Udruženje „Baštinar“ želi da sačuva industrijsko nasleđe u Perlezu. Sledeći svoju misiju očuvanja, promocije i zaštite kulturnog nasleđa u maloj sredini, preuzelo je starateljstvo nad objektom starog mašinskog mlina, prepoznavši njegovu neponovljivu istorijsku vrednost. Cilj udruženja je da ovaj objekat preuzme grad i sačuva ga od propadanja ili rušenja.
Od nedavno Perlez ima svoju kulturnu stanicu. I to u prostoru starog mlina koji je nekada bio u vlasništvu Žitoprodukta, firme koja je u stečaju.
.jpg)
„Formalno-pravna regulativa destimuliše bilo koga da se bavi zaštitom industrijskog nasleđa, a to je bitno zbog očuvanja ozbiljne arhitekture, održivog razvoja, razvoja turizma, okupljanja građana. Krajem 19. veka u mlinu u Perlezu je bila najnaprednija tehnologija tog vremena na parni pogon. Kasnije dolaze električne mašine čime se dotadašnja tehnologija prevazilazi. Grade se novi pogoni, hangari koji su praktični, ali ne tako estetski lepi“, počinje priču Zoran Stojačić, osnivač i predsednik udruženja „Baštinar“.
„Stari objekti su prepušteni zubu vremena, jer nemaju primarnu funkciju. To je posebno naglašeno u periodu privatizacije kada novi vlasnici uglavnom ruše te objekte koji su pripadali firmama koje su kupili. Oni ne renoviraju te spomenike jer su im samo balast. Ako ih vlasnici ne poruše, oni se sami urušavaju“, dodaje naš sagovornik.
Mašine kao kulturno dobro
Ipak, ima i onih koji i dalje smatraju da industrijsko nasleđe treba sačuvati.
„Mašine koje su zatečene u mlinu u Perlezu uspeo sam da ispromovišem u Muzeju nauke i tehnike i pet od šest mašina tzv. Valjnih stolica postale su vanmuzejska zbirka i proglašene su za kulturno dobro od značaja za Srbiju“, objašnjava Stojačić.
„Udruženje „Baštinar“ je uzelo u zakup ovaj mlin uz obavezu da preduzme određene mere zaštite. Firma u čijem je vlasništvu ovaj prostor je u stečaju i do okončanja postupka naše udruženje je staratelj nad kulturnim dobrom. Mi plaćamo zakup, ali smo morali da popravimo krov, međuspratnu tavanicu, prozore, oluke. Budući da smo zakupci ovog prostora ne možemo da dobijemo novac za njegovo uređenje, već samo za programe koji će tu biti sprovođeni”, navodi naš sagovornik.
U narednom periodu udruženje “Baštinar” će pokušati da mlin prebaci u ruke grada ili države.
“U vremenu koje je pred nama, a dok se brinemo o ovom kulturnom dobru pokušaćemo da ubedimo grad i državu da ovaj prostor ima veliki značaj kako se ne bi dogodilo da nestane. Voleli bismo da postane depandans nekog muzeja, da bude zaista kulturna stanica. Na taj način bismo pokazali brigu i zahvalnost prema zavičaju. Mi se svi bavimo nekom visokom politikom, a ostavljamo da stvari oko nas propadaju. To nam pokazuje kakav odnos imamo prema nasleđu. Kada su našeg nobelovca pitali zašto je novac od nagrade odlučio da da Travniku, iako u to vreme nije živeo u mestu u kojem je rođen, veliki Ivo Andrić je rekao: „Čovek je dužan svome zavičaju dok je živ“, objašnjava Stojačić.
Klavir Isidore Žebeljan deo postavke u starom mlinu u Perlezu
Osim pet mašina zatečenih u mlinu u ovom prostoru se sada nalazi i klavir Isidore Žebeljan, a koji je porodica donirala.
„To je najznačajniji kulturološki eksponat. Tu su i spomen pozornica, letnja scena posvećena Isidori Žebeljan. Ideja je da se na ovom prostoru bavimo tradicijom tj. svim onim što su preci koji su živeli u Perlezu i okolini tu ostavljali i donosili. Očekujem da i jezgro Perleza uskoro bude proglašeno za prostorno-kulturnu celinu. Tu ćemo podsećati na uspešne ljude koji su potekli iz Perleza poput Pavice Mrazović, Alberta Majera, Arsenija Teodorovića, Isidore Žebeljan…“, kaže naš sagovornik.
Krajem juna je upravo u ovom prostoru organizovana promocija knjige „Srbi u Banatu“, Milana Micića i Ferenca Nemeta, a o toj temi govorio je istoričar Miloš Ković.
„Imamo i partnerstvo sa Geteovim institutom o bratu i sestri Pavici Mrazović i Bogomilu Karlavarisu na projektu “Periferija kao prostor avangardnih ideja”, navodi Stojačić.
Mlin je, objašnjava za sada otvoren za organizovane grupe koje treba da najave svoj dolazak na broj telefona 062440646.
Fotografije ustupio Zoran Stojačić
.gif)
.gif)
