I love Zrenjanin

  • Aviv park Zrenjanin
  • Kuća zdravlja
Kultura

„U magiji pozorišne stvarnosti”: Dnevnik zrenjaninskog pozorišta Zorana Slavića

ZrBizNet

Pisanje prikaza pozorišnih predstava, književnik Zoran Slavić započeo je još pre 30 godina. Kao deo rukovodećeg tima u pozorištu „Toša Jovanović”, imao je prilike da iznutra prati i učestvuje u procesu stvaranja predstave, da dobro upozna šta sve prethodi podizanju zavese na premijeri kada je gledalište puno i nestrpljivo, ali i da uoči kada svi u pozorištu strepe od praznine u tom istom gledalištu.

U svojoj novoj knjizi „U magiji pozorišne stvarnosti”, autor je odabrao više od 100 svojih recenzija pisanih u periodu od 1969. do 2018. godine i na taj način kroz zbirku svojih kritika kreirao svojevrstan istorijski dnevnik zrenjaninskog pozorišta. Razgovarali smo o njegovim počecima, novoj knjizi, ali i sadašnjem stanju pozorišta i pozorišne kritike.

– Ova knjiga mojih izabranih pozorišnih recenzija sadrži 82 teksta posvećenih dramskoj sceni, odnosno 29 prikaza ostvarenja lutkarske scene. Knjiga započinje uvodnim esejem o suštini mog pogleda na pozorišnu umetnost. Prvi tekst, iz 1969. godine, je o izvođenju komada Ežena Joneska „Ćelava pevačiva” na sceni nekadašnjeg Doma omladine, u režiji nadarenog Miodraga Martinova Dživa, iza čega sledi impresija o nezaboravnom izvođenju predstave „Romeo u Đulijeti“, istog reditelja. To su moji prvi i sentimentalni zapisi o pozorištu – započinje priču Zoran Slavić.

I Taxi Zrenjanin

Iz velikog broja kritičkih tekstova o srpskoj i vojvođanskoj pozorišnoj sceni za ovo izdanje, izdvojio je one posvećene zbivanjima na pozornici Narodnog pozorišta „Toša Jovanović”. Ostali zapisi/recenzije o predstavama drugih pozorišta, mogli bi se pojaviti u drugom izdanju knjige„U magiji pozorišne stvarnosti” ili u posebnoj knjizi.

– Osnovna namera u sabiranju recenzija i objavljivanju ove knjige leži u svesti da pisanje o predstavama i njihovim akterima čuva sećanje na njih, posebno na glumce koji u svakom izvođenju iznova stvaraju pozorišnu magiju, koja prestaje izlaskom publike iz pozorišta. Ona se čuva samo u memoriji gledalaca, koja je trošna, a ovi zapisi pokušavaju da je sačuvaju u koricama knjige. Da egzistiraju u vremenu kao neka hronika koju oblikuje protok pozorišnih delovanja, odnosno kritičarev zapis o njoj.

„Naslovom knjige pokušavam da dozovem magiju scene koja se uspostavlja dizanjem zavese“

-Magijom definišem scenska dešavanja, proces naizgled omeđen u prostoru i vremenu, mada je bezvremen i beskrajan. To je igra na žiletu nestajanja koju glumac, svojim telom, dušom i duhom, svaki put iznova uspostavlja. Naravno da mu u tome pomažu i to omogućuju pisci, reditelji, scenografi. Svi zajedno stvaraju neophodnu iluziju pozorišne stvarnosti koja je krhka, prozračna, zanosna i metastabilna, ali i neophodna kao alternativa svakodnevnici, pojašnjava Slavić.

Ne slaže se sa ocenom da u svojim kritikama nikoga ne štedi, ali smatra da je važno da neko ko ima puno znanja iz oblasti teatra, iznese analizu predstave.

– Jesam relativno otvoren jer ne izbegavam da vrednujem pozorišna ostvarenja. Znate, svrha recenziranje je da se pored opisa, analize izrekne i sud. Naravno, uz svest da time sebe i svoje ocene izlažem riziku i protivstavu, ali to je deo posledica koje donosi bavljenja ovim poslom. Dakle, sve to, kritika i reakciju na nju, spada u higijenu duha i prostora kulture. Kritičar mora da zna mnogo više o piscu, glumi i ostalim saradnicima u kreiranju predstave. Da poznaje „tehnologiju“ teatarske produkcije. Da svoju estetiku i razumevanje pozorišne magije „uvežbava“, proverava i usavršava gledanjem velikog broja različitih komada i dramatugija. Neophodno je takođe da se odmakne od principa – dopada odnoso ne dopada mi se. I konačno da pored estetike uvažava i profesionalnu etiku! Ta analiza često uspeva da uoči i definiše ono što „obični“ gledaoci samo naslućuju. Onima koji su već gledali predstavu recenzija služi kao provera ili prilika za protivstav, dok onima koji će tek da je gledaju, pruža na izvestan način putokaz.

Premijere u pozorištu nekada su bile gradski društveni događaji prvog reda. Glumci našeg pozorišta su spadali u najznačajnije i najviđenije sugrađane, o predstavama se pričalo, svake godine se obnavljao ansambl, a pozorišni klub je predstavljao elitno mesto u koje se nije lako dospevalo.

– Činjenica je da su „ondašnja” i današnja pozorišna ostvarenja na sceni „Toše Jovanovića” bila i jesu u vrhu jugoslovenke/srpske elite. Što znači da se konstantno zadržava visok nivo kvaliteta. Naravno, razlike postoje, u opštem dizajniranju predstava, načinu glume, formatiranju i promišljanju umetničko/socijalnih i političkih damara stvarnosti, odnosno klasike. Najviše se promenila scenografija dok je glumačka magija i dalje najmoćnija. Glumci imaju akademsko obrazovanje ali je i dalje pesudan talenat.

Tokom dugogodišnje karijere, recenzije je pisao za štampane medije, ali pojavom novih elektronskih, njegove kritike stigle su i u digitalni prostor.

– Iako sam sa svojim recenzijama mnogo vremena „proveo” u novinama i nedeljnicima, prelaskom na elektronske medije dobio sam priliku da, sistemom „lajkovanja” i njihovim brojanjem, brže i bolje doživim recepciju teksta, što nije presudno ali jeste indikativno. Takođe, kada se recenzija piše za elektronske platforme, potrebno je stil donekle prilagoditi izmenjenom krugu potencijalnih konzumenata. Tu je i skraćeno vreme u kome treba tekst ponuditi javnosti.

U njegovim tekstovima nalazi se prava plejada pozorišnih stvaralaca koji su defilovali zrenjaninskom scenom.

– Mnogi značajni i kvalitetni teatarski poslenici, stvarali su magiju ovdašnje scene. Ipak, izdvojio bih glumca Savu Damjanovića koji je samom svojom pojavom na pozornici označavao da upravo počinje scensko čudo. Stamen i dostojanstven, na sceni je postajao sve ono što je uloga, lik ili tip zahtevao. Nažalost, gledao sam ga u vremenima kada nisam pisao recenzije, ali zato sam ipak uspeo da napravim dokumentarac o njemu.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh