Tragom oproštajnog pisma – pošiljka iz Sidneja

U drugom delu priče “Tragom oproštajnog pisma” nastavlja se povest o porodici Đarfaš. Saznaćemo ko je bila Klara Đarfaš i kakva je bila njena veza sa Velikim Bečkerekom.

Tragom oproštajnog pisma – pošiljka iz Sidneja

Juna 1948. godine u velelepnom zdanju Sreskog suda u Zrenjaninu pokrenut je jedan, po svemu sudeći, rutinski postupak. Predmet pod brojem P. 172-48 bio je samo još jedan u nizu postupaka pokrenutih radi dokazivanja smrti. U naslovu predmeta stoji: „Dokazivanje smrti Đarfaša Ferenca“. Ništa neobično – ove godine zbog posledica rata takvih predmeta bilo je na pretek. Pokretani su kako bi se osobe nestale u toku rata proglasile umrlim. Stoga, sasvim je i očekivano da za Ferenca, koji je kao Jevrejin deportovan, neko zatraži postupak. Ako je sudeći po spiskovima stradalih i svedočenjima, niko od članova porodice Đarfaš nije preživeo rat.

U ovom predmetu osim za Ferenca, zatražen je i postupak za njegovu suprugu Tereziju i sina Petera. Međutim, za dvoje nestalih članova porodice postupak nije zatražen. Nedostaju majka Ilona i brat Janko Đerfaš. Sigurno je da je Ilona pre odlaska u logor bila zajedno sa Terezijom i Peterom. Šta se zbivalo sa Janošem, nije poznato. Da li je moguće da su oni preživeli i podneli zahtev? Ili je u pitanju treća osoba? Ovaj predmet, kao i splet događaja koji je prethodio njegovom pokretanju, otkriva nešto mnogo uzbudljivije o sudbini članova porodice Đarfaš.

Tragom oproštajnog pisma – Prvi deo priče

POŠILJKA

Te iste 1948. godine, adresirana na ime advokata Josifa Podgradskog, u Zrenjanin stiže pošiljka iz Sidneja. Pošiljku je poslala izvesna gospođa Kler (Klara) Poganj. Ovo ime pojavljuje se i na predmetu. Po njenoj molbi pokrenut je postupak za dokazivanje smrti, a zastupnik je bio advokat Podgradski. Na pošiljci je ispisano: Kler Poganj, 77 Istern Veli Vej. Zbog čega bi se ona interesovala za Đarfaševe? Iz njenog prezimena ne možemo mnogo da zaključimo. U našem gradu još od početka 20. veka nije živeo niko sa prezimenom Poganj. Međutim, iz kratkog proglasa objavljenog u Službenom glasniku Vojvodine za 1948. godinu dobijamo jedan vrlo zanimljiv podatak. Ujedno, to je i jedini detalj koji iz proglasa saznajemo o podnosiocu molbe – devojačko prezime. U proglasu piše: „Po molbi Klare Poganj, ređene Đarfaš“.

KO JE KLARA ĐARFAŠ?

Ali, saznanja o Klarinom prebivalištu i pošiljci dobijam tek mnogo kasnije. U početku je jedina informacija o Klari poticala iz navedenog proglasa iz Službenog glasnika Vojvodine za 1948. Njeno devojačko prezime Đarfaš. Logično da je bila u nekakvom srodstvu sa Đarfaševima, samo u kakvom? U popisnim listovima Đarfaševih nema pomena Klare, što potvrđuje da u našem gradu nije živela. Takođe, u popisima stanovnika ne postoji niko sa prezimenom Poganj. U Edenovom popisnom listu ni rubrika o deci, ni o članovima porodice koji žive u inostranstvu nije popunjena. Od Edenove dece popisani su jedino Ferenc i Janoš, nema ni pomena Klare. Možda je Klara Edenova sestra? Iz dokumenata o opljačkanoj imovini saznajemo da je Eden u kući imao portret svoje sestre.

Na kraju, ispostavilo se da je u Edenovom popisnom listu napravljen propust. Na to upućuje i to što su se Eden i Ilona verili 1902, a ako je sudeći po popisu, imali su prvo dete, Ferenca, tek 1904. Odgovor na ovaj propust se nalazio u matičnim knjigama. Godine 1903. u Velikom Bečkereku rođena je Edenova i Ilonina ćerka – Klara Đerfaš. O Klarinom životu u Velikom Bečkereku nema mnogo podataka. Nije ovde pohađala školu, niti je bila aktivna u životu grada kao njena braća ili otac. Sudeći po svemu, ona nije dugo ni živela u ovom gradu. Ipak, ovo ne odgovara na pitanje odakle je Klara podnela molbu i gde je živela? Nakon par meseci pretrage i na to pitanje „stigao“ je odgovor.

