Prilikom obilaska ambijentalnih celina u okviru etnološkog dela stalne postavke Narodnog muzeja Zrenjanin možete da vidite rekonstrukciju izgleda „kujne“ iz srpskih kuća početkom 20. veka.
U kuhinju, („kujnu”) ulazilo se iz dvorišta kroz otvoren hodnik. Pod u njoj je bio zemljani: zemlja se ravnala i nabijala maljem, posle čega se premazivala blatom od žute zemlje.
Krajem XIX veka otvorena ognjišta zamenjuju prve zidane peći – šporeti. Šporet, sto, klupa, stolice, kredenac, polica za sudove i razno posuđe činili su osnovni kuhinjski inventar. U svakodnevnoj upotrebi bile su zemljane posude iz kojih se jelo. Pored njih (lonaca, krčaga, ćupa, tanjira), već krajem XIX veka u kuću se unose porcelanski sudovi, obično lošijeg kvaliteta, sa slikanim motivima pri dnu ili po obodu.
Pored zemljanih sudova upotrebljavali su se i tučani lonci, šerpe različitih veličina, tiganji, šerpenje sa tri noge i drugo. Drvene kašike i viljuške u tom periodu zamenjuju metalne. Za sečenje hleba upotrebljavan je nož ili britva. Pored drvenih vedri koje su se nosile na obramici, korišćeni su i zemljani sudovi: ćupe, bardaci, krčazi. Za nošenje vode u polje koristile su se čobanje i lajtari. Za mešanje hleba služili su: naćve, sito, sevaljka, strugač i beli peškir kojim je hleb prekrivan.
.gif)
.gif)
