I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Kultura

Ruta „Čudesni svet Dunđerskih“ veliki turistički potencijal Zrenjanina

Svečanom akademijom u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu biće obeležena stogodišnjica smrti Lazara Dunđerskog velikog srpskog dobrotovora i jednog od najuticajnijih ljudi svog vremena.

To je između ostalog najavljeno u obraćanju organizacionog odbora medijima u Gradskoj kući. Akademija se održava 6. decembra u 19 časova na sceni „Jovan Đorđević“. Ovom prilikom je predstavljen i projekat „Čudesni svet Dunđerskih“ kojim bi se zaoštavština porodice Dunđerski iskoristila kao značajan  turistički potencijal o čemu su govorili Zoran Ljubotina direktor Turističke organizacije grada Zrenjanina i saradnik za turizam Vojislav Cvejić.

 Turistička ruta „Čudesni svet Dunđerskih“ obuhvatala bi  Zrenjanin, Srbobran, Kulpin i Novi Sad. Zrenjanin u tom smislu ima veliko ako ne i najveće ekonomsko i graditeljsko nasleđe u prvom redu Lazara Dunđerskog (pivara, fabrika tepiha). Sledeće tačke rute su dvorac Fantast koji je vezan sa Bogdanom Dunđerskim, potom Srbobran u kom se nalazi kapela u kojoj su sahranjeni svi Dunđerski (tamo je rođena i sahranjena Lenka Dunđerski) i gde i danas žive njihovi potomci, dvorac Kulpin sa svojim muzejom poljoprivrednih mašina i originalnim nameštajem i na kraju Novi Sad.

Fordomanija

– Ovom Akademijom Srpsko narodno pozorište na neki način se odužuje i svom dobrotvoru koji je u dvorištu sadašnjeg hotela „Vojvodina“, nekadašnjeg hotela „Carica Jelisaveta“, u vlasništvu Dunđerskog izgradio pozorišnu zgradu i ustupio je na korišćenje – rekao je vd. upravnika SNP-a  Zoran Đerić najavljujući akademiju.   –   Zgrada je izgorela 1928. godine u požaru nakon predstave, slučajno ili ne imena „Raspikuća“ – naveo je pomoćnik upravnika za programe Zoran Subotički.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Istorija Dunđerskih u Zrenjaninu je duga i bogata. Lazar Dunđerski podigao jedan od najimpozantnijih industrijskih kompleksa, fabriku piva, anagažujući za taj posao arhitekte iz Praga. Podigao je i fabriku tepiha i imao je velike posede.  Njegov posao nasledio je njegov sin dr Gedeon Dunđerski, a nakon njega njegov sin dr Dušan Dunđerski, sa sestrom Sofijom i bratom Lazarom.  Deo pivarskog kompleksa danas je uređen kao muzej.

Lazar Dunđerski ostavio je velik i neizbrisiv trag, a to se naročito odnosi na  naš grad i to je tema koja tek treba da se istražuje i bolje iskoristi u turističkom predstavljanju – rekao je Vojislav Cvejić ovom prilikom.

Lazar Dunđerski 1833 – 1917. potiče iz porodice čiji su koreni iz sela Višnjevo u okolini Gacka. Put je porodicu vodio do Subotice, a potom nakon Rakocijevog ustanka u Sent Tomaš današnji Srbobran. Lazar je sin  Gedeona  i Perside. Gimnaziju je završio u Vrbasu, Sremskim Karlovcima i Požunu (današnja Bratislava). Studirao je pravo u Beču. Nakon što je studij prekinup zbog bolesti posvetio se trgovini i ulaganju u prehrambenu industriju. Oženio se Sofijom Georgijević iz ugledne svešteničke porodice sa kojom je dobio petoro dece. Bio je  jedan od najuticajnijih i najbogatijih Srba u Austrougarskoj monarhiji. Kao veleposednik, industrijalac, bankar, trgovac, izuzetno sposoban poslovni čovek znatno je uvećao očev imetak i pružao je ogromnu podršku razvoju kulture i obrazovanja srpskog naciona. Bio je zaštitnik i mecena mnogih istaknutih umetnika. Najpre on, a kasnije i njegov sin Gedeon ugošćavali su Uroša Predića, Lazu Kostića, Mihajla Pupina, Jovana Jovanovića Zmaja, Jovana Boškovića, Paju Jovanovića, kneza Pavla, kneginju Olgu i mnoge druge. Nema značajnije kulturne ustanove u Vojvodini koja Dunđerskima, a naročito Lazaru ne duguje čast i poštovanje zbog dobročiniteljskih dela. Isto tako ulagao je u ustanove koje su brinule o deci bez roditelja, siromašnim đacima i studentima kao i starijim sugrađanima.

Pivarski kompleks iz doba punog zamaha, sa kamionskim, zaprežnim i brodskim saobraćajem

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh