tipik sopstvenog življenja, onda neće biti uzaludno ovo čitanje, na koje si se otisnuo kao na golu i otvorenu pučinu.“