POTRAGA ZA KLAROM

Logično bi bilo da informaciju o njenom prebivalištu treba potražiti u sudskom predmetu. Ali ovog predmeta nije bilo ni u sudskoj arhivi ni u Istorijskom arhivu Zrenjanina. Jedina informacija o predmetu potiče iz pomenutog broja Službenog glasnika. Ni nakon mnoštva pregledane arhivske građe, odgovora nije bilo. Od Klare nije bilo ni traga. Nema je ni u svedočenjima, ni među podnosiocima za ratnu odštetu, ni spiskovima preživelih. Možda je živela u nekom od gradova sa velikom Jevrejskom zajednicom? Možda u Budimpešti? Ipak je tamo imala blisku rodbinu, Edenovu braću i sestre i njihovu decu. Ali ni nakon pretrage digitalizovane arhivske građe i novina, nije bilo rezultata. Možda pretražiti groblja? Da nije emigrirala u Izrael kao mnogi Jevreji? Naizgled nije je bilo nigde. Ipak, na spisku putnika broda Queen Elizabeth februara 1947, u poslednjoj koloni nalazilo se jedno poznato ime. Ali, to nije bilo Klarino ime.

JANOŠEV POVRATAK

Ispostavilo se da Klara nije jedina od Đarfaševih koja je preživela. Samo par godina pre pokretanja predmeta, 1946. godine u naš grad došao je jedan već poznati čovek. Onaj isti koji je oproštajna pisma i sakrio u otomanu. Čovek koji se i danas vodi kao ubijen i za kojeg se verovalo da se nikad neće vratiti. Bio je to Janoš Đarfaš. Klara zbog toga nije ni podnela zahtev za dokazivanje njegove smrti. Janoš je preko Amerike emigrirao 1947. godine u Australiju, kod svoje sestre Klare.

Klara u našem gradu i nije živela dugo. U mladosti se seli u Budimpeštu gde je živela sa svojim suprugom Morisom Poganjem. Kao Jevreji, Moris i Klara naslutili su ono što se u Evropi tada spremalo. Strahujući od antisemitizma i progona, odlučili su da pobegnu iz Evrope. Oni su još 1939. godine emigrirali u Australiju, u Sidnej.

ŽIVOT U AUSTRALIJI

I nakon zamršene i duge potrage za Klarinim ili Janoševim mogućim potomcima, rezultata nije bilo. I taman kada sam pomislio da odgovora neće ni biti, stigao je jedan imejl. Imej je poslala gospođa Kerol Voker, Klarina unuka koja radi kao bibliotekar na Makvori univerzitetu u Sidneju. Gospođa Voker nažalost ne zna mnogo ni o Klari ni o Janošu. Ni Janoš ni Klara nisu voleli da se prisećaju života u našem gradu i govorili su isključivo na engleskom, nikad na maternjem mađarskom. Janoš je u Sidneju nastavio da se bavi trgovinom. Oženio se tek u svojim 50-tim godinama, ali potomaka nije imao. Janoš nikada nije pričao o tome kako je uspeo da preživi rat. Nije se više vraćao u svoj rodni grad, kao ni Klara. Nažalost, oni nisu uspeli da sačuvaju stare porodične fotografije. Ni porodica Voker nema sačuvane fotografije Klare i Janoša. I Klara i Janoš preminuli su iste godine, 1970. i sahranjeni su u Sidneju.

ZAOSTAVŠTINA

O nekadašnjem bogatstvu porodice Đarfaš svedoči njihova nekadašnja kuća u Ulici Kej 2. oktobra br 17, kao i ogroman kompleks Edenovog preduzeća „Trgovačkog D.D.“. Kompleks koji se prostirao između Sarajlijine i Jevrejske i obale Begeja pripao je štampariji „Budućnost“ i fabrici nameštaja „Žarko Zrenjanin“ a poslednji vlasnik bio je „Stilos“. O dobročinstvu porodice svedoče spomen ploče u Crvenom krstu i na Jevrejskom groblju.

Možda nikad nećemo znati kako je Janoš preživeo rat. Ostaje nerazjašnjeno i ko je od Đarfaševih bio član Jevrejske uprave logora Sajmište. Po svemu sudeći to bi mogao biti Janoš. Možda je baš zahvaljujući tome uspeo da preživi? Da li upravo zbog toga po odlasku u Australiju nije hteo da govori o svojoj prošlosti? Takođe, zbog čega Klara nije tražila dokazivanje Ilonine smrti? Ilonin datum smrti u spiskovima greškom je isti kao Edenov, a kao uzrok navodi se, takođe pogrešno, samoubistvo. Možda ni Klara nije znala da joj je majka deportovana? Ali, postavlja se pitanje kako Janoš to nije znao? Za sada možemo samo da nagađamo. Trenutno, Klarini praunuci se interesuju za svoju porodicu i pretke i počeli su da pretražuju porodičnu arhivu. Možda će oni naći neke zanimljive fotografije ili dokumenta koji će dati odgovore na sva pitanja.

Napisao: Stefan Birdić

Izvor:  časopis „Zavičajac”, broj 36/37, godina: 2019.

(www.zrenjaninskizavicajac.com)

Društvo zavičajaca Zrenjanina je nevladina, nestranačka, dobrovoljna i neprofitna organizacija osnovana na neodređeno vreme radi ostvarivanja ciljeva u oblasti očuvanja kulture, istorije, tradicije i svih drugih vrednosti Zrenjanina i okoline.