Tri dame : Momo Kapor, rođeni gospodin

Salon Narodnog muzeja u Zrenjaninu bio je popunjen do zadnjeg mesta posetiocima večeri o Momi Kaporu o kojem su govorile Mirjana Bobić Mojsilović, Rada Đuričin i Marina Rajević Savić.

Spisateljica Bobić Mojsilović čiji su bestseleri na listi najtraženijih u Srbiji, rekla je da o Kaporu neće pričati iz ugla književnog kritičara, već o njemu kao neobičnoj kulturnoj pojavi.

– Tvrdim da je Momo Kapor najveći crtač koga je Srbija ikada imala ikada. I slike su mu divne, ali njegovi crteži su fantastični, ima nečeg duboko potresnog u njima. Za života je bio apsolutno potcenjen, i za razliku od onih etabliranih koji misle da prave istoriju, on je imao publiku. To je ono što niko nije mogao da mu ospori, rekla je Mirjana Bobić Mojsilović. Najvećim priznanjem koje je dobila od tog umetnika, smatra pohvalu za roman „Azbuka mog života“, za koju je Kapor ocenio „najlepšim romanom koji je pročitao u poslednjh 10 godina svog života“.

– Ja pripadam onoj generaciji šezdesetog godišta kada je „karta za dobro društvo“ bilo ono šta čitate, koje filmove gledate, a ja sam tada čitala Momu Kapora. Upoznala sam ga sasvim slučajno u jednoj kafani, i on je znajući da ja radim u Studiu B kao radio voditelj, pozvao me je da budem gost u njegovoj emisiji, i ono čega se sećaj jeste da me je predstavio kao „devojku sa najkrupnijim očima u gradu“. Pričali smo o kuvanju, o tome kako moj otac pravi najbolje sarme na svetu, a ja nisam mogla da verujem da sam upoznala simbol Beograda – Momu Kapora, ispričala je deo svog poznanstva Marina Rajević Savić.

Ona je podsetila je veliki umetnik imao nesrećno detinjstvo, izgubivši majku u četvrtoj godini ali je i pored toga sve nas oplemenio vedrinom time što je ušao u srž bića našeg naroda, što nas je opisao sa svim našim nesavršenostima u isto vreme „opisao Beograd kao niko do sada, iako nije bio Beograđanin“.

– Momu Kapora znala sam još iz studenskih dana – ja sam bila student pozorišne akademije a on likovne. Moma je često puta pričao kako upoznao samnom, i to ću vam ispričati. Saznao je da ću recitovati kao studenkinja pozorišne akademije na njihovoj likovnoj, i on je čekao, čekao, i ispijao jedan rum, drugi, i to je toliko dugo trajalo da su u trenutku kada sam se ja pojavljivala, njega iznosili, tako da me je prvi put video „iz žablje perspektive“. Bio je uvek dobro raspoložen, osmehnut je nama drugarima prilazio sa nekom sjajnom anegdotom kako bi nas nasmejao, a da to nikad nije prelazilo neku granicu. Može se reći za njega da je bio rođeni gospodin, rekla je srpska glumica Rada Đuričin